Popularni psihološki termini koje često pogrešno koristimo

Studija koju je sproveo Medicinski univerzitet na Harvardu sugeriše da će u budućnosti više od polovine svetske populacije razviti neku vrstu mentalnog poremećaja. To nije jedina zabrinjavajuća statistika objavljena poslednjih godina o mentalnom stanju i zdravlju ljudi, što je navelo mnoge organizacije da se više uključe u edukaciju građana o mentalnom zdravlju. 

Šira edukacija o tome šta su mentalni poremećaji i problemi, međutim, nailazi na poteškoće u modernom dobu. Iako savremena tehnologija omogućava brži i jednostavniji pristup infomacijama, ona takođe pospešuje zloupotebu i uopšte pogrešnu upotrebu dostupnih podataka. 

Moderni jezik i komunikacija, na primer, počeli su da koriste niz psiholoških termina da označe svakodnevne situacije i stanja koja ne odgovaraju svom izvornom značenju. Ovakvo označavanje može dovesti do različitih problema. Pogrešna upotreba termina može umanjiti značaj i uopšte značenje određenih mentalnih stanja i time skrajnuti važnost njihovog adresiranja. Još gore, olako i netačno označavanje može dati terminima negativne konotacije i prouzrokovati stigmu, čime se samo povećava diskriminacija i tabu u društvu. 

U nastavku pročitajte koji su to najčešći psihološki termini koje u modernom dobu rizikujemo da upotrebimo pogrešno.

Gaslighting

Jedan od termina iz popularne psihologije koji je posebno popularizovan poslednjih godina je gaslighting ili gaslajting (još uvek nije pronađen adekvatan pandan za prevod na srpski jezik). Odnosi se na vrstu emocionalnog nasilja i mentalne manipulacije koji navode žrtvu da stalno preispituje stvarnost i svoja iskustva i osećanja. Obično opisuje ,,toksične” odnose između dvoje ljudi u kojima partner ili partnerka navode ono drugo da poveruju u nešto time što će insistirati na apsurdnim dokazima, negirati izgovorene reči, odbacivati mišljenja i stavove i preispitivati motive partnera ili partnerke. 

Najbolji primer gaslajtinga potiče upravo iz filma od koga je termin i potekao. Naime, u filmu ,,Gaslight” iz 1944-e, suprug pokušava da ubedi svoju suprugu da je izgubila razum time što smanjuje svetlost u sobi tokom noći i ujutru je ubeđuje da on to ne radi. 

U modernoj upotrebi, gaslajting dobija univerzalnije značenje. Ljudi često koriste ovaj termin da označe bilo kakve razmirice u odnosima, čime se podriva otvorena diskusija i slobodno deljenje mišljenja.

(Is)traumiranost

Trauma je psihološki termin koji opisuje emocionalne posledice nastale zbog teške i stresne situacije koje individue prežive. Ove situacije se obično odnose na preživljavanje strašnih događaja kao što su biti žrtva nasilja ili učestvovati u ratu. Ali mogu se odnositi i na emocionalnu borbu sa različitim dešavanjima u životu, jer različite individue reaguju različito na životne okolnosti.

Trauma može imati ozbiljne posledice na mentalno i fizičko zdravlje čoveka. Simptomi obično uključuju ,,flešbekove” ili ponovno preživljavanje traumatičnog iskustva, ponavljajuće snove, stresne misli, pojačan strah od određenih stvari, situacija ili mesta, teškoće sa koncentracijom, tenziju i destruktivno ponašanje.

Mnogi ljudi, nažalost, olako koriste termin ,,traume” i ,,istraumiranosti”, dovodeći ga u vezu sa bilo kojom situacijom koja proizvodi negativna osećanja. Da li ste doživeli malu neprijatnost i to želite da prepričate prijateljima? Umesto da kažete da ste se ,,istraumirali”, prosto opišite svoja osećanja. Recite da se osećate postiđeno, šokirano ili uznemireno pre nego da olako koristite psihološki termin traume, jer time umanjujete njegov značaj i implikacije njegovih posledica. 

