Nestabilne vremenske prilike koje su tokom maja, juna i jula ove godine pogodile Srbiju mogu da stvore sliku o generalnom ,,zahlađenju” i trendu pada temperatura. Ipak, istina ne može biti dalje od ovoga.
Kako stručnjaci i stručnjakinje naglašavaju, godina iza nas je bila najtoplija u istoriji merenja temperature, koje datira čak iz 1850. Time je zaokružila merenja kao deseta najtoplija godina u nizu. I uprkos optimizmu i nadanjima, 2024. će, po svim prognozama, nastaviti ovaj niz — i čak vrlo verovatno zauzeti tron.
Svaki mesec je najtopliji mesec: Šta nam govore podaci o vremenskim prilikama u svetu do sada
Vest o porastu temperatura u svetu i narastajućim klimatskim promenama nije nova. Već mnogo godina unazad se govori o potrebi akcije u pravcu očuvanja celokupne životne sredine.
Sporazum o klimatskim promenama u Parizu je donet još 2015. Ovaj dokument je obavezao zemlje članice da učine sve u svojoj moći da smanje upotrebu fosilnih goriva i time zaustave globalno zagrevanje na 1.5 °C. U suprotnom, svet bi mogao da se suoči sa sve većim posledicama klimatskih promena, kao što su sve češće oluje, toplotni talasi i suše.
Uprkos ovom sporazumu, i dalje vrtoglavo napredujemo u podizanju nivoa globalnog zagrevanja, i dosezanje limita od 1.5 °C deluje bliže nego ikada. Naime, ako nastavimo sa upotrebom fosilnih goriva i ostalih doprinosioca globalnom zagrevanju, ovaj limit ćemo verovatno probiti već ranih 2030-ih.
S obzirom na ovaj podatak, ne čudi što se u poslednje vreme sve više inteziviraju toplotni talasi. Naime, april 2024. se ustoličio kao jedanaesti najtopliji mesec u nizu — u celokupnoj istoriji merenja temperature na Zemlji. Rekordno visoke temperature su zabeležene najpre u Istočnoj Evropi, Severnoj Americi, Grenlandu, Istočnoj Aziji, delovima Južne Amerike i celoj Africi.
Stručnjaci i stručnjakinje predviđaju rekordno visoke temperature tokom čitave godine
Uz ljudsku aktivnost, dodatno zagrevanje planete podstiče i El Niño, globalni klimatski fenomen u Tihom okeanu koji uzrokuje zagrevanje vode, i time i temperature. Tradicionalno se posle nastupanja El Niño fenomena uvek primećivao vrtoglavi skok temperatura širom planete. Danas je, međutim, razlika u rekordno visokim temperaturama kojima se ne vidi kraj.
Evo nekih zastrašujućih indikatora trenda porasta temperatura u svetu tokom ove godine:
- Severoistočna Azija se bori sa posledicama toplote i suše kao nikada do sada, beležeći smrti od toplotnih udara kao i širenje bolesti uzrokovanih klimatskim promenama; Vijetnam i Tajland su najviše pogođene regije.
- Nju Delhi u Indiji je zabeležio čak 52.9 °C krajem maja ove godine, što je rekordno visoka temperatura za ovaj grad koja ima ekstremne posledice po zdravlje građana i građanki.
- Veliki Koralni Greben u Australiji je zabeležio umiranje korala — koji imaju važnu ulogu u ekosistemu — zbog globalnog zagrevanja.
Stručnjaci i stručnjakinje upozoravaju da bi 2024. mogla da prestigne prethodnu godinu po rekordno visokim temperaturama — a u najboljem slučaju, da bude druga po redu najtoplija godina ikada. U oba scenarija, toplotni talasi su neminovni i možemo očekivati da će ostaviti dalekosežne posledice po zdravlje čoveka i čitave planete.
Zaključak ili početak: Da li činimo dovoljno za planetu?
Sa svim ovim javnim podacima na dohvat ruke, postavlja se pitanje da li činimo dovoljno da zaštitimo planetu od ljudskog (negativnog) uticaja? I, kakvi su još indikatori potrebni da postanemo svesni/e potrebe za promenama?
U godini koja je zabeležila 11-i najtopliji mesec u istoriji globalnog merenja temperatura, čini se da je postupno implementiranje promena ka limitiranju globalnog zagrevanja — luksuz. Iako priroda čini svoj deo u podizanju nivoa temperature, ovaj efekat je istorijski prepoznat kao prolazni, i na kraju dana, najveću odgovornost za stanje u kome se nalazi planeta Zemlja, pada na čoveka.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
