Muzej u Barseloni otvorio svoja vrata za cenzurisanu umetnost iz celog sveta

Cenzura u umetnosti nije nova stvar. Vlade i državne organizacije širom sveta odavno već koriste svoju moć da zabrane prikazivanje svih onih umetničkih dela koja pretenduju ili na subverzivnost politike ili edukaciju javnosti. Cilj ovakvog preduzimanja je jasan i nije se promenio tokom godina — označiti umetnička dela kao kontroverzna i umanjiti njihov značaj tako da ne navedu na preispitivanje već ustaljenih društvenih poredaka i normi.

Istu ovakvu vrstu cenzure su diktatorski režimi tokom godina sprovodili nad književnošću, televizijom i svim ostalim štampanim i digitalnim medijima. Razumljivo, u takvoj atmosferi nijedna vrsta umetnosti ne može da napreduje — a ni sloboda govora kao takva. 

Primer ovakve cenzure možemo naći još u 16. veku, kada je Mikelanđelo naslikao Strašni sud za Sikstinsku kapelu. Zbog nagih tela prikazanih na slici, crkva je posle autorove smrti unajmila slikara koji je docrtao pantalone likovima na ovom umetničkom delu. 

Ali dok Mikelanđelovo delo nije doživelo da bude uklonjeno sa svog položaja, mnoga umetnička dela su zbog cenzure ili sasvim uklonjena sa izložbenih pozicija ili do njih nisu ni dospela zbog odbijanja. Dobra vest je, međutim, da su mnoga od ovih dela iz prošlosti, ali i sadašnjosti, dobila drugu priliku da vide svetlost dana. 

Naime, Muzej zabranjene umetnosti u Barseloni je preuzeo na sebe da objavi umetnička dela koja su širokoj publici bila nedostupna zbog cenzure. Tako je ovaj muzej postao prvi na svetu koji posetiocima i posetiteljkama nudi izložbe zasnovane jedino na cenzurisanoj umetnosti. 

Da li se sećate kontroverze oko crteža nagog Donalda Trampa? Ili oko skulpture koja je predstavila vreću za udaranje u obliku ženskog tela? Ili oko postavke ženskih cipela na muslimanskim tepisima za molitvu? Muzej u Barseloni će prihvatiti ova i mnoga druga savremena umetnička dela koja su naišla na cenzuru. 

U kolekciji od preko 200 radova će prvenstveno biti umetnička dela iz prve polovine 20. veka pa sve do 21. veka, ali i ona od vremena prosvetiteljstva do danas, otprilike od 18. veka pa do 21. veka. Iz ,,stare garde”, posetioci i posetiteljke će moći da vide dela Pabla Pikasa, Franciska de Goje i Gustava Klimta. Celokupnu listu imena i dela koja je za sada Muzej zabranjene umetnosti primio pod svoje okrilje pogledajte ovde. 

Ovaj jedinstven i neobičan muzej u srcu Barselone već privlači mnogo posetilaca i posetiteljki. Samo od Oktobra prošle godine, kada je zvanično i otvoren, do Novembra, privukao je preko 13,000 ljudi željnih da vide ona umetnička dela za koja su bili i bile uskraćene.

Ukoliko se nađete na letovanju, odmoru ili poslovnom putu u Barseloni, ne propustite da pogledate sve što Muzej zabranjene umetnosti ima da ponudi. Muzej je otvoren svakog dana u nedelji, od ponedeljka do petka, od 10h ujutru do 20h uveče.