Proleće je idealno vreme za đubrenje biljaka, bilo onih u polju ili u vašoj bašti, kući ili stanu. Leto obično donosi izazovne vremenske uslove koji zahtevaju od biljaka da budu u potpunosti zdrave da bi se sa njima izborile. Zato je đubrivo ključno u prolećnim danima, obezbeđujući biljkama preko potrebne vitamine i nutritijente da izrastu i razviju se tako da mogu uspešno da odole letnjim sušama i olujama.
U poslednje vreme, međutim, velika pažnja je usmerena na štetnost hemijskih sastava koji se koriste za đubrenje biljaka i uklanjanje korova. Brojne studije su pokazale da sintetički herbicidi, pesticidi i đubriva ostavljaju ogromne negativne posledice po kvalitet i zdravlje zemljišta, a samim tim i vode, vazduha, samog ploda biljke i, uzročno posledično, zdravlje svih živih organizama na Zemlji.
Zato se poslednjih godina sve više koriste prirodna rešenja, takozvani bio ili organski pesticidi, herbicidi i đubriva. Dok smo o nekim uobičajenim organskim herbicidima već govorile u prethodnim tekstovima, danas ćemo više pažnje posvetiti bio đubrivu. U nastavku saznajte koji su to benefiti organskog đubriva, i zašto bi trebalo razmisliti o potpunom prelasku na bio prakse.
Bolji kvalitet zemljišta
Zbog čestog uzgoja biljaka, upotrebe sintetičkih herbicida i pesticida i sličnih faktora, zemljište vremenom gubi svoja nutritivna svojstva i sklono je degradaciji. Sintetičko đubrivo pomaže biljkama da rastu i razvijaju se u ovakvom zemljištu — ali na duže staze, samo doprinosi problemu.
Organsko đubrivo, sa druge strane, donosi zemljištu preko potrebne nutritijente i mikronutritijente, poput fosfora, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Dugotrajnom upotrebom, ovakvo đubrivo unapređuje i samu sposobnost zemljišta da skladišti i distribuiše nutritijente (a samim tim ih i balansira), čineći ga kvalitetnijim.
Osim toga, organsko đubrivo, kroz postepeno razgrađivanje, poboljšava strukturu površinskog sloja zemljišta, unapređujući protok vode. Kako voda lakše dospeva do dubljih slojeva zemlje, tako oni postaju mekši i dozvoljavaju i bolji protok vazduha. Sve ovo utiče na same biljke, jer njihov koren može lakše da se kreće kroz meko tlo i upije više kiseonika, vode i nutritijenata.
Važno je napomenuti da pod organskim đubrivom ovde smatramo materije koje dolaze iz prirode i u potpunosti se razgrađuju. Za organsko đubrivo se najčešće koristi stočni izmet, kompost napravljen od biljaka, odnosno voća i povrća, ali i druge vrste biorazgradivih materijala, poput papira.
Stočni izmet, međutim, zahteva dozu opreza, jer, poput sintetičkog đubriva, može uzrokovati zagađenje životne sredine, kao što ćemo objasniti ispod.
Produžena i potpunija nutritivna podrška biljkama
Jedna od mana organskog đubriva jeste to što sadrži niži procenat nutritijenata prema upotrebljenoj količini. Jednostavnije rečeno, neophodno je upotrebiti veću količinu prirodnih materija i ponavljati aplikaciju da bi se sasvim iskoristili svi benefiti organskog đubriva za biljke.
Dobra vest je da upravo ova stalna upotreba i spora razgradnja organskog đubriva pozitivno utiče na rast i razvoj biljaka. Nasuprot sintetičkom đubrivu koje deluje relativno brzo i ima određeni rok trajanja, organsko đubrivo se razgrađuje sporo, te pruža kontinuiranu potporu biljkama tokom čitavog njihovog rasta, razvoja i sazrevanja.
Zdraviji izbor za životnu sredinu
Najveći problem sintetičkog đubriva je to što sadrži hemijska jedinjenja koja, kada ih biljka ne upotrebi u potpunosti, bivaju otpuštena u atmosferu i vodu. Ona se tako pretvaraju u štetne gasove koji oštećuju ozonski omotač, zagađuju zemljište, a samim tim i vodu, i prouzrokuju niz negativnih posledica za sav živi svet.
Zagađena voda kod čoveka, pa i kod životinja, može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme, uključujući nekoliko vrsta kancera, a bespotrebno je reći da je ona na prvom mestu uzročnik uvenuća biljaka i njihovog ploda. Čak i ako se biljka sasvim razvije i njen plod sazri, štetne materije iz zagađene vode se mogu zadržati u biljkama i tako dospeti pravo na našu trpezu.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da sintetička đubriva zahtevaju veliku upotrebu fosilnih goriva, te samim tim njihova proizvodnja, distribucija i upotreba ostavlja veliki karbonski otisak.
Benefiti organskog đubriva leže upravo u njihovoj ekološkoj održivosti. Đubriva potekla od biorazgradivih materijala, a naročito biljaka, odlikuje manjak štetnih gasova. A budući da se mahom mogu proizvesti bez ikakvih veštačkih (hemijskih) dodataka na samim poljoprivrednim gazdinstvima (odnosno kod kuće), njihov karbonski otisak je minimalan ili nepostojeći.
Potrebno je naglasiti, međutim, da potpuna zamena sintetičkog đubriva određenim vrstama organskog đubriva ne mora nužno značiti potpunu bezbednost za životnu sredinu. Stajsko đubrivo, na primer, može imati čak i više negativnih posledica po životnu sredinu nego sintetičko đubrivo. Zato je izbalansirana upotreba ključna, a ona podrazumeva adekvatnu količinu i raznovrsnost organskih materija koje se koriste za đubrivo. Organsko đubrivo biljnog porekla je, bez sumnje, najbezbednija opcija.
Lokalna priprema
Da bi se iskoristili ovi benefiti organskog đubriva za biljke, neophodno je, zaista, uložiti više truda, a često i novca, za njegovu pripremu. Stvaranje komposta na malo, kada je u pitanju đubrenje pojedinačnih biljaka u stanu ili kući, ili manjih dvorišta i bašta, nije toliko zahtevno kao kada je reč o poljoprivrednim gazdinstvima koja proizvode povrće i voće u većim količinama.
Ipak, sama činjenica da se organsko đubrivo može proizvesti lokalno jeste pozitivna. Većina poljoprivrednih gazdinstava raspolaže sa velikom količinom organskog otpada koji se može iskoristiti u ove svrhe umesto da bude bačen. A budući da kontinuirana upotreba organskog đubriva unapređuje kvalitet zemlje na duže staze, to znači da je potrebno manje veštačkih đubriva, pesticida i herbicida, što samo po sebi snižava troškove.
Na kraju, organska proizvodnja voća i povrća, čist vazduh i nezagađena zemlja i voda, su dovoljni benefiti sami po sebi.
U nekom od narednih tekstova saznajte kako da napravite organsko đubrivo za biljke kod kuće.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
