Sistemi podrške mentalnom zdravlju i programi za timsko zbližavanje i potporu na poslu su danas zastupljeniji više nego ikada ranije. Ipak, dok kompanije i organizacije tvrde da im je dobrobit zaposlenih najveći prioritet, radnici i radnice prijavljuju nezadovoljstvo načinom na koji njihovi poslodavci i poslodavke prilaze problemima velikog obima posla, neadekvatnog tretmana na radnom mestu, loše radne autonomije i niskih plata.
Umesto da adresiraju razloge zbog kojih dolazi do fizičke i psihičke iscrpljenosti na radnom mestu, kompanije kroz svoje timske i wellness (dobrobit; prim. prev) programe radije adresiraju simptome uzrokovane ovim problemima. Ovo dovodi do porasta nezadovoljstva na poslu, ali i pogoršanja celokupnog fizičkog i psihičkog zdravlja radnika i radnica.
S tim u vezi, vodeće svetske organizacije, kao što je Svetska zdravstvena organizacija, prepoznale su učestali fenomen među radnom snagom koji zovemo burnout (pregorevanje; prim. prev) ili sindrom sagorevanja.
Sindrom sagorevanja: Definicija i simptomi
Svetska zdravstvena organizacija sindrom sagorevanja prepoznaje kao profesionalni fenomen, a ne kao zdravstveno stanje. Naime, ova organizacija definiše sindrom sagorevanja na radu kao sindrom koji nastaje zbog hroničnog stresa na poslu i zbog koga ljudi traže pomoć, a da on ujedno nije karakterisan kao određena bolest ili stanje.
Ipak, sindrom sagorevanja ima karakteristike određenih zdravstvenih i mentalnih stanja jer se manifestuje u osećaju potpune iscrpljenosti tela i duha, psihičke udaljenosti ili negativnosti prema poslu, kao i smanjenju kreativnosti i uopšte sposobnosti za rad.
Drugim rečima, sindrom sagorevanja je iscrpljenost koja se javlja zbog produženog stanja stresa kome je čovek izložen na poslu — ali i u drugim životnim sferama, kao što su društveni odnosi. Simptomi ovog stanja uključuju osećaj praznine, umora i nesposobnosti da se čovek izbori sa svakodnevnim izazovima. Takođe se mogu javiti i neki drugi simptomi, kao što su gastrointestinalni problemi, visok krvni pritisak, narušen imunitet, pojačane i česte glavobolje, problemi sa koncentracijom i poremećaji sna, posebno insomnija.
Razlike između sindroma sagorevanja, stresa i depresije
Izvor: Freepik
Budući da sindrom sagorevanja podrazumeva simptome kao što su pesimističan pogled na svet, konstantan umor, insomnija ili hiperaktivnost i anksioznost, često se poistovećuje sa onim što nazivamo stanjem stresa i depresije. Ipak, bez obzira što dele neke karakteristike, ove termine ne treba mešati.
Razlike u odnosu na stres
Stres je stanje uzrokovano prevelikim fizičkim i mentalnim pritiscima iz okoline. Kada čovek oseća prevelike zahteve nametnute od strane spoljašnje sredine, stres se javlja kao osećaj preplavljenosti. Čovek pod stresom, međutim, i dalje ima utisak da može ispuniti očekivanja i zahteve uz dovoljno rada i truda, te napreže svoje mentalne i fizičke sposobnosti da se izbori sa izazovima.
Sa druge strane, sindrom sagorevanja je uzrokovan prolongiranim stanjem stresa. Kada čovek predugo radi pod stresom, u zahtevim i teškim okolnostima, to dovodi do iscrpljenosti i potpune drenaže emocija. Burnout, kako i sam prevod kaže, uzrokuje pregorevanje fizičkog i mentalnog zdravlja i ne ostavlja ništa iza sebe. Emocije, motivacija i briga su svedeni na minimum.
Sindrom sagorevanja, dakle, donosi osećaj da ste potpuno iskoristili/e sve svoje mogućnosti i sposobnosti i može podstaći niz negativnih i pesimističnih misli u vašoj glavi — veoma slično depresiji. Ipak, ni ova stanja ne treba mešati.
