Da li naša uverenja o emocijama utiču na naše emotivno blagostanje?

Sigurno vam se do sada bar jednom desilo da poželite da bolje kontrolišete emocije koje vas opsedaju. Tuga, radost, anksioznost, strah, bes, uživanje i mnoge druge emocije mogu prouzrokovati negativne posledice u zavisnosti od trenutka u kome se nalazimo — bez obzira na to da li su one same po sebi okarakterisane kao ,,dobre” ili ,,loše”. 

Skorija istraživanja u polju emocija i ljudskih reakcija su posvetila dosta pažnje upravo fenomenu kontrole emocija, odnosno načinu na koji ono što mi verujemo i mislimo o emocijama utiče na to kako doživljavamo stvarnost. Ne začuđuje, onda, što povećana pažnja u ovom smeru dolazi baš u trenutku kada se, više nego ikada ranije, naglašava veza između stresa i zdravlja kod čoveka. S tim u vezi, mogućnost kontrole emocija bi pomogla smanjenju stresa i poboljšanju sveukupnog ljudskog zdravlja. 

Pod kontrolom se u ovom slučaju ne podrazumeva određen, opipljiv sistem. Naime, reč je o prepoznavanju načina na koji naša uverenja o emocijama utiču na uzrokovanje emocija, a zatim i radu na promeni tih uverenja na bolje, da bi se izbalansirao naš emotivni odgovor na određene situacije. 

Možemo li zaista promeniti naše emocije?

Ako govorimo o celokupnom životnom toku čoveka, teško je zamisliti da osoba može imati potpunu kontrolu nad svim emocijama u svakoj situaciji. Ovde je, međutim, reč o svakodnevnim emocijama koje iskrsavaju kao posledica naših uverenja odnosno viđenja određenih događaja.

Zamislimo na trenutak da, usled važnog razgovora sa bliskom osobom, on ili ona prosto ne odgovori na vašu poruku sve do sledećeg dana. Tokom tog vremena, možda ćete se osećati povređeno, ljuto ili iznevereno. Sutradan, međutim, vaša bliska osoba vas pozove da se izvini jer joj se baš u tom trenutku ispraznio telefon i nije imala punjač. Vaše emocije od prethodnog dana, u tom trenutku, mogu izgledati potpuno besmisleno — ali ih više ne možete vratiti. 

Ovakve emocije iz naizgled prolaznih situacija, na žalost, mogu ostaviti dalekosežne posledice na ljudski organizam. Stres kome vremenom izlažemo organizam može značajno narušiti naše mentalno i fizičko zdravlje, i upravo je kontrolisanje emotivnih reakcija jedan od načina da ga preveniramo.

Šta podrazumevamo pod regulacijom emocija?

Kontrola, odnosno regulacija emocija je, prema stručnjacima i stručnjakinjama, način na koji oblikujemo naša uverenja tako da ,,bolje” reagujemo na emotivna iskustva. Naš um već koristi sistem regulacije emocija na podsvesnom nivou. Međutim, zato što mi nad tim procesom nemamo kontrolu, može doći do do određenih negativnih posledica, kao što je pribegavanje supstancama, obično alkoholu i drogi, da bi se izbeglo suočavanje sa određenim emocijama, čime se razvijaju bolesti zavisnosti. 

Svesna regulacija emocija je mnogo efektniji proces, jer dozvoljava da načinimo zdrave izbore za naše mentalno i fizičko zdravlje. Ali šta ova regulacija zapravo podrazumeva? Na prvom mestu, reč je o preispitivanju situacije uz pozitivan stav. Uz gore navedeni primer, to bi značilo da bismo prvo zastali malo, udahnuli, i sačekali da nam se bliska osoba javi, ne pretpostavljajući unapred negativni ishod ili uzrok. 