Ukoliko osećate bilo koji simptom traume opisan gore ili vam je teško da se izborite sa određenom situacijom u životu, potražite pomoć ili savet lekara. Posttraumatski stresni poremećaj je stanje koje može imati ozbiljne posledice – ali oporavak je moguć.

Triggered ili ,,trigerovan”

Ako imate nalog na bar jednoj društvenoj mreži, verovatno ste se već susreli sa rečju triggered ili ,,trigerovan” više od nekoliko puta. Ovaj psihološki termin ljudi prečesto koriste da opišu svoju negativnu reakciju na minornu neprijatnost koju su doživeli – na primer, pročitali su komentar na društvenoj platformi koji ih je razljutio. 

Triggered je, međutim, psihološki termin koji služi da opiše snažnu emotivnu reakciju koju žrtva traume može osetiti prema određenoj stvari, situaciji ili mestu koje je podseća na doživljeno traumatično iskustvo. Da li se, na primer, sećate da ste videli upozorenje na scene nasilja pre početka određenog filma? Mediji često koriste ovakva upozorenja da bi obavestili ljude na potencijalne ,,okidače” u filmu koji ih mogu podsetiti na traumatično iskustvo i izazvati jake emocije. 

Ovaj psihološki termin se zato ne treba koristiti olako jer se njegovom čestom upotrebom za minorne svakodnevne neprijatnosti može dovesti do minimalizacije ili nipodaštavanja snažnih emocija koje traumatična iskustva izazivaju.

Narcis/narcizam

Kako biste opisali nekoga ko je opsednut sobom? Narcis je prva reč koja padne na pamet jer podseća na figuru Narcisa iz grčke mitologije koji je toliko bio opčinjen svojim odrazom u vodi da je zaboravio na sve drugo i nestao. 

Postoji, međutim, dijagnoza u psihologiji koja se zove narcisoidni poremećaj ličnosti. Stručnjaci i stručnjakinje ga koriste da opišu mentalno stanje osoba koje misle da su previše važne, traže preteranu pažnju i divljenje drugih ljudi i ne mogu da shvate ili mare za osećanja drugih ljudi. Ovo je zapravo maska lažne samouverenosti iza koje se krije strah od manjka lične vrednosti.

Narcisoidni poremećaj ličnosti je klinička dijagnoza koja zahteva lečenje, te se zato psiholočki termini u vezi sa ovim pojmom ne smeju koristiti neoprezno. Označavanje osobe rečju ,,narcis” samo zbog određenog postupka ili izgovorenog takođe može biti vrsta zloupotrebe da bi se učesnik ili učesnica rasprave diskreditovao ili diskreditovala. 

Love bombing ili ,,obasipanje”

Love bombing, doslovno ,,obasipanje ljubavlju” (prim.prev) je termin koji ljudi često koriste da opišu situaciju u kojoj partner ili partnerka ,,obasipa” drugu osobu u odnosu poklonima i komplimentima. Bilo koji gest ljubavi ovako dobija status ,,obasipanja”.

Love bombing je, međutim, termin koji psihologija koristi da opiše ponašanje osobe koja obasipa drugu osobu pažnjom da bi je izmanipulisao ili izmanipulisala ili da bi se iskupio ili iskupila za nasilno postupanje. 

Toxic ili ,,toksično”

Toxic ili toksičnost (prim.prev) je reč koju mnogi ljudi upotrebljavaju da bi okarakterisali osobe koje ih na bilo koji način uznemire. Na primer, ne bi bilo čudno čuti nekoga kako karakterište prodavca u samoposluzi kao toksičnog samo zato što nije bio najljubazniji. 

Toksičnost je, međutim, psihološki termin koji se koristi da opiše odnose i situacije u kojima neko zlostavlja ili manipuliše drugu osobu i time uzrokuje ozbiljne emotivne posledice. 

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj je stanje koje karakteriše niz opsesija kod čoveka. Ove opsesije mogu biti neželjene misli, slike ili nagoni koje se ponavljaju i opsedaju misli pojedinca toliko često i u toj meri da uzrokuju visok stres i onemogućavaju normalno dnevno funkcionisanje.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj zato nije pravi termin da se opiše osoba koja jednostavno voli red i čistoću u životu. Umesto razbacivanja ovim psihološkim terminom, prosto okarakterišite tu osobu u svom životu kao urednu ili pedantnu.

