Kako modna industrija eksploatiše životinje

Napomena: Ovaj tekst sadrži opis traumatičnih iskustava i smrti životinja koji može biti uznemirujuć za određene individue. Molimo vas da preskočite ovaj tekst ukoliko ovakve teme mogu biti okidači za vašu uznemirenost.

Zamislite dva krupna oka. Uplašena. Zatočena iza rešetaka tek toliko širokih da njuška može da se priljubi uz njih, ali ne i progura da pomiriše vazduh vani. 

Zamislite ove oči sledeći put kada krenete u šoping bez misli o tome gde, kako i od koga kupujete garderobu i kozmetiku — zato što svake godine milioni životinja bivaju zatočeni, uzgajani, zlostavljani i ubijani da bi nas modna industrija opskrbila odećom, aksesoarima i kozmetikom.

Ako je nedostatak znanja i dovoljno razvijene svesti, tehnologija i procesa ikad mogao biti opravdanje za patnju i smrt drugih živih bića, eksploatacija životinja sada ne može pronaći nikakvo opravdanje. U trenutku kada tvrdimo da je čovečanstvo na vrhuncu otkrića u svim oblastima nauke i tehnologije, i alternativne metode postoje za sve industrijske grane, prosto moramo znati, umeti bolje. 

4 glavna načina direktne eksploatacije životinja u modnoj industriji

Modna industrija, nažalost, negativno utiče na životnu sredinu na nekoliko nivoa posredstvom proizvodnih procesa koji drastično zagađuju vazduh, vodu i zemljište. Pored toga, međutim, ova industrija i direktno eksploatiše životinje tako što ih krade iz divljine ili uzgaja na farmama zarad dobijanja materijala poput svile, vune i kože. 

Modna industrija se u velikoj meri oslanja na životinjske farme za dobijanje materijala poput svile, perja i kože

Prevashodna uloga mode jeste da nam, kako se to popularno i često kaže, omogući da izrazimo svoju individualnost i kreativnost kroz jedinstvenu garderobu. I dok ova premisa sama po sebi nije problematična, pravo pitanje jeste — da li to podrazumeva smrt i patnju drugih živih bića?

Odakle dolazi perje za tekstil?

Da li ste se skoro divili/e odevnim kombinacijama velikih zvezda na događajima poput Met Gale? Možda ćete to činiti u manjoj meri kada saznate da ogromne ukrasne haljine i suknje vode poreklo od nojevog perja koje se dobija sečenjem ili čupanjem na živo. Uprkos tome što je čupanje perja na živo bolna praksa zabranjena zakonom, mnoge farme to i dalje čine, a nojevi se nakon toga ubijaju u klanicama surovim procesom ošamućivanja i vešanja naopačke, da bi iskrvarili. 

Dobra vest je da su mnoge modne revije poslednjih godina zabranile upotrebu mnogih materijala životinjskog porekla. Ova praksa, nažalost, još uvek nije globalno ustanovljena, i životinjske farme su prečesta pojava u ovoj industriji.

Osim nojeva, paunovi, golubice, guske i ćurke su najčešće vrste životinja koje se drže na farmama (u nehumanim uslovima) zarad dobijanja perja za modnu industriju. I u ovim slučajevima se koristi bolna i surova tehnika čupanja perja na živo, što uzrokuje ozbiljne rane, a ponavlja se svakih šest nedelja.

Koža kao okosnica modne industrije

Ogroman deo modne industrije se bazira na životinjskoj koži — i čak se time ponosi. Ova koža se, međutim, dobija kroz nehumani uzgoj i usmrćivanje stoke, svinja i ostalih vrsta životinja. 

U trenutku kada pouzdano znamo da obrada životinjske kože podrazumeva korišćenje mnogo više prirodnih, neobnovljivih resursa nego sintetičke alternative, a uz to i u većoj meri doprinosi degradaciji zemljišta, seči šuma i zagađenju vode, postavlja se pitanje — zašto nam je uopšte ,,prava” koža potrebna?

Kako se dobija svila?

Svila se često — a veoma pogrešno! — smatra ekološki prihvatljivim materijalom, većinom zato što može da se razgradi u prirodi kroz nekoliko godina. Ali, da li znate kako se svila dobija?

Svileni crvi zapravo proizvode niti u vazduhu, poput pauka, stvarajući čaure u koje se ugnezde da bi se preobrazili u moljce, odnosno svilene bube. Upravo ove niti se prerađuju u materijal koji kasnije zovemo svilom, a zato što moljac može slučajno da ih prekine kada se izlegne, farme masovno ubijaju crve u čaurama, i to vrelom parom ili ključalom vodom, kako bi sačuvale niti. 

Ono što će vas poraziti jeste da, zbog ovog načina dobijanja svile i masovnog uzgoja svilenih crva i buba, ovaj insekt više ne može preživeti samostalno u divljini jer je izgubio sposobnost da leti. 

Da stavimo stvar u perspektivu, otprilike 2,500 svilenih crva je potrebno da bi se napravilo tek 500 grama svile.

Iako su u poslednje vreme osmišljene metode ,,ubiranja” svilenih niti bez potrebe za ubijanjem svilenih crva, odnosno buba, mnoge farme i dalje ne haju za ove procese.

