Romantizacija krađa umetničkih dela u filmovima je možda doprinela manjoj osudi javnosti kada je reč o stvarnim događajima, ali većina ljudi bez dvoumljenja prepoznaje problematiku nesavesnog ,,otimanja” predmeta od velikog kulturnog i istorijskog značaja jednog naroda. (O stvarnom poreklu umetničkih dela i pravu na njihovo posedovanje i limitiranje dostupnosti celokupnoj javnosti — Velika Britanijo, u tebe gledamo — govorićemo u nekom drugom tekstu.) Stanovnici i stanovnice Italije možda ovo najbolje znaju, i osetili i osetile su, na svojoj koži.
Prethodnih godina, Italija je izgubila milione evra na ukradena umetnička dela, a kulturna i istorijska vrednost ovih gubitaka se ne može izmeriti. I baš kada je delovalo da ovaj trend krađa usporava (mada ih je svakako bilo — u Luvru su prošle godine nestali biseri u sred bela dana), nov razvoj događaja je zadesio ovu, umetninama nadasve bogatu, zemlju.
U martu 2026. godine, dva maskirana lica su upala kroz prozor muzeja parmskog muzeja i ukrala tri slike sa zida za manje od tri minuta. Dela impresioniste i kubiste Sezana, impresioniste Renoara i foviste Matisa ipak su uspešno povraćena u policijskoj akciji, sačuvavši umetničko nasleđe u vrednosti od oko 10 miliona evra. Manje je poznato, međutim, da su tokom krađe nestale i gravure, ukupno njih pet od brazilskog autora Portinarija, i one još uvek nisu pronađene.
Nedugo nakon ovog slučaja, regionalni muzej Mesine u Siciliji je doživeo krađu usred italijanskog državnog praznika 15. avgusta. Maliciozna lica su zaobišla sisteme zaštite i ukrala poliptih (oltarnu sliku iz četiri dela) ranog renesansnog slikara Antonela de Mesine. Muzej se oglasio naznačivši da je doživeo veliki gubitak, naročito jer je reč o delima sa velikim regionalnim značajem.
Stručnjaci i stručnjakinje za analizu krađa umetničkih dela naglašavaju da ovakve krađe obično ne mogu da generišu profit, budući da se veoma poznata umetnička dela ne mogu prodati ispod radara. Ukradena, ona obično prelaze iz ruke u ruku malicioznih lica koja na taj način isplaćuju druge vrste ilegalnih usluga.
Samo nepunih mesec dana kasnije, Rim je proglasio i ,,crvenu zonu” oko Koloseuma, naglašavajući potrebu za pojačanim obezbeđenjem da bi se javnost zaštitila od povećanog stepena kriminala u ovoj oblasti. Kako su zvaničnici i zvaničnice naveli i navele, porast kriminalnih slučaja je došao verovatno uzrokovan unapređenjem infrastrukture oko jednog od najposećenijih istorijskih spomenika na svetu.
Ne smemo zaboraviti da spomenemo i da se događaji u Italiji nadovezuju na seriju prethodnih krađa u Evropi, od kojih se poslednja desila u Francuskoj. Ukradene su četiri slike poznatog impresionističkog slikara, Renoara, mada su dve povraćene jer su ih maliciozna lica ispustila tokom bekstva.
Sve ovo nas navodi na preispitivanje sposobnosti novih tehnologija i sigurnosnih sistema u prevenciji krađa umetničkih dela — ali i svih kriminalnih radnji kao takvih.
Izvor naslovne fotografije: Kseniia Zapiatkina/Unsplash
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #42
Kako napraviti sapun: Lak i brz osnovni recept
