Veštačka inteligencija kao radna i umetnička snaga

AI (Artificial Intelligence) ili veštačka inteligencija je možda najatraktivnija tema ikada kada se radi o tehnologiji. Emotivna reakcija na pojavu AI tehnologije varira od fascinacije do straha, a odnos prema njenoj upotrebi od apsolutnog prihvatanja do potpunog odbijanja. 

Veštačka inteligencija i AI tehnologije su inovativni sistemi koji, radi lakšeg i efikasnijeg funkcionisanja društva, postepeno počinju da se oprobavaju u svakoj sferi života. Bilo da ne znate šta ćete da skuvate, tražite ideje za poklon ili vam je potrebna inspiracija za tekst koji želite da napišete i film da pogledate, alati veštačke inteligencije kao što je ChatGPT su tu da vam pomognu sa preporukama.

Međutim, veliki ekonomski sistemi su ti koji AI masovno isprobavaju kako bi automatizovali posao. Automatizacija tipičnih manuelnih ljudskih poslova kompanijama obećava manji utrošak novca na radnu snagu i veću efikasnost. Ali ako je tako, šta će biti sa radnicima i radnicama koje će AI istisnuti sa dugogodišnjih pozicija? I, da li uopšte AI može to da učini u svim sferama?

Kako AI tehnologija ume da generiše grafička rešenja, slike i reklamne postere, goruće pitanje u poslednje vreme jeste šta će biti sa kreativnom industrijom? Zar AI može potpuno da zameni ljudsko autentično iskustvo i kreativnost i postane jedan, neprikosnoveni umetnik?

Kako funkcioniše veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija ili AI je pojava koja se dugo iščekivala, i koja je bila tema mnogih naučnofantastičnih, ali i horor filmova. Kao i u susretu sa bilo čime novim, određena skepsa ili nepoverenje nije neuobičajeno, ali je pravo pitanje koliko mi trenutno znamo o AI tehnologiji? 

AI tehnologija, koju smo do sada imali prilike da upoznamo, funkcioniše uz pomoć baze podataka. To znači da računar uči da obavlja određene zadatke na osnovu podataka koje već ima, odnosno ne misli za sebe, nego koristi postojeća znanja. Što je ta baza veća, to su informacije kvalitetnije i preciznije. Međutim, AI i dalje pravi greške. 

Kako to znamo? 

Kao radnica u nauci, naravno da sam zajedno sa kolegama i koleginicama oprobala mogućnosti AI tehnologije za olakšavanje pešačkih poslova poput organizacije podataka. Prilikom ovih operacija, međutim, primetili smo da veštačka inteligencija pravi kapitalne promašaje. Tabela koja se unese u određeni AI program, na primer, nije ponekad i ona koju veštačka inteligencija vrati, i podaci mogu faliti, što čini kontrolu rada veštačke inteligencije neophodnom. Samim tim, korišćenje takvih alata se u nekim slučajevima apsolutno ne isplati jer kreira dodatni posao. 

Pored toga, prilikom rekonstrukcije fotografija ili stvaranja lica na slikama koje od veštačke inteligencije očekujemo da generiše, recimo kada upišemo ime i prezime poznate političke figure, AI se ne snalazi dobro, pogotovo sa rasporedom organa na licu. Naravno da to ne znači da AI nikada neće dostići savršenstvo, jer je to ipak model koji uči i koji aktivno hranimo svojim prisustvom na internetu, ali trenutno, čini se da je daleko od postizanja savršenstva u radu.

Pitanje mogućnosti i kvaliteta upotrebe veštačke inteligencije u kreativnoj industriji

Internetom već neko vreme kruže rečenice poput: 

Hteli bismo da nam AI pomogne u dosadnim poslovima da bismo se bavili kreativnim, a ne da se AI bavi kreativnim, da bismo mi imali više vremena da se bavimo dosadnim poslovima. 

I zaista, bojazan da AI preuzima nadmoć u kreativnoj industriji jeste tema koja okupira misli mnogih stvaralaca/stvarateljki i radnika/radnica u toj industriji. 