Proizvodnja vune često uključuje neetičke (i nepotrebne) prakse

Vuna se često navodi kao jedan od retkih etičkih materijala, budući da njeno dobijanje ne uzrokuje bol, niti zahteva smrt, životinje. Štaviše, u toku vrelih letnjih dana, kada ovčje krzno previše naraste, njegovo šišanje pomaže zdravlje ove životinje. 

Nakon šišanja, vuna se pere, razvlači, i ,,izvlači”, tako da se dobijaju niti koje se dalje mogu koristiti za materijale, sve do stvaranja završnog proizvoda. To znači da je vuna, kao prirodni materijal, i potpuno razgradiva. 

Pa ipak, mnoge farme se ne odnose etički prema ovcama. Umesto prostog šišanja, one odsecaju delove kože životinja kako bi sprečile linjanje, i time zadržale ,,više” vune. Osim toga, ove farme su poznate i po držanju životinja u nehumanim uslovima. 

Egzotične životinje se kradu iz divljine zbog njihovih krzna i kože

Oko 100 miliona divljih životinja se godišnje uzgaja i ubija na farmama globalno zarad trgovine krznom, a najviše u Evropi i Kini. Podaci nam čak govore da od te brojke, 95% životinja ceo svoj život provede u kavezima. Najčešće se uzgajaju lasice, vidre, lisice, činčile i rakuni, a njihovo krzno se koristi za proizvodnju jakni, kaputa, privezaka za ključeve i drugih odevnih predmeta i aksesoara.

Nehuman uzgoj i držanje divljih životinja, nažalost, nije jedini problem — usled generacijskog tlačenja, divlje životinje gube svoju sposobnost da se snađu u divljini, a mnoge jedinke se rađaju sa deformitetima. Tako modna industrija preti i istrebljenju čitavim vrstama. 

Nehumana smrt je još jedna odlika ovakvih farmi za uzgoj životinja. Manje životinje, kao što su vidre, ubijaju se gasom. Potrebno je 15 sekundi da gas ošamuti životinju, i još 15 da se ona uguši njenom toksičnošću, što je spora i bolna smrt koje su vidre itekako svesne u procesu. Veće životinje, poput lisica, ubijaju se strujnim udarom kroz njušku ili anus (zbog očuvanja krzna!), što je podjednako surova smrt kao gas jer srce otkazuje i pre nego što životinje izgube svest. Krokodili se demobilišu strujom na nekoliko minuta da bi im onda bio prerezan grkljan, kako bi iskrvarili.

Važno je spomenuti i da se divlje, egzotične životinje poput krokodila i zmija drže zbog njihove jedinstvene kože i ubijaju čak u prvim godinama života. Krokodili mogu da požive i do 70 godina, a na farmama se oni ubijaju u prvoj, drugoj godini života.

Životinje se uzgajaju i drže isključivo zbog testiranja kozmetičkih proizvoda

O surovosti industrije lepote, koja je u tesnoj sprezi sa modnom industrijom, smo već naširoko govorile u jednom od prethodnih tekstova. Naime, milioni životinja godišnje, uključujući najpre zečeve, miševe, žabe, majmune i ptice, stradaju godišnje usled nehumanih i štetnih testiranja kozmetike. Oni, takođe, čitave svoje živote provode zatvoreni u malim kavezima u laboratorijama, gde doživljavaju različite nuspojave testiranja, sve dok ne izdahnu od posledica. 

Surovost nije u trendu: Kako mi možemo uticati na modnu industriju

Životinje nisu objekti, niti naša sredstva. One su živa bića, poput nas, i imaju pravo na nesputan život i slobodu. Veoma je važno da im pomognemo da ovu slobodu i dobiju tako što ćemo odgovorno kupovati odeću i kozmetiku, i to isključivo od kompanija koje su otvoreno cruelty-free, odnosno posluju ,,bez okrutnosti”, i za to imaju neophodne sertifikate.

Ako želite da pružite svoj doprinos u okončanju eksploatacije životinja širom sveta, najbolje što možete da učinite jeste da bojkotujete kompanije koje koriste neetičke prakse dobijanja materijala i oslanjaju se isključivo na ekološke materijale. Suočene sa gubitkom profita — njihove jedine mere i motivatora — kompanije neće imati drugi izbor no da promene svoje načine poslovanja. 

Svaka druga aktivnost, poput učestvovanja u panelima za edukaciju i potpisivanja raznih peticija, samo može dodatno doprineti u borbi protiv surovosti nad životinjama. 

Treba imati u vidu, međutim, da ni takozvani cruelty-free proizvodni procesi nisu sasvim bezbedni za životinje, pa ni svu ostalu živu i neživu prirodu na planeti. Dobro se informišite ne samo o poreklu materijala određene kompanije, već i o njenom celokupnom poslovanju. Naposletku, odstupanje od brze mode i priklanjanje praksama kao što su duže korišćenje odeće i kupovina prethodno korišćenih i recikliranih odevnih komada može učiniti ogroman uticaj na potražnju u okviru modne industrije, a samim tim i smanjiti potrebu za masovnim uzgojom životinja na farmama. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik