Stopama Rezon Magazina: Planinarenje za početnike/ce i uspon na Ježevac

Planinarenje je divan način da uživate u prirodi i upoznate sebe. U ovoj avanturi otkrivate koliko ste sposobni i samostalni, jer se na planini pouzdate u sopstvenu snagu istrajnosti. Na leđima nosite samo ono što vam je potrebno za taj dan, bez suvišnih stvari savremenog života. Čist vazduh ispunjava vaša pluća i obnavlja vam energiju za suočavanje sa svakodnevnim problemima.

Ako već neko vreme sanjarite o planinarenju i osvajanju prelepih vrhova, ne dopustite da vam strah od nepoznatog pokvari želju. Planinarenje ne mora biti ekstremna fizička aktivnost koja se izvodi po nepristupačnim predelima. Srbija, ali i druge zemlje sveta, imaju da ponude mnoge pristupačne predele sa relativno blagim usponima, a prelepim krajolicima, za uživanje u prirodi bez mnogo napora.

Uz malo planiranja i dobre pripreme, planinarenje može postati aktivnost u kojoj ćete apsolutno uživati. Za sam početak, pripremile smo vam korisne savete i prenele iskustvo sa naše rute do vrha Ježevac.

Kako se upustiti u planinarenje: Saveti za početnike/ce

Ako ste početnik/ca, dovoljno je da planarenje zamislite kao šetnju prirodom sa malim usponom. Ne mora svako iskustvo biti izazovno, već treba da odgovara vašim potrebama. 

Pronađite turu prema stepenu spremnosti

Najbitnija stvar u planinarenju za početnike/ce je izbor ture. Objektivno sagledajte sopstvene sposobnosti i izaberite stazu koja odgovara vašoj fizičkoj spremi. 

Najbolji način da procenite sopstvenu kondiciju jeste kroz trening. Ispešačite, za početak, 5-7 km. Ukoliko se mnogo umorite posle ovakve šetnje, potražite staze za planinarenje koje su kraće od 5 km i imaju mali uspon (300-400 m). Imajte u vidu da je 5 km hoda po ravnom znatno lakše od iste udaljenosti hoda uzbrdo. 

Ako nikad niste išli/e na planinarenje, nemojte birati preduge staze sa velikom visinskom razlikom. Za prvi put, pokušajte lakše ili srednje ture na kojima možete planinariti i bez previše penjanja. Takođe postoje ture koje počinju na određenoj nadmorskoj visini, pa je onda sam uspon mali, kao što su ture na Tari ili Kopaoniku.

Podatke od dužini staze i usponu dobićete u najavi ture od planinarskog društva. Ukoliko idete na stazu u sopstvenoj režiji, obavezno potražite ove podatke unapred u turističkom društvu opštine u koju idete, ili na javno dostupnim i popunjenim stranicama, kao što su Google mape. 

Učlanite se u planinarsko društvo

Ture za planinarenje u Srbiji uglavnom organizuju planinarska društva. Početnicima/ama savetujemo da se učlane u svoje lokalno društvo, kako bi lakše pronašli/e turu koja njima odgovara i imali/e podršku tokom nje. Vodiči i vodičice tura će vam pomoći da se snađete u novom okruženju, a biće tu i za sva pitanja koja budete imali/e. Njihovo iskustvo će takođe osigurati vašu bezbednost i smanjiti mogućnost da se izgubite na planini. 

Pogledajte spisak planinarskih društava i posetite njihove sajtove za više informacija o uslovima i načinima učlanjenja. Dobra vest je da učlanjenjem u jedno planinarsko društvo dobijate pristup turama svih drugih društava.

Organizujte se sa prijateljima/cama

Početnicima i početnicama savetujemo da na ture idu sa prijateljima i prijateljicama. Ukoliko poznajete ljude koji vole da planinare, utoliko bolje! Iskusne osobe će vam pomoći da savladate izazovne ture, pružiti podršku i dati vam savete kako da se nosite sa umorom i ostalim preprekama na putu. Malo ohrabrenja u toku planinarenja je dovoljno da iskustvo učini lakšim.

Naravno, uvek se možete opredeliti i za samostalno planinarenje u organizovanim turama. Planinari/ke rado primaju pridošlice, i brzo ćete steći sjajna poznanstva, a vodiči/ce će biti tu ukoliko vam zatreba bilo kakva vrsta pomoći.

