Kristofer Nolan je film ,,Odiseju” skoro do tančina bazirao na Homerovom epu iz koga je proizašao, a govori o lutanjima kralja Itake koji 10 godina pokušava da se vrati kući nakon Trojanskog rata. Određene žrtve su, naravno, morale biti načinjene zbog ekranizacije ovog istorijskog književnog dela, a umesto linearnog pripovedanja, Nolan se odlučio za skokove između stvarnosti i prošlosti kako bi doživljaj priče bio snažniji i interesantniji.
Opšte uzev, film se može posmatrati kao uspešna reprezentacija književnog dela, ali i kvalitetno filmsko ostvarenje samo po sebi. Nasuprot mnogim skorašnjim filmovima koje smo gledale, Nolan ne izneverava kada je u pitanju stabilnost i jedinstvo radnje, karaktera i mesta. Od početka do kraja, film ,,Odiseja” je zaokružena celina koja pruža određenu vrstu katarzičnog osećanja kada se spuste zavese.
Dve mane koje mu se mogu uputiti, međutim, odnose se na jezik i mitološku pozadinu. Jezik scenarija je očigledno pojednostavljen kako bi odgovarao široj publici, ali određeni engleski izrazi zvučno odudaraju od istorijskog perioda koji se predstavlja. Kada je reč o mitološkoj pozadini, to se filmu uistinu ne može do kraja zameriti jer bi rasvetljavanje svih detalja zahtevalo da se film koji i inače traje tri sata produži bar za pola sata ili više. Uostalom, neke umetničke nedorečenosti ostavljaju mesta za čar istraživanja.
Ako ste posle filma ,,Odiseja” iz bioskopa izašli i izašle pitajući se upravo o mitološkom poreklu određenih pojmova, mesta i likova, mi smo tu da vam rasvetlimo detalje. U ovom tekstu saznajte ko su mistična čudovišta iz kamena i šuma, a zatim i Kalipso, Kirka i mnogi drugi karakteri koji se pojavljuju na ekranu, a nisu do kraja objašnjeni samom radnjom.
Božanski rat koji se dešava iza kulisa
Film ,,Odiseju” je najbolje pogledati nakon što se upoznate sa božanskom podlogom Homerovog epa. Naime, tako će vam postati jasnije zašto određeni bogovi pomažu određenim likovima, a drugima odmažu.
Film će vam reći da je Paris, sin kralja Troje, pobegao sa Helenom, ženom Menelaja, kralja Sparte, čiji je brat Agamemnon kasnije poveo osvetničku misiju na Troju. Opsada grada je trajala 10 godina, sve dok ga nisu osvojili ,,trojanskim konjem”.
Prema mitološkim predanjima, u osnovi Trojanskog rata nalazi se, zapravo, sukob između bogova. Erida, boginja haosa i razdora, bacila je ispred olimpijskih bogova jabuku na kojoj je pisalo ,,najlepšoj”. Hera, Atena i Afrodita su jednako želele jabuku, te su ostavile Parisu, smrtniku, da odabere najlepšu. On se odlučio za Afroditu, koja mu je obećala ljubav najlepše žene na svetu.
Prema nekim predanjima, čitav sukob je orkestrirao Zevs kako bi smanjio ljudsku populaciju. U samom Trojanskom ratu, Afrodita, Apolon, Artemida i Ares su zauzeli stranu Trojanaca, dok su Atena, Hera, Posejdon i Hefes pomagali Grcima.
Odisej je bio miljenik Atene.
Ko je Kalipso, kod koje Odisej godinama obitava na ostrvu?
Film ,,Odiseja” najpre propušta da objasni ko je mistična žena na čijem ostrvu Odisej provodi čak sedam godina po povratku iz Trojanskog rata. Kalipso, koju u filmu glumi Šarliz Teron (Charlize Theron), je zapravo morska nimfa sa ostrva Ogigije. Prema Homerovoj Odiseji, Kalipso je kći titana Atlasa, poznatog po tome što je držao nebesa da se ne sastave sa zemljom.
Kalipso je na ostrvo proterana jer je podržala oca u borbi protiv olimpijskih bogova, koje je predvodio Zevs, i koji su izvojevali pobedu. Odiseja je spasla nakon što se sa ostacima broda nasukao na njeno ostrvo, a onda se i zaljubila u njega, i pribegla svojim moćima da mu zamagli sećanje na prošlost.
Za razliku od filma, u kome Kalipso odlučuje da je Odisej konačno (posle sedam godina) dovoljno jak da podnese povratak kući, u epu su bogovi ti koji intervenišu da bi ga ona pustila. Atena zamoli Zevsa da pošalje Hermesa kod Kalipso, i naredi Odisejevo oslobađanje.
Kalipso ponudi Odiseju da ostane sa njom zauvek, besmrtan, ali on odbija. Pobeđena, Kalipso mu pomaže da sagradi čamac i otplovi ka kući.
Zanimaće vas i da razni književni izvori navode da su Odisej i Kalipso imali bar dva sina zajedno.
Kako se zove, i odakle potiče, jednooki div iz pećine?
Kada Odisej i njegovi saborci dođu do pećine u kojoj živi stado ovaca, ubrzo otkrivaju da je njen vlasnik strašni jednooki div koji jede ljude. Ovaj div je zapravo Polifem, najpoznatiji kiklop u grčkoj mitologiji, sin boga mora Posejdona i nimfe Toose.
Za razliku od filma, u epu je Odisej govorio sa Polifemom, i pokušao da ga podmiti vinom da pusti njega i njegove drugove. Utoliko je njegova izdaja bila gora, jer je preko noći oslepeo Polifema.
