,,U zdravom telu, zdrav duh” je kovanica nastala još pre 2,000 godina, ukazujući na tesnu povezanost telesnog i psihičkog aspekta kod čoveka. Pa ipak, toliko vremena kasnije, još uvek otkrivamo na koje tačno načine je fizičko zdravlje povezano sa psihičkim, i obratno.
U vremenu kada studije predviđaju da će čak svaka druga osoba u celokupnoj svetskoj populaciji razviti neki oblik psihičkog poremećaja, razumevanje veze između psihičkog i fizičkog zdravlja čini se važnijim nego ikad. Dalekosežne posledice pandemije COVID-19, geopolitička recesija, ratovi i zabrinutost zbog ubrzanih klimatskih promena, plus jedinstveni dnevni i životni izazovi sa kojima se svaka individua susreće, čine život bez ikakvog stresa gotovo nemogućim. A budući da zdravlje uma, dobro ili loše, direktno utiče na zdravlje tela — i obratno — broj stresora savremenog doba naglašava preku potrebu da se ovaj problem na neki način adresira.
Posmatranje uma i tela kao dva odvojena entiteta, posebno u današnjoj globalnoj atmosferi i