Stopama Rezon Magazina: Kuba kao spoj bogate istorije, prirode i kulture

Rum, cigare, „oldtajmeri” i salsa — a zatim i nasleđe jedne revolucije i tirkizno plavo more i veliko palmino lišće koje se zeleni nasuprot plavetnog neba. To su stvari koje prve padnu na pamet pri pomisli na Kubu. 

Ova predivna i kulturno bogata ostrvska država, tačnije arhipelag, nalazi se između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlanskog okeana i predstavlja savršenu destinaciju za sve one koji žele „drugačije” letovanje. Tako smo i mi završile na njenim obalama — uz notes spreman da zabeleži iskustva koja možemo podeliti sa vama. 

Budući da je Kuba nepredvidiva i uzbudljiva na mnogo načina, kao što ćete saznati nešto kasnije, svaki posetitelj i svaka posetiteljka će imati drugačije iskustvo i doživljaj o njoj.  Mi ćemo vam predstaviti ,,našu Kubu”, i usput dati važne informacije i savete kako da se pripremite za ovo putovanje.  

Istorija i kultura 

Kuba je bila pod španskom kolonijalnom vlašću od 15. do 19. veka, da bi se izborila za slobodu u Ratu za nezavisnost (1895–1898). Kolonijalizam je ostavio veliki trag na lokalnu kulturu, ali i na ekonomski i politički život Kubanaca i Kubanki. Sjedinjene Američke Države su se uključile u konflikt Kube protiv Španije, te je sklapanjem Pariskog sporazuma 1898. godine rat završen, a španska vlast zamenjena ekspanzijom SAD-a u celoj Latinskoj Americi.

Tek 1902. godine je Kuba stekla formalnu nezavisnost, iako je SAD zadržao pravo da utiče na kubansku politiku i ekonomiju, od koje je najznačajniji bio izvoz šećera. Period od 1902. do 1959. godine na Kubi odlikuje ekonomski rast, ali i pojačana korupcija i politička nestabilnost, pa i aktivnost mafije. 

Nezadovoljstvo vladom i loši životni uslovi doveli su do razvoja revolucionarnog pokreta „26. jul” koji odnosi završnu pobedu 1959. godine, nakon čega Kuba raskida sve odnose sa SAD-om. Sankcije SAD-a koje su usledile nakon Revolucije, odnosno embargo, onemogućile su trgovinu Kube, ne samo sa SAD-om već i sa svim zemljama saveznicama američke države, budući da svaki brod koji bi se iskrcao na Kubu ne bi mogao više nikad da se iskrca na teritoriju SAD-a. Stoga se nakon Revolucije Kuba okreće Sovjetskom Savezu za trgovinu i pomoć. Međutim, usled raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, kubanska ekonomija upada u još jednu krizu koja tek u 21. veku donekle jenjava otvaranjem Kube za masovni turizam od kojeg danas ova zemlja u najvećoj meri zavisi. 

Dale smo mali nacrt političke istorije i ekonomije Kube da bismo naglasile koliko je turbulentna istorija uticala na današnju poziciju ove države. Kuba je, na primer, poznata po ,,oldtajmerima”, automobilima iz 50-ih godina koji potiču iz Amerike, a ironija je da su oni postali popularni u državi upravo zbog embarga. Budući da nisu mogli da uvoze nove automobile, Kubanci/ke su održavali/e, popravljali/e i čuvali/e svoje postojeće do te mere da su danas automobili stari 70 godina u odličnom stanju i služe kao taksi vozila ili za panoramski obilazak grada. Naravno, na ulicama Havane, posebno van turističkih delova grada, videćete i novije automobile koje koriste privatna i službena lica. 