Pojava AI tehnologije primenljive u oblastima kreativne industrije i umetnosti neminovno postavlja umetnost na test da opravda svoje postojanje. Optimisti/kinje bi rekli/e da je AI tehnologija samo dobar alat koji nikada ne bi mogao da zameni ljudsko autentično iskustvo, dok pesimisti/kinje misle da će AI preuzeti umetničku delatnost i da će se izgubiti sva vrednost koju umetnost ima. 

Kako bismo adresirali obe strane potrebno je odgovoriti na nekoliko pitanja: Kome je potrebna umetnost? Šta je uopšte umetnost? Da li AI može biti kreativan? Da li može zadovoljiti potrebe za kreativnim sadržajem? 

Umetnost je, kao i svaki kulturni proizvod, po svojoj definiciji proizvod civilizacije – dakle ljudi. U tom smislu, ne, AI tehnologija ne može da stvori umetnost u svom originalnom značenju. 

Međutim, dovitljivi/e među nama su se zapitali/e da li je stvaralac umetnosti ujedno i autor umetničkog dela, ona osoba koja ume da upiše adekvatan zahtev odnosno prompt. Na to pitanje još uvek nemamo odgovor, ali kao što ranije „opisati šta želite na platnu“ nije bilo isto sa „slikanjem na platnu“, otvoren je prostor za sumnju.

AI do sada nije pokazao posebne znake kreativnosti ni kada se radi o tekstu ni o slici. Naime, pružajući generalne i proverene informacije, AI nije u stanju da izrazi stav. Stav i emotivni utisak su neophodni činioci autentičnog doživljaja jednog umetničkog dela, zar ne? U tom smislu, istančana čula stručnjaka/inja bi trebalo da budu osetljiva na bezličan ton koji AI pruža u svojim proizvodima koje bismo mogli/e da kategorišemo kao kreativne. 

Međutim, za potrebe marketinških kampanja, bilborda, reklama, Instagram i Facebook objava u kojima su ranije učestvovali radnici/e kreativne industrije, AI može da načini proizvod. Od stava preduzeća, odnosno brenda, dalje zavisi da li će se zadovoljiti AI generisanom slikom ili grafičkim rešenjem radi uštede sredstava i povećanja profitne margine. U tom slučaju, još uvek je važno pitanje prestiža da li će brend angažovati osobu ili veštačku inteligenciju, jer prvo reflektuje ozbiljnost i posvećenost, dok drugo (trenutno) označava lakši put i (možda čak) nemar prema potrošačima/icama. 

Predstavimo to ovako – za ketering na događaju možete uzeti i brzu hranu ili dostavu, međutim dobar brend to nikada ne čini. Isto tako, stvar kvaliteta će biti da za brend rade ljudi, a ne mašine, jer je mašina svima lako dostupna, a to i nije neka reklama.

Uteha ili briga za budućnost?

Uzevši sve ovo u obzir, konačnih odgovora na pitanje da li će veštačka inteligencija u potpunosti istisnuti kreativne radnike i radnice nema. Možemo samo pretpostaviti da se to neće desiti u neposrednoj budućnosti s obzirom na očigledne mane kojima je veštačka inteligencija još uvek podložna. Ipak, možemo zasigurno očekivati da će se AI koristiti sve više u raznim poslovima i industrijama, ali u kojoj meri i za šta, to je nešto za šta se pita celokupno društvo. 

Strah od manjka poslova, nažalost, dolazi kao opravdan jer svetom dominira ekonomski interes. Trenutno olakšanje je, međutim, u tome što su dometi veštačke inteligencije još uvek ograničeni, a kreativnost ometa upravo deo „veštačkog“ u njoj.  

Izvor naslovne fotografije: Freepik

Tekstualni izvori:

1. Anjan Chatterjee, Art in an age of artificial intelligence
2. Aaron Hertzman, Can Computers Create Art?
3. Manav Raj, Justin Berg and Rob Seamans, Art-ificial Intelligence: The Effect of AI Disclosure on Evaluations of Creative Content