Razlike u odnosu na depresiju
Depresija je zdravstveno stanje koje utiče na sve aspekte života i zahteva lečenje. S druge strane, sindrom sagorevanja obično pogađa jedan aspekt vašeg života, i moguće da je tretirati na druge načine (nešto o tome kasnije). Na primer, možete biti potpuno zadovoljni, motivisani i produktivni u drugim sferama, ali osećati sagorevanje na poslu ili u jednom specifičnom odnosu sa osobom. U većini slučajeva, upravo eliminisanje tog jednog velikog i prolongiranog uzročnika stresa može brzo povratiti preko potrebni životni balans — što nije slučaj sa depresijom.
Depresija uzrokuje simptome kao što su loša koncentracija, narušeno samopouzdanje i osećaj samovrednosti, misli o bezizlaznosti i samoubistvu, narušen san, smanjen ili povećan apetit i veoma niska energija.
Ipak, potrebno je naglasiti da sindrom sagorevanja koji se ne tretira može dovesti do depresije tokom vremena.
Faktori koji doprinose razvijanju sindroma sagorevanja
Kada je reč o radnoj snazi, ljudi mogu iskusiti burnout iz različitih razloga. Najčešći razlozi su sledeći:
- Nepravedan tretman, bilo u obliku favorizacije određenog pola ili osobe ili u obliku neadekvatne kompenzacije za rad
- Preveliki obim posla ili prečesti i previsoki zahtevi u odnosu na realne fizičke i psihičke mogućnosti prosečnog radnika ili radnice
- Nejasni zahtevi i uloge
- Nedostatak komunikacije ili loša komunikacija sa menadžmentom
- Iracionalni rokovi za obavljanje zadatka ili posla
5 faza sagorevanja
Sindrom sagorevanja se manifestuje različito od osobe do osobe. Ipak, prema simptomima i faktorima koje smo naveli iznad, postoji pet faza koje obično možete prepoznati kod radnika i radnica:
- Prvu fazu karakteriše uzbuđenje koje dolazi s početkom novog posla ili unapređenja. Radnik ili radnica se oseća radosno i motivisano da počne sa radom.
- Drugu fazu otvara stres koji se javlja sa preobimnim poslom, neadekvatnim tretmanom, nejasnim zahtevima i kratkim rokovima. Radnik ili radnica se može osećati manje produktivnim/om.
- Stres obeležava treću fazu sagorevanja na radu. Radnici i radnice se mogu osećati udaljeno od saradnika i saradnica i samog posla, i početi manje da mare za svoje uloge i zadatke.
- Pesimizam i stalne misli o problemima na poslu karakterišu četvrtu fazu. Radnici ili radnice mogu početi da zanemaruju svoje zdravlje i mogu iskusiti probleme kao što su glavobolje i gastrointestinalne tegobe.
- Peta faza je faza konstantnog sagorevanja u kojoj osoba trpi probleme i tegobe navedene iznad tokom produženog vremenskog perioda. Konstantno sagorevanje na radu može dalje dovesti do hroničnog stresa i depresije.
Kako prevazići burnout?
Ako se osećate iscrpljeno već neko vreme, nesposobni/e ste da pregurate dan u kancelariji, i počinjete da mrzite posao koji radite svaki dan, verovatno se suočavate sa sindromom sagorevanja. Kao što smo nagovestili, iako se ne poistovećuje sa stresom i depresijom, stanjima koji se dijagnostifikuju u medicinskim ustanovama, burnout ili sindrom sagorevanja može imati ozbiljne posledice po zdravlje čoveka i potrebno ga je adresirati na vreme.
Kao radnik i radnica, sindrom sagorevanja možete prevazići tako što ćete otvoreno razgovarati sa menadžmentom u vašoj firmi o problemima koji uzrokuju vaše tegobe. Redovan san, vežbanje, zdrava ishrana i česte pauze na poslu mogu donekle umiriti tegobe koje osećate — ali ih neće razrešiti, jer je potrebno u potpunosti eliminisati problem koji uzrokuje vaš osećaj sagorevanja.
Stoga, ponekad je promena zadataka, uloga ili čak posla potrebna da bi se prevazišao burnout. U slučaju da prepoznajete hronični stres i simptome depresije kod sebe, ne libite se da potražite pomoć od bliskih ljudi i profesionalaca u polju psihologije.
Naposletku, veća odgovornost kompanija i vodećih figura unutar njih je neophodna da bi se napravila promena širom organizacije. Dok individue mogu adresirati pojedine tegobe koje se javljaju zbog sagorevanja na radu, kompanije su te koje bi trebalo u potpunosti da eliminišu razloge sindroma sagorevanja da do njega, na prvom mestu, ne bi ni došlo.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