Takođe naglašavamo viševekovni španski uticaj koji u kombinaciji sa uticajem afričkih i autohtonih naroda, oblikuje kubanske običaje, kuhinju, muziku, ples, pa i religiju. Santería je afro-karipska religija koju praktikuje 70% stanovništva, a najbolje je možemo opisati kao sinkretizam katoličanstva i tradicionalne religije naroda Joruba u Zapadnoj Africi. Mnoga verovanja, prakse i običaji su jedinstveni, i toplo preporučujemo da u Havani posetite muzej posvećen santeriji (Museo de los Orishas) kako biste saznali/e više. 

Kako se pripremiti za putovanje na Kubu?

Nije moguće sasvim se „pripremiti” za Kubu jer se ova država menja iz dana u dan. Ipak, određene informacije će vam biti od velike koristi pre polaska na putovanje. 

Sve podatke (uključujući i one koje ćete pronaći u ovom tekstu) uzmite sa rezervom jer će situacija u zemlji možda biti drugačija kada vi odete na put. 

Prevoz 

Putovanje na Kubu iz Srbije zahteva dosta vremena i nekoliko avionskih presedanja. U zavisnosti od broja presedanja i vremena koje provedete čekajući presedanje, a uzimajući u obzir i vremensku razliku između Srbije i Kube (6 sati), ovaj put vam može trajati 1 do 2 dana. Nama je najduži let trajao 12 sati, što nije tako strašno kako deluje, budući da su kompanije koje obavljaju prekookeanske letove opremljene svim sredstvima za komfor i zabavu.

Kada je reč o prevozu kada stignete na Kubu, mi se nismo oslanjale na lokalne autobuse jer nam je bilo teško pronaći informacije o redu polaska, pa smo koristile privatan prevoz, bilo taksije ili autobuse lokalne turističke agencije. U zavisnosti od tipa taksi vozila, vožnja od 5-6 km po Havani nas je koštala od 5 do 10€, a kada smo posećivale plaže istočne Havane, koje su od centra grada udaljene 20-ak kilometara, taksi za grupu od 5 osoba je bio i do 40€.

Smeštaj

Na Kubi možete odsesti u luksuznim hotelima, kojih ima kako u centru Havane tako i na plažama van grada. Postoje luksuzna odmarališta širom zemlje (resorts) koja sadrže pakete sa svim uslugama uključenim u cenu aranžmana (all inclusive) ukoliko preferirate takav tip odmora. 

Takođe možete odsesti i u privatnom smeštaju (casa particular) koji je bio naš izbor za ovo putovanje. U privatnom smeštaju nas je dočekala srdačna Kubanka, kao i veoma prijatna i topla atmosfera. Doručak kod nje je svaki dan bio izuzetno ukusan, a kafa veoma jaka, što nam je dalo dovolno energije za početak dana. Od ljudi kod kojih ste smešteni/e u casa particular možete dobiti najtačnije informacije o prevozu, novcu, internetu, i drugim neophodnostima na vašem putovanju, kao i preporuke za hranu, turističke atrakcije, izlaske i slično.

Lokalni vodiči/ice

Stvari na Kubi se, kao što smo pomenule, veoma brzo menjaju. Mnogo toga što smo pročitale na internetu ili pogledale u video reporzažama pre putovanja bilo je drugačije kada smo stigle na destinaciju, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Stoga savetujemo da zatražite usluge lokalnog/e vodiča/ice ili da na put idete sa proverenom turističkom agencijom, kako biste uvek imali/e najtačnije informacije.

Turistički vodiči/ice će vam pomoći da se snađete u haosu Havane, odete na izlet u neki drugi grad, probate najizvrsnija jela na najboljim mestima, pronađete autentične kubanske cigare i rum, saznate više o istoriji i kulturi lokaliteta, a i osiguraće da vam putovanje protekne bez ikakvih problema. 

Novac

Na Kubi se menja i valuta. Do skoro su postojale dve zvanične valute, ali sada se koristi samo jedna, a to je kubanski pezos. Možda ćete negde videti da postoji i još neka digitalna valuta za koju je neophodno izvaditi posebnu karticu, ali nju koristi samo lokalno stanovništvo. 

