Ako vam se čini da u poslednje vreme vaše početne stranice na društvenim mrežama prosto vrve od ljudi koji govore o estetskim hiruškim intervencijama, razlog tome ne tražite samo u algoritmu pretrage i predgleda. Promocija estetske hirurgije na internetu je u poslednjoj deceniji toliko porasla da je prosto nemoguće izbeći susret sa objavama koje govore o ličnim iskustvima sa procedurama kao što su lifting iliti zatezanje lica, povećanje usana i korekcija nosa, brade i kapaka.
,,Hladne” činjenice: Kako su društvene mreže stvorile sopstvene standarde lepote
Estetska hirurgija, kao deo plastične i rekonstruktivne hirurgije, pripada grani medicine čiji počeci datiraju još od 6. veka pre nove ere. Njena upotreba, dakle, nije nova — ono što je novo u savremenom dobu jeste njeno globalno prihvatanje i detabuizacija.
Jednostavno rečeno, estetska hirurgija obuhvata one hiruške procedure koje unapređuju estetski izgled ljudskog tela. U odnosu na rekonstruktivnu hirurgiju, koja adresira defekte stečene rođenjem ili traumom, a koji narušavaju estetiku tela ili njegovu funkcionalnost, estetska hirurgija nije u istom smislu ,,neophodna”. Zato je dugi niz godina i posmatrana kao društveni neprihvatljiv, ,,veštački” dodatak.
Tek je u poslednje vreme estetska hirurgija izgubila status tabu grane u medicini, i ljudi su počeli otvorenije da pričaju o svojim procedurama i komfornije da prihvataju rad na sebi. Ali, sada postavljamo pitanje — nije li diskusija o estetskoj hirurgiji dostigla novu krajnost?
Povećanje potražnje za hiruškim intervencijama (u brojkama)
Statistički podaci nisu uvek najtačnija reprezentacija jednog fenomena, ali u određenim slučajevima mogu pružiti dobru podlogu za posmatranje fluktuacije društvenih trendova. Na primer, Američko društvo plastičnih hirurga je pratilo potražnju za plastičnom hirurgijom od 1999. do 2018. i ustanovio da se broj procedura izvedenih od 2014. do 2018. udvostručio u odnosu na broj od 1999. do 2003.
Naime, broj procedura izvedenih od 1999. do 2003. je iznosio oko 3 miliona, dok je period od 2014. do 2018. godine zabeležio više od 6 miliona poseta ordinacijama za estetsku hirurgiju. Ali to nije sve. Od 2019. do 2022. godine, ukupan broj obavljenih estetskih intervencija se povećao za 19%, a samo od 2022. do 2023. godine za 5%.
Pet procenata i nije neka brojka, zar ne? Možda ako nemamo uvid u tačan broj procedura. Da stavimo to u kontekst — samo u Americi je tokom 2023. godine izvedeno oko 6.2 miliona estetskih intervencija. Injekcije botoksa, koje se smatraju neinvanzivnim kozmetičkim tretmanom ali takođe spadaju u proceduru koja se primenjuje u okviru estetske hirurgije, primenjene su čak 8.8 miliona puta u Americi.
Da li ove brojke govore o normalnom trendu rasta potražnje ili se promocija estetske hirurgije treba dublje preispitati?
Uloga društvenih mreža u ovom povećanju
Iako u estetsku hirurgiju ubrajamo sve procedure koje se obavljaju na telu čoveka, posebnu pažnju je u poslednje vreme dobila ,,rekonstrukcija” lica. Razlog tome je jednostavan. Procedure kao što su ,,fejslifting” iliti zatezanje lica, čela, vrata i brade, kao i korekcija kapaka i oblika nosa, doživele su povećanu potražnju poslednjih godina, sa rastom od 2 do 8% — i društvene mreže su zabeležene kao glavni motivator.
Američka akademija za plastičnu hirurgiju lica i rekonstruktivnu hirurgiju je objavila podatak da je tokom 2019. godine većina pacijenata i pacijentkinja zatražilo estetske procedure da bi bolje izgledali/e na selfijima. U drugoj studiji, čak 48.5% ispitanika/ca je potvrdilo da su društvene mreže uticale na njih da razmotre estetske procedure.
Među mnogim drugim studijama sprovedenim na ovu temu, jedna je pronašla da su tri ključna faktora za razmatranje estetske hirurgije kod ispitanika i ispitanica bili: međuljudska iskustva, samopoštovanje i mediji. Isto istraživanje je podcrtalo da mediji imaju veliku ulogu u oblikovanju standarda lepote u društvu, naročito sa porastom upotrebe društvenih mreža koji se direktno dovodi u vezu sa većim nezadovoljstvom sopstvenim izgledom i pojačanom željom za estetskim procedurama.
Jednostavno rečeno, društvene mreže naročito prednjače u predstavljanju profila javnih ličnosti, bile one zvezde filmske industrije ili influenseri i influenserke, kroz niz slika i videa koji poteniraju njihove savršene konture lica i tela. I ovi profili više ne pretenduju da sakriju činjenicu da se iza ,,savršenstva” krije estetska hirurgija kojoj, takođe, bilo ko od nas ,,može” pristupiti.
Da stvar podupremo još jednim važnim podatkom — žene su sklonije estetskoj hirurgiji od muškaraca, i to, u poslednje vreme, pacijentkinje postaju sve mlađe i mlađe. Kritika ženskog tela nastavlja da bude pokretačka sila trendova u industriji lepote i mode.
Normalizacija estetske hirurgije ili popularizacija neodrživih standarda lepote
Jedan od trendova snimanja Instagram reel-ova koji u poslednje vreme cirkuliše internetom jeste ispitivanje žena u neposrednoj okolini o broju ,,jedinica” botoksa koje su do sada primile. Od 0 do preko 100, broj jedinica varira, ali je veći procenat onih žena koje imaju bar neku jedinicu, nego onih koje nemaju nijednu — bar kako nam ovi videi pokazuju.
Snimanje takvih vrsta videa ima za cilj da ukaže na to da je estetska hirurgija danas široko prihvaćena stvar koje se ne treba bojati, niti je izbegavati. A, zatim, i da su njeni rezultati fenomenalni.
Ali, je li to zaista sve? Na dubljoj razini možemo postaviti i pitanje kako možemo znati koliko su botoksa ove žene zaista primile, koje je bilo njihovo zdravstveno stanje, a zatim i njihovi razlozi iza odluke? I da li ovakvi videi ciljaju na zdravu promociju i detabuizaciju, ili postavljaju nove standarde lepote?
U ovakvim videima često vidimo žene ispod 30 godina starosti koje su već imale preko 50 intervencija na licu. Da li nam to govori da kasnimo sa procedurama? Da se ne uklapamo u standard kome treba težiti? Da ovo sa čime smo rođene odstupa od društvenih normi, te ćemo i same biti odbačene od društva?
Činjenica da danas postoje kovanice kao što su ,,Instagram lice” da opišu sličnost u facijalnim crtama ljudi samo demonstrira koliki uticaj trendovi na društvenim mrežama imaju na standarde lepote. A to što hirurške ordinacije imaju čitav spisak opisa za procedure neophodne za ovo ,,lice” samo pokazuje apsurdnost ovakvog standarda u stvarnom svetu.
Pitanje etike i mentalnog zdravlja
I dok niko ne bi trebalo da osuđuje naše odluke da uradimo ovo ili ono sa licem — jer naše lice je, naposletku, naše — pravo pitanje je, koliko je jedna takva odluka, zapravo, naša? Ovo pitanje nas vraća na jedan, davno ustanovljeni postulat koji podrazumeva da sve što čovek čini, čini u odnosu na drugoga, jer jedino u ogledanju može da spozna sebe. U tom smislu, kontra argument bi bio da sve što činimo u životu, činimo zbog posrednog ili neposrednog uticaja drugih ljudi.
Ipak, u slučaju estetske hirurgije i gore pomenute situacije sa promocijom na društvenim mrežama, ova problematika se produbljuje na nekoliko nivoa. Kratke i opskurne informacije sa platformi kao što su Instagram i TikTok predstavljaju, prvenstveno, rizik po zdravlje ljudi. Influenseri i influenserke često daju opise estetskih procedura iz ličnog iskustva — koje nije kolektivno i ne važi za svaku individuu na svetu — i sa lične tačke gledišta, koja nije ustanovljena na medicinskom znanju i poznavanju estetske hirurgije na stručnom nivou.
Ljudi sa druge strane ekrana, dakle, mogu pogrešno protumačiti stvari, ili prevideti važne faktore u sopstvenoj situaciji i zdravstvenom stanju. Posledice mogu biti neadekvatni rezultati, i kompromitovano zdravlje. Na primer, rizici od oštećenja nerava, ožiljaka, infekcije, gubitka čulnih i motoričkih sposobnosti, modrica i hematoma se značajno povećavaju kod ljudi koji imaju kardiovaskularne i plućne bolesti, ugrožen imunitet, i autoimune bolesti.
Popularni internet trendovi u sferi estetske hirurgije, takođe, nisu do kraja ogoljeni. Niko ne može znati zasigurno tip i broj intervencija koje je svaka individua na internetu zaista preduzela. To znači da ljudi mogu imati nerealistična očekivanja od estetske hirurgije, i na kraju se naći razočarani rezultatima — i sobom.
Ovo nas dovodi do još jednog, možda najvećeg problema, koji je jedan tekst na temu ,,Instagram lica” dobro sumirao u rečenici: ,,Zašto da budeš ti, kada možeš da budeš ja?”
Jednostavno rečeno, ti nisi dovoljno dobra ili dobar, takva ili takav kakav jesi. Zašto da ostaneš nedovoljan/na, kada možeš da ,,unaprediš sebe” i uklopiš se?
Sve učestalija promocija estetske hirurgije može negativno uticati na samopouzdanje ljudi, čineći je gotovo ,,obaveznim” postupkom za sve one koji/e žele da se uklope u društvo. Ako svi drugi na internetu rade određenu stvar, može se javiti strah od propuštanja i izgraditi iskrivljena slika sebe i drugih. A ako se poredite sa onim što vidite na internetu, u šta čak ne možete biti ni sigurni da je stvarno, ko mislite da će da pobedi?
U moru softvera za preradu fotografija i videa, filtera i, iznad svega, alata veštačke inteligencije, danas je teško biti 100 posto siguran da je jedna slika izvorno istinita. Čak i da jeste, ko joj je, i zašto, dao moć da diktira ,,standard lepote”? Ali, to je, već, niz novih pitanja koja otvaraju još kompleksnije teme društvenih i političkih odnosa i moći.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