Greška koju je u epu Odisej načinio bila je što je u begu na brod Polifemu iz ponosa otkrio svoje pravo ime, te ga je ovaj prokleo i zamolio oca Posejdona da ga kazni.
Ko su divovski ratnici sa oklopima iz šume?
Ako ste se pitali i pitale ko su džinovski ratnici u oklopima koji doslovno desetkuju Odisejevu posadu, mi imamo odgovor. Lestrigonci su mitsko pleme gorostasnih ljudoždera koji u epu ,,Odiseja” potope svih 12 brodova ovog junaka — osim njegovog.
Po nekim izvorima, Lestrigonci su potomci Lestrigona, sina Geje, personifikacije Zemlje, i boga mora Posejdona. Oni su živeli na ostrvu Lamos, čudnoj zemlji nezalazećeg sunca.
Ko je moćna Kirka na ostrvu životinja?
Kada u filmu Odisejeva posada potraži hranu od nepoznate žene na usamljenom ostrvu, oni postanu žrtva njene magije i pretvore se u svinje. Dalje se njeno poreklo ne objašnjava, ali reč je o Kirki, veštici koja je znala da praktikuje metamorfoze, odnosno da pretvara ljudska bića u životinje.
Kirka je bila ćerka Heliosa, personifikacije sunca, i Okeanide, odnosno morske nimfe, Perseide. Imala je dva brata, Ejeta i Persa, i sestru Pasifaju, koja se udala za Kralja Minosa i rodila čuveno čudovište Minotaura. Prema nekim predanjima, njena bratanica je bila Medeja, a prema drugim, i ona i Medeja su bile ćerke Hekate, boginje veštičarenja.
Film ,,Odiseja” je pratio izvore kada je predstavio Kirku kao usamljenu moćnu ženu koja na ostrvu živi sa ljudima pretvorenim u životinje kroz začaranu hranu i piće. Zanimljivo je da u Homerovom epu Kirka ne uspeva da pretvori Odiseja u svinju jer je on prethodno, na savet Hermesa, pojeo magičnu biljku koja ga je zaštitila od čarolije.
Odisej je zatim zamolio Kirku da vrati njegove saputnike u izvorni oblik, a za uzvrat obećao da će ostati uz nju godinu dana, jer se Kirka u njega zaljubila. Po nekim izvorima, oni su imali tri sina zajedno.
Ko je prorok Tiresija iz Hada?
Prorok Tiresija, koga film ,,Odiseja” predstavlja kao pokrivenog starca koji izlazi iz zemlje, odnosno podzemlja, Hada, bio je slepi prorok iz Tebe. Živeo je kao savetnik mnogih kraljeva, među kojima je i Edip. Nasuprot ostalim smrtnicima, Tiresija po odlasku u Had nije izgubio svoje proročke moći, što objašnjava zašto je Odisej otišao kod njega po savet.
Po mitologiji, Tiresija je dva puta u mladosti naišao na zmije koje se pare. Jednom je ubio ženku, i bio pretvoren u ženu, a drugi put je ubio mužjaka, i bio pretvoren u muškarca. Živeo je u oba tela po sedam godina. Hera i Zevs su ga, zbog njegovog jedinstvenog iskustva, pitali koji pol je više uživao u ljubavi, i on je odgovorio da je to žena. Hera ga je, iz besa, oslepela, a Zevs mu je, ne mogavši da ispravi kletvu, podario sposobnost proricanja, kako bi se iskupio.
Po drugim izvorima, Tiresiju je oslepela Atena jer je video kako se naga kupa.
Treba spomenuti da je film ,,Odiseja” iz Tiresijinog proročanstva isekao deo koji Odiseju proriče blagu smrt u dubokoj starosti.
Kako se zove čudovište iz kamena koje usisava mornare?
Kada Odisej sa posadom stigne do Mesinskog moreuza, imaju opciju da prođu kroz veliki vir ili dugi šanac od kamenja. Oni odaberu drugu opciju, i tu ih sačeka neman iz kamena koja svojim velikim zubatim vratovima ščepa šest mornara.
Ovo čudovište je u mitologiji zabeleženo kao Sila. Reč je o ženskom čudovištu sa šest glava. Otac joj je najverovatnije bilo neko morsko božanstvo ili čudovište, a majka veštica Hekata.
Zanimljivo je da se vir, koji film ,,Odiseja” ne spominje previše, poistovećuje sa čudovištem Haribdom. Ovo čudovište se smatralo ćerkom boga Posejdona i Geje, personifikacije Zemlje. Dok je Sila ,,skupljala” mornare koji bi prošli njenim klancem, Harbida ih je ,,usisavala” iz mora, i često se poistovećivala sa samim virom.
Završna reč o kritikama
Ne, mi nećemo biti deo interneta koji film ,,Odiseju” Kristofera Nolana kritikuje zbog woke (probuđen, budan; prim. prev) kulture. Rasprava o odabiru glumaca i glumica koji predstavljaju fiktivne karaktere je besmislena i odveć licemerna. Koji to (i čiji) zakoni ograničavaju umetnike u njihovoj interpretaciji dela? Uostalom, ako ćemo svim filmovima koji predstavljaju druge kulture i narode zamerati to što nisu odabrali glumce i glumice odgovarajuće nacionalnosti (čitaj: boje kože), onda nam ne bi preostao nijedan film za gledanje. I, sada već stara, ,,Troja” i ,,Odiseja” većinski imaju američku glumačku ekipu, a oba filma su izvedena na engleskom. Toliko o autentičnom grčkom iskustvu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna sportska ukrštenica #35
Nedeljna ukrštenica #34