Preporučuje se da novac iz Srbije ponesete u kešu (u evrima ili dolarima) koji ćete tamo zameniti. Kurs razmene je, takođe, vrlo promenljiv, u zavisnosti od toga kako i gde menjate novac. Sa ovim će vam najbolje pomoći bilo vodiči/ce ili domaćini/ce u vašem smeštaju. Kada smo mi putovale, jedan evro smo mogli da zamenimo za od 120 do 400 pezosa. Napominjemo da je ova zemlja veoma bezbedna, posebno za turiste i turistkinje, te možete sa sobom nositi koliko god novca vam je potrebno, a ostatak bez brige držati u smeštaju. 

Veoma je bitno da kod sebe uvek imate dovoljno pezosa u kešu, zato što je plaćanje platnim karticama retkost. Ukoliko pronađete mesta koja prihvataju kartice, raspitajte se kod konobara ili konobarica, prodavaca ili prodavačica, koji kurs koriste. Možda vam se više isplati da platite u pezosima, umesto karticom prema nepovoljnijem kursu. 

Internet

Pre nego što smo otputovale na Kubu, svuda smo viđale informacije da na Kubi internet uopšte ne radi i da nas čeka povratak 30 godina u tehnološku prošlost, a nakon što smo stigle vodičica nas je obavestila da u smeštaju ima interneta (uz malu doplatu), da možemo kupiti telefonsku karticu sa određenim brojem gigabajta, kao i da mnogi kafići i restorani nude besplatan Wi-Fi. Stoga, ukoliko vam je ovaj aspekat veoma bitan, preporučujemo da kupite karticu kako biste uvek imali/e pristup internetu. 

Drugi saveti 

• Spakujte dosta rezervne odeće. Bilo da idete u suvoj ili kišnoj sezoni, na Kubi će vas dočekati visoka temperatura i neverovatna vlažnost vazduha tako da ćete se brzo znojiti i biće vam potreban veći broj zamenskih komada odeće. .
• Ponesite dovoljno lekova. Iako je kubanska medicina na izrazito visokom nivou razvoja, a njihovi lekari i lekarke svetski prepoznati kao vrhunski stručnjaci i stručnjakinje, ona je dostupna samo za strane državljane, a limitirana za lokalno stanovništvo. Postoje odvojene bolnice za turiste i turistkinje (koji/e dolaze na medicinski turizam, lečenje za rak, dijabetičko stopalo itd.) i zasebne za Kubance i Kubanke. Dodatno, apoteke su poluprazne, te se ne može lako doći do lekova, čak ni onih osnovnih, poput brufena i probiotika. Ukoliko ste u mogućnosti, osim onih koji su vama neophodni, ponesite sa sobom i dosta drugih lekova i poklonite ih lokalnom stanovništvu. Ovakva pomoć će im mnogo značiti. 
• Ne snebivajte se da razgovarate sa ljudima na ulici, ali budite na oprezu zbog raznih  turističkih prevara. Kao i u drugim zemljama sa masovnim turizmom, na ulici možete susreti najrazličitije ljude, od kojih će neki pokušati da vas prevare. Ako na ulici naiđete na ljude koji prodaju „autentične” kubanske cigare, menjaju novac, ili vas zovu na kabare koji traje „samo još danas”, preporučujemo da ih ljubazno odbijete i ovu robu i iskustva potražite na drugim mestima uz savete vodiča ili vodičice. Uz ovakvu ogradu, ipak vas pozivamo da vežbate španski jezik i razgovarate sa ljudima na ulici koji su veoma srdačni. Mnogi se sećaju Jugoslavije, pozivaju se na prijateljstvo Tita i Kastra i znaju srpske sportiste poput Đokovića i Jokića, pa sa njima možete podeliti neke komične momente i saznati nešto novo o životu ljudi na Kubi.