Jedna studija izvršena pre nekoliko godina je pokazala da su studenti i studentkinje uvereni/e u učinkovitost njihovih verovanja u kontrolu emocija pokazali/e daleko veće mentalno blagostanje nego oni i one uvereni/e da ne mogu promeniti svoje emocije. Druga studija je ovo isto uočila posmatrajući studente i studentkinje tokom čak 18 meseci. Naime, ovo istraživanje je zaključilo da je većina ispitanika i ispitanica koji/e su smatrali/e da se na emocije može svesno uticati pokazalo niži nivo stresa, potisnutih emocija i depresije nego oni i one koji/e su smatrali/e suprotno. 

Različite metode regulacije emocija

Pre nego što navedemo neke metode regulacije emocija, važno je naglasiti da nije uvek i u potpunosti moguće uticati na emocije. Iako možemo delovati tako da promenimo naša uverenja o emocijama, i to može biti efektna pozitivna strategija, ovo je tek deo onoga što podrazumevamo pod održavanjem dobrog mentalnog zdravlja. Kontrola emocija kroz lična uverenja o emocijama je, takođe, tek mali deo prakse regulacije emocija, koja inače obuhvata i mnoge druge prakse. 

Jedna od najvažnijih metoda regulacije emocija jeste promena percepcije o samoj prirodi emocija. Studije su pokazale da ljudi koji su verovali da su emocije korisne živeli ispunjenije i srećnije živote nego oni koji su ih smatrali tek smetnjom. Naime, naučnici i naučnice sugerišu da umesto da delimo emocije na ,,dobre” i ,,loše”, trebalo bi da ih posmatramo kao priliku za učenje i rast — što nas dovodi i do druge tačke. 

Samoispitivanje i razumevanje je drugi veoma važan korak u regulaciji emocija. Ove dve prakse nas vode od nerazumevanja naših fizičkih i psihičkih reakcija i gubitka kontrole do shvatanja uzroka naših emocija, prihvatanja i verovanja u pozitivniji ishod. 

Ipak, ne treba zanemariti i druge veoma važne prakse koje se ne tiču direktno promene naših uverenja o emocijama. Na putu do regulacije naših emotivnih reakcija i iskustava, veoma je važno praktikovati i strategije kao što je razgovor sa prijateljima i porodicom, terapija, meditacija, vežbanje i dobar san. 

Važno je podcrtati da svaka osoba ponaosob može zahtevati drugačiji pristup regulaciji emocija, shodno specifičnoj situaciji. Zato se uvek preporučuje konsultacija sa sertifikovanim profesionalnim licem pre preduzimanja ikakvih koraka u ovom pravcu. Naposletku, čitava teorija o regulaciji emocija kroz uverenja je nova i zahteva još istraživanja da bi mogla da se postavi kao celokupna praksa.

Šta nam donosi razumevanje i bolja kontrola emocija?

Bez sumnje, regulacija emocija nije strategija koja se može naučiti preko noći. Potrebno je dosta vremena i truda da bismo naučili kako da određene situacije posmatramo pozitivnije, iz novog ugla. Ovo je pre  kontinuiran proces nego radnja sa određenim početkom i krajem. Jednom kada počnemo da razumevamo naše reakcije i odgovore na situacije, kao i da praktikujemo zdrave metode regulacije svakodnevnih emocija, ovaj proces postaje ukorenjen u naše navike, i samim tim postaje deo našeg funkcionisanja.

Ipak, imajte na umu da je potrebno još mnogo istraživanja da bi se potvrdila efektivnost promene uverenja o emocijama, kao i pronašli pravi koraci — ili prava kombinacija koraka — do kontrole odnosno regulacije naših emotivnih iskustava. 

Na kraju, emocije su kompleksne, i teško je tvrditi da će ikada biti moguće da se one kontrolišu do kraja — a možda ne bi ni trebalo. Dok je potpuno razumljivo da želimo da izbegnemo ili ublažimo iskustvo svakodnevnog minornog stresa i negativnih iskustava, ne bi trebalo da ciljamo na potpuno izbegavanje emocija, jer su upravo one deo onoga što nas čini ljudskim bićima. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik