U vremenu u kome informacije na društvenim mrežama imaju težinu naučnih istina, a snimci koji postanu ,,viralni”¹ postavljaju trendove, nalozi ,,običnih” ljudi, sa lako brojivim pratiocima i pratiteljkama, na platformama kao što su Instagram ili TikTok, deluju čudno i, čak, dosadno. Dok influenseri i influenserke² iz dana u dan snimaju reel-ove³ zanimljivih životnih aktivnosti i promovišu proizvode i usluge koje koriste, ne čudi zašto bi nekom uzgrednom korisniku ili korisnici društvenih mreža, palo na pamet da živi odveć jednoličan i suvoparan život.
Tako se kroz veo veštački stvorene reprezentacije na društvenim mrežama — jer svaka predstava života u pažljivo konstruisanim slikama i snimcima mora odstupati od stvarnosti — stvara svojevrsno takmičenje među korisnicima i korisnicama ovih medija. Zar se svi bolje provode od mene? Zašto drugi ljudi izgledaju kao da se bolje oblače? Da imaju više novca? Da posećuju više koncerata, pozorišnih predstava, zabava? Zašto drugi ljudi izgledaju srećnije?
Pri pogledu na nečije prelepe profesionalne slike i snimke, otvara se čitav niz ovakvih pitanja koja, zapravo, reflektuju istu stvar — strah od propuštanja.
Šta je strah od propuštanja?
Fenomen koji je kod nas dobio naziv ,,strah od propuštanja” je zapravo doslovan prevod engleske kovanice ,,Fear of missing out” ili skraćeno FOMO. Verovatno ste već negde videli/e ovu skraćenicu, jer se ona široko koristi ne samo da objasni emocionalni odgovor ljudi na određenu situaciju već da unovči marketing kampanje (o ovome ćemo govoriti nešto kasnije).
Po definiciji engleskih rečnika, FOMO je zabrinutost koja se javlja iz osećaja individue da propušta zabavne događaje koje drugi ljudi pohađaju i doživljavaju, naročito u onom smislu u kome je to predstavljeno na društvenim mrežama. Jednostavno rečeno, FOMO opisuje osećaj straha i zabrinutosti da se drugi ljudi više zabavljaju, žive bolje živote, i stiču značajnija iskustva.
Strah od propuštanja se ne javlja samo kao trenutna misao o prolaznoj situaciji. Na primer, ako vidite sliku na Instagram-u koja pokazuje grupu prijatelja i prijateljica u zajedničkom noćnom izlasku, možete biti tužni što odavno niste izašli/e sa prijateljima i prijateljicama i poželeti da to radite sada. To, ipak, ne znači da imate strah od propuštanja. FOMO se odnosi na fundamentalniju vrstu straha, onu vrstu osećaja da nešto suštinski nedostaje u vašem životu — a to nešto drugi, mnogobrojni ljudi na društvenim mrežama, imaju.
Šta uzrokuje strah od propuštanja?
Strah od propuštanja nije nov fenomen. Sama kovanica je nastala pre 20 godina, ali je ovaj osećaj postojao još davno pre nego što je tehnologija ,,preuzela” svet i kompjuteri, tableti i telefoni postali deo naše svakodnevice.
Isprva, termin FOMO je nastao da označi fenomen socijalnog okupljanja i straha od (njegovog) propuštanja na Harvardu. Za različite novine tog perioda, FOMO je bio gotovo šala, i pokušaj jednog studenta da opiše ,,strah” od propuštanja zabava, večera i drugih društvenih događaja na Harvardu kojima su prisustvovali svi oni ljudi ,,vredni” umrežavanja.
Patrik Mek Ginis (Patrick J. McGinnis) je, međutim, 2004. godine ime dao fenomenu koji ima dalekosežnije posledice. Može se reći da određena doza straha od propuštanja jeste ,,prihvatljiva” i čak ,,očekivana” kod svih ljudi. Kao društveno biće, čovek teži osećaju pripadanja i prihvatanja u društvu, što je upravo postulat na kome su nastale drušvene mreže.
Zašto delimo slike na Instagram-u ili Facebook-u? Istraživanja kažu da su neki od primarnih razloga želja za pripadanjem užoj, a onda i široj zajednici i želja za podizanjem samopouzdanja i samopotvrđivanja. Uzmimo za primer slike sa odmora. Zašto bismo želeli/e da na Instagram postavimo sliku svog letovanja ili zimovanja? Zašto je važno da to drugi ljudi vide?
Zato što želimo da pripadamo, da se osećamo kao da smo deo globalne zajednice koja vrši istu ovu radnju i pokažemo da ne propuštamo ono što većina ljudi smatra važnim u životu. I dok ovakva želja nije sama po sebi ,,loša”, problem nastaje kada ona, pod spoljašnjim pritiscima, postane neutaživa i počne negativno da utiče na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.
Danas mnoge kompanije upravo pokušavaju da unovče strah od propuštanja. Neretko se u marketing kampanjama i pozivima na kupovinu koristi jezik koji potencira mogućnost propuštanja.