Ponašanje na stazi

Kada se nađete na stazi, setite se ovih principa kojima se trebate vodiit: 

• Pazite gde stajete. Ne morate sve vreme gledati u zemlju, ali budite svesni toga kako i gde koračate. Najveći broj povreda na planinarenju nastaje usled nezgodnog koraka koji optereti zglob ili mokrih površina koje uzrokuju klizanje stopala. Pažljivo koračanje će vam takođe pomoći da izbegnete susret sa gmizavcima kojih u prirodi ima na obilje. Vi ćete, ipak, biti na njihovoj teritoriji, te vodite računa da ne uzurpirate njihova staništa.
• Ostavite prirodu netaknutom. Nemojte ostavljati smeće za sobom ili na bilo koji način uznemiriti životinje. Ponašajte se odgovorno prema prirodi i planeti. 
• Poštujte druge ljude koje sretnete. Propustite ljude koji idu uzbrdo (ukoliko se vi krećete nizbrdo) ili one koji idu iza vas i nemojte pričati preglasno ili puštati muziku na telefonu.
• Nemojte žuriti. Shvatite planinarenje kao pešačenje u prirodi, a ne trku. Lagani tempo će vam sačuvati energiju, ali i omogućiti vam da uživate i upijete prirodu oko sebe. Ukoliko planinarite u grupi, prilagodite svoj tempo najsporijoj osobi kako biste joj pružili podršku. 

Potrebna oprema za planinarenje

Oprema za planinarenje u suštini uključuje adekvatnu garderobu, štapove i patike za planinarenje, mada potonje nije neophodno za početnike i početnice koji/e idu na manje uspone. Bitno je da se osećate dobro u onome što nosite, tj. da su vam patike pre svega udobne i da vam je stopalo fiksirano kako se ne biste nažuljali/e ili povredili/e. 

Imajte u vidu da sve što ponesete na planinarsku turu nosite na svojim leđima. Nemojte nositi nepotrebne stvari, jer vas to može preopteretiti. Kako bismo vam olakšale pakovanje, pripremile smo listu stvari koje će vam najverovatnije zatrebati na prvom planinarenju:

• Garderoba za putovanje. Preporuka je slojevito oblačenje: trenerka/helanke, majica i duks na raskopčavanje. U zavisnosti od vremenske prognoze, može vam zatrebati jakna, kabanica i dodatni slojevi odeće. Šorcevi na planini nisu preporučljivi jer ćete želeti da zaštitite kožu od insekata, gmizavaca i ogrebotina. Planinarske patike je poželjno obuti jer fiksiraju nogu, ali lakše ture možete preći i u običnim dubokim patikama koje su vam udobne.
• Rezervna presvlaka. Nije zgoreg poneti rezervnu majicu i čarape u slučaju da se previše oznojite ili ugazite u duboku baru.
• Voda. Možda najbitnija stavka na ovoj listi jeste voda. Hidratacija je ključna kod fizičke aktivnosti, i biće vam potrebna dovoljna količina vode da vas drži hidriranim/om tokom celog planinarenja. Na primer, za turu koja traje dva ili tri sata, biće vam potrebno najmanje 1.5 litara vode, ali poželjno je poneti i više za slučaj da na vašem putu nema izvora na kome možete dopuniti flašicu. 
• Hrana. Izračunajte koliko hrane će vam biti potrebno prema trajanju ture. Kada je reč o turi od tri, četiri sata, neće vam biti potrebno mnogo hrane, posebno ako na avanturu polazite kasnije tokom jutra ili ako planinarsko društvo organizuje ručak. U ovom slučaju, dovoljno je da uz sebe imate energetsku čokoladicu, koštunjavo voće, ili neki keks, za slučaj da vam padne energija usled napora.
• Štapovi za pešačenje. Ako posedujete štapove za pešačenje, oni vam mogu olakšati savladavanje uspona, ali nisu neophodni.
• Zdravstvene i higijenske potrepštine. Papirne i vlažne maramice, gel za dezinfekciju/alkohol, hanzaplast i zavoj su neke od higijenskih potrepština koje ćete želeti da imate uz sebe. U ranac obavezno spakujte i sredstvo protiv insekata, kremu za zaštitu od sunca (SPF 50+) i prepisane lekove (npr. inhalator za osobe koje imaju astmu).
• Peškir i kupaći kostim. Ukoliko idete na jezero ili reku, ne zaboravite i opremu za kupanje, jer ćete sigurno želeti da se osvežite na vašem usponu na planinu.
• Šešir, kačket ili naočare za sunce. Osim kreme za zaštitu od sunca, šešir ili kačket i naočare za sunce će vam pomoći da se zaštitite od štetnih UVA i UVB zraka tokom planinarenja.
• Novčanik i telefon. Naravno, novčanik i telefon su prve stvari koje ćete spakovati pred planinarenje. Od dokumenta je, ipak, dovoljno da imate samo ličnu kartu i planinarsku legitimaciju. Ne nosite previše ličnih dokumenata, ili novca, sa sobom, za slučaj da negde zagubite novčanik.

Uspon na Ježevac

Mi smo se ovaj put odlučile za stazu srednje težine na Homoljskim planinama koje se nalaze u istočnoj Srbiji i pripadaju karpatsko-balkanskoj grupi planina. Staza duga 8 kilometara nosi naziv Kozji Grb, i vodila nas je na vrh pod nazivom Ježevac. 

Budući da smo u dobroj fizičkoj kondiciji, svesno smo se upustile u nešto težu turu veoma strmog uspona. Nismo se prevarile, jer smo znali da nas na vrhu čeka predivan pogled i odmor prepun osećaja postignuća. 

Nakon odmora na vrhu, spustile smo se laganim hodom do izletišta Čvarinac, gde smo u potpunosti napunile baterije kraj predivne, ali veoma hladne, reke Mlave. Dan smo završile ručkom u planinarskom domu koji nam je okrepio i dušu i telo. 

Pošto se rečima ne možem dovoljno predočiti lepota ovih krajeva, pustićemo slike da kažu svoje. 

Homoljske planine

Homolje je planinski lanac u istočnoj Srbiji koji pripada opštini Žagubica, a nalazi se blizu Petrovca na Mlavi. Najviši vrhovi su Oman (962 m) i Štubej (940 m), a treba izdvojiti i, za planinare/ke veoma popularne, Veliki Vukan (825 m) i Mali Vukan (732 m) do kojih vode markirane i privlačne staze. 

Homoljske planine prestavljaju prelepu zelenu oazu u kojoj možete naići kako na bogate hrastove i bukove šume i rečne izvore, tako i na kamene klisure i pećine. Mi smo osvojile Ježevac koji se nalazi na 675 metara nadmorske visine, mada je bolje reći da je ovaj vrh osvojio nas i pružio nam prelep pogled na Vukane i kotlinu reke Mlave.

Opis staze Kozji Grb

Planinarsko društvo Gornjak je detaljno markiralo stazu Kozji Grb, ali ukoliko niste iskusni/e planinari/ke, savetujemo da ipak pođete u pratnji vodiča ili vodičice. Staza je veoma strma i nezgodna za samostalni prelaz. 

Kozji Grb počinje kod Šetonjskog mosta na reci Mlavi, a završava se kod manastira Gornjak (mada postoje i drugi spustovi koji bi vas vratili na početak). Ukupna dužina staze je 7.6 kilometara, ali vreme staze broji 4 do 5 sati, budući da je ukupna visinska razlika 1,015 metara nadmorske visine (u penjanju 517 mnv, a u spuštanju 498 mnv).

Ova staza nije tehnički zahtevna, odnosno, ne treba vam specifična tehnička oprema ili veština. Oštar nagib, međutim, ostavlja malo mesta za odmor, tako da vam je potrebna veoma dobra kondicija, posebno zato što je veliki deo uspona kameni greben koji ne pruža ni hladovinu. U tom smislu, staza je izazovna i podrška vodiča/ce je dobrodošla. 

Izvor/izletište Čvarinac i kupanje na Mlavi

Sa vrha planine Ježevac se možete spustiti istim putem, ali ova opcija je manje privlačna od ostalih zbog strme staze. Sa zapadne strane možete doći do kolskog puta do sela Šetonje, i nazad ka mostu sa početka. Ali najprivlačniji spust, čini se, jeste onaj istočni kojim se stiže do manastira Gornjak. Mi smo izabrale baš taj i išli smo blago nizbrdo kroz šumu do izletišta Čvarinac, gde smo pronašle hladnovinu i osveženje. 

Na izvoru kraj Čvarinca smo odmorile neko vreme, a najhrabrije od nas su se i okupale u ledenoj reci Mlavi. Posle ovog predaha, posetile smo kratko manastir, te se uputile dalje do Planinarskog društva Gornjak, koje nas je ugostilo i priredilo pravu okrepljujuću gozbu u planinarskom domu.

Izvor naslovne fotografije: Danijela Mazić