Za životnu sredinu ili uprkos njoj: Zemlje širom sveta planiraju da povećaju proizvodnju fosilnih goriva

Fosilna goriva već decenijama pružaju energiju potrebnu za funkcionisanje osvetljenja, grejnih tela, automobila i mnogih drugih sistema, mašina i alata koje koristimo svakodnevno. Štaviše, upotreba fosilnih goriva za proizvodnju energije se samo povećavala u poslednjih 150 godina – sada, oko 80% naših potreba za energijom zadovoljavaju prvenstveno ulje, ugalj i gas. 

Mračna strana ove priče dolazi iz podataka o štetnosti sagorevanja fosilnih goriva. Naime, čak tri četvrtine celokupnih globalnih emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte dolazi iz sagorevanja fosilnih goriva. To znači da fosilna goriva prvenstveno uzrokuju klimatske promene i globalno zagrevanje koji može imati pogubne posledice po celokupan život na planeti Zemlji. 

Sagorevanje fosilnih goriva takođe direktno utiče na čistoću vazduha i vode, a samim tim i zdravlje biljaka, životinja i ljudi. Više od pet miliona smrti godišnje uzrokovano je, posredno ili neposredno, zagađenim vazduhom. Ovi alarmantni podaci ukazuju na neophodnost hitnog delanja svih vlada i organizacija sveta na smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije koji su sada dostupniji nego ikad. 

Ali dok sve više zemalja ulaže u istraživanje i edukaciju o klimatskim promenama ili donosi zakone i regulacije da pomogne smanjenu zagađenja i globalnog zagrevanja, da li se išta zaista postiže? 

Pariski sporazum o klimatskim promenama iz 2015-e internacionalni je dokument koji zakonski obavezuje zemlje članice ili učesnice da se pridržavaju nekoliko ključnih donesenih tačaka. Jedna od najvažnijih je nalog da se smanji upotreba fosilnih goriva da bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1.5 °C i da bi se dostiglo 0 emisija do 2030. 

Uprkos Pariskom sporazumu, međutim, novo istraživanje pokazuje da zemlje širom sveta zapravo planiraju da dupliraju proizvodnju i sagorevanje fosilnih goriva do 2030 – i time daleko pređu limit od 1.5 °C. 

Šta su fosilna goriva?

Fosilna goriva su materijali prirodnog porekla nastali pre više miliona godina od biljaka i životinja. Ostaci biljaka i životinja vremenom su se razložili u zemlji i pod uticajem toplote, zagrejali i zbili, formirajući čvrste ili tečne materijale pune ugljenika – kao što su ugalj, nafta i ulje. 

Ovakvi materijali, jednom zapaljeni, proizvode toplotu koja se može direktno koristiti u svrhe ogreva ili proizvodnje pare koja dalje zagreva generatore i mašine koje stvaraju struju. Ali ovaj proces takođe podstiče oslobađanje ugljenika u atmosferu, čime se, kao što smo spomenuli, stvara efekat staklene bašte i doprinosi klimatskim promenama. 

Sagorevanje fosilnih goriva, međutim, nije jedini način na koji se može dobiti električna energija. Takođe postoje obnovljivi izvori energije koji ne ispuštaju ugljenik u atmosferu. Kao što samo ime kaže, obnovljivi izvori energije potiču iz prirodnih izvora koji se mogu regenerisati većom brzinom nego što se mogu potrošiti – nasuprot fosilnim gorivima kojima su potrebne hiljade i hiljade godina da se formiraju. To su, na primer, sunce i vetar. 

Napredak u tehnološkim otkrićima doveo je do izgradnje solarnih panela, turbina i drugih sistema koji efikasno koriste obnovljive izvore energije bez zagađenja planete. Mnoge zemlje, međutim, i dalje koriste fosilna goriva kao glavni izvor za proizvodnju energije.

Pariski sporazum o klimatskim promenama: Šta sadrži i na šta obavezuje

U moru negativnih statistika, pozitivna stvar je što vlade širom sveta sve više prepoznaju potrebu za limitiranjem upotrebe fosilnih goriva zbog smanjenja globalnog zagrevanja i zagađenja planete. Godine 2015-e, predstavnici i predstavnice zemalja širom sveta okupili/le su se na konferenciji o klimatskim promenama, drugačije poznatoj kao COP21, da diskutuju o zabrinjavajućim statistikama o klimatskim promenama i pronađu zajedničko rešenje. 

Pariski sporazum proizašao je kao rezultat ove konferencije. Njime su se zemlje članice obavezale da smanje emitovanje štetnih gasova u atmosferu i time doprinesu smanjenju globalnog zagrevanja ispod 2°C. Pariski sporazum takođe nalaže periodičnu reviziju napretka u ovom pogledu i finansiranje zemalja u razvoju da bi im se pružila pomoć u limitiranju upotrebe fosilnih goriva, a samim tim, i smanjenju emisije štetnih gasova.

Kao što smo naznačili, Pariski sporazum je obavezujući dokument koji je stupio na snagu 2016-e. Njegov glavni cilj je izgradnja stabilnog puta do sveta koji će imati 0 emisija štetnih gasova. Ipak, po poslednjim podacima, čini se da ne napreduju sve zemlje učesnice Pariskog sporazuma kao što je to očekivano. 

Preko (1.5°C) limita: Vlade širom sveta planiraju da dupliraju proizvodnju fosilnih goriva do 2030

Nekoliko instituta i organizacija za životnu sredinu sprovelo je istraživanje i napisalo izveštaj o planovima vlada širom sveta da smanje proizvodnju i sagorevanje ulja, uglja i gasa prema Pariskom sporazumu. Prema ovom izveštaju, mnoge vlade zapravo planiraju da dupliraju upotrebu fosilnih goriva do 2030, što je direktno suprotstavljeno limitiranju globalnog zagrevanja na 1.5°C.

Prema COP28, konferenciji Ujedinjenih nacija održanoj 2023-e da se proceni napredak u praćenju Pariskog sporazuma, naznačeno je da proizvodnja fosilnih goriva mora dostići vrhunac do 2025-e da bi se smanjila 43% do 2030-e i 60% do 2035. Čini se, međutim, da ovo previđa kakve će posledice povećanje proizvodnje fosilnih goriva imati na planetu pre nego što se dostigne 0 emisija.

Prethodna godina je već doživela nezabeležene klimatske promene koje su imale razorne posledice po čitavu planetu. Postavlja se pitanje kakve nas promene tek očekuju sa povećanjem proizvodnje fosilnih goriva pre njihovog isključenja iz upotrebe. Zabrinjava i činjenica da je COP28 naznačio da su neke zemlje i dalje daleko od postizanja ciljeva naloženih Pariskim sporazumom.

Ekološka bomba koja otkucava

Istraživači i istraživačice koji/e su učestvovali/e u sastavljanju citiranog izveštaja podcrtali/e su goruću potrebu da se adresira glavni uzrok klimatskih promena – upotreba fosilnih goriva. Oni/e su naznačili/e da je potrebno usmeriti više pažnje na prelazak sa neobnovljivih na obnovljive izvore energije da bi se zaista postigao cilj ,,0 emisija”.

Iza nas je godina koja je zabeležila devastirajuće toplotne talase, suše, šumske požare i poplave. Zapravo, Jul 2023-e je bio najtopliji mesec ikad zabeležen u istoriji merenja temperature na Zemlji. Ovi podaci pokazuju neophodnost brzog i efektnog delanja u smanjenju štetnih emisija širom sveta da bi se sprečile katastrofalne posledice po celokupan život na planeti. 

Nažalost, čini se da su mnoge vlade i dalje daleko od preduzimanja stvarnih, učinkovitih koraka u ovom pogledu.