- Ne propustite priliku da…
- Budite deo zajednice koja broji X ljudi i pretplatite se na…
- Izbegnite strah od propuštanja! Kupite karte već danas…
- Pridružite se X zadovoljnih kupaca i naručite Y već danas!
Ovo su samo neki od primera kako kompanije koriste svoje strategije prodaje da stvore strah od propuštanja prilike, i tako motivišu ljude da kupe njihove proizvode i usluge. FOMO, dakle, nije samo fenomen usko vezan za društvene mreže, već za sve sfere društva, a naročito je postao izražen u savremenom dobu koje insistira na masovnoj upotrebi tehnologije i društvenih platformi.
Mogući neželjeni simptomi i posledice
Pozitivna strana društvenih mreža je mogućnost povezivanja sa drugima i ostvarenja društvenih kontakata i odnosa koji se drugačije ne bi ostvarili u stvarnosti. Ovo je naročito važno za osobe koje imaju socijalnu anksioznost i teško im je da ,,izađu” u svet.
Ipak, istraživanja pokazuju da interakcije na društvenim mrežama takođe mogu dovesti do još većeg udaljavanja od stvarnog sveta, čime zapravo mogu povećati socijalnu anksioznost. Osim toga, konstantna potreba za validacijom i pripadanjem na društvenim mrežama može dovesti to generalne anksioznosti. Ako se čovek navikne na konstantan influks lajkova i poruka, koji služe samopotvrđivanju na internetu, svaka njegova akcija na društvenim mrežama može stvoriti osećaj nervoznog iščekivanja potvrde, odnosno nagrade.
Strah od socijalnog isključivanja je, naravno, u srcu FOMO fenomena. Konstantne misli o tome da drugi žive ,,bolje” živote i da propuštamo nešto fundamentalno, neminovno vode degradaciji samopoštovanja i samopouzdanja. A stalan osećaj ,,niže vrednosti” u odnosu na druge ljude vodi ka tuzi, izolovanosti i, posledično, depresiji.
Ne treba skrajnuti sa uma ni da veštački stvorena potreba za kupovinom može imati svoje posledice. Konstantan šoping iz straha od propuštanja ponuda ili trendova može dovesti do zavisnosti od kupovine.
Kada je reč o fizičkim posledicama, strah od propuštanja može dovesti do konstantnih glavobolja i umora zbog preokupiranosti mislima. Važno je podcrtati da svako mentalno stanje koje FOMO uzrokuje može uvesti i niz drugih negativnih fizičkih posledica. Na primer, anksioznost je stanje odgovorno za čitav niz bolova, od glavobolje do bolova u stomaku i mišićima, kao i problema sa koncentracijom i snom.
Kako se boriti protiv straha od propuštanja
Strah od propuštanja je lakše savladati kada znate šta ovaj termin označava i podrazumeva. Prepoznavanje problema je jedan od najvažnijih koraka u njegovom rešavanju.
Ako osetite da društvene mreže ili marketing kampanje u vama izazivaju osećaj anksioznosti i ponavljajuće negativne misli, napravite ,,digitalni detoks”. Podsetite sebe da vaša vrednost kao osobe nije uslovljena određenim trendom, kupovinom ili brojem lajkova, pregleda i podela. Udaljite se od telefona na neko vreme i potražite osveženje radeći nešto što volite, kao i u interakciji sa „pravim” ljudima.
Još jedna dobra strategija je limitiranje upotrebe društvenih mreža. Ograničite svoje vreme provedeno na popularnim platformama i/ili izaberite da budete samo na onima koje kod vas uzrokuju ,,manji” strah od propuštanja.
Naposletku, umesto da se fokusirate na to šta možda nedostaje u vašem životu (što kod drugih nije slučaj), stalno podsećajte sebe šta je to dobro u vašem životu. Već sada sigurno možete da nabrojite nekoliko stvari na koje ste ponosni/e i koje vas čine srećnim.
Ukoliko osećate da strah od propuštanja, i sa njim povezane posledice, ozbiljno utiču na vaš život, ili da prosto ne možete da se izborite sa ovim problemom sami/e, ne oklevajte da porazgovarate i sa stručnim licem. Psihoterapija pomaže u povećanju samopouzdanja, smanjenju anksioznosti, regulaciji odbrambenih mehanizama i, uopšte, suočavanju i rešavanju problema koji utiču na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.
¹ Viralnim se smatraju oni snimci koji dostignu milionske preglede i postanu toliko uticajni da su prepoznatljivi masama ljudi na internetu.
² Influenserima i influenserkama zovemo ljude koji imaju masovnu publiku na društvenim mrežama, koja se obično može izbrojati u hiljadama i milionima pratilaca i pratiteljki, i, shodno tome, mogu imati veliki uticaj na mase svojim mišljenjima i stavovima.
³ Reel je naziv za video objavljen na platformama kao što su Instagram i Facebook.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Rezon Magazin nije naučna publikacija. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