Poremećaj pažnje

Poremećaj pažnje je toliko popularizovan psihološki termin u poslednje vreme da često možemo čuti da od njega pati bilo koja osoba koja izgleda kao da trenutno ne može da se fokusira na određeni zadatak. Ovaj poremećaj je, međutim, ozbiljno stanje koje utiče na ponašanje pojedinaca. Ljudi koji od njega boluju se obično osećaju nemirno i imaju probleme sa anksioznošću, koncentracijom i spavanjem od ranog doba. 

Brzopleto korišćenje ovog psihološkog termina može biti neosetljivo, ali iznad svega, može minimalizovati i odbaciti simptome koji zapravo ne proizilaze iz poremećaja pažnje već od nekog drugog stanja, kao što je to depresija.

Depresija

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 280 miliona ljudi na svetu boluje od depresije. Radi se o poremećaju koji uzrokuje gubitak interesa ili užitka u svakodnevnim stvarima kod čoveka. Depresija takođe označava negativno raspoloženje uopšte i prema životu, čime direktno utiče na odnose koje individua ima sa porodicom, prijateljima i ostalim ljudima u svojoj okolini. 

Iako su ljudi koji su preživeli traumatična iskustva u životu skloniji depresiji, bilo ko može imati ovaj mentalni poremećaj. Nažalost, mnogi ljudi pogrešno koriste psihološki termin depresije da označe bilo koje negativno osećanje. Važno je naglasiti da prolazna osećanja tuge i negativnih misli nisu depresija. Ovaj mentalni poremećaj takođe ne nestaje brzo već zahteva promenu životnih navika i lečenje.

Socijalna anksioznost

Ako niste raspoloženi za druženje jednog vikenda ili čak cele nedelje, to ne znači da ste ,,asocijalni” – bez obzira što vam društvene mreže mogu sugerisati drugačije. Socijalna anksioznost je poremećaj koji karakteriše strah i stres u društvenim situacijama. Osobe koje ga imaju obično uznemiruje pomisao da ih drugi posmatraju ili o njima sude negativno, što utiče na njihovo ponašanje prema drugima. Ovakve individue obično imaju teškoće da upoznaju nove ljude ili sa njima komuniciraju u svakodnevnim situacijama.

Socijalna anksioznost je više od stidljivosti i prolazne želje za samoćom.

Bipolarni poremećaj

Ukoliko ste negde pročitali da biti ,,bipolaran” znači imati drastične promene u raspoloženju i sada ovaj temin koristite da označite situacije u kojima iz ljutnje pređete u sreću ili iz sreće u tugu, na krivom ste putu. Postoji mnogo razloga zbog kojih čovek može doživeti promene u raspoloženju i oni ne znače bipolarni poremećaj. 

Ovaj poremećaj se odnosi na različite poremećaje mozga koji uzrokuju nagle promene u raspoloženju i ponašanju ali sa daleko jačim i negativnijim posledicama. Bipolarna osoba može prelaziti iz stanja hiperaktivnosti u stanje depresije i suicidalnih misli dnevno, i epizode mogu trajati po čitav dan nekoliko dana u nedelji ili čak nedeljama.

Psihotično i šizofreno

Dva psihološka termina koji se često pogrešno upotrebljavaju jesu ,,psihoza” i ,,šizofrenija”. ,,Psihotična” ili ,,šizofrena” osoba nije ona individua koja pokazuje snažne emocije, uprokos onome što društvene platforme (i naročito komentari na njima) ponekad govore. 

Psihoza označava nekoliko mentalnih poremećaja, među kojima je i šizofrenija. Njeni simptomi uključuju halucinacije, zablude, neorganizovani tok misli ili govor, i poremećaj pokreta i motoričkih sposobnosti. 

Psihoza (a samim tim i šizofrenija) je ozbiljan poremećaj kojim se karakterišu osobe koje su izgubile dodir sa realnošću i zahtevaju lečenje da bi mogle da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima i ljudskim odnosima. Zato se ovaj psihološki termin ne treba uzimati olako.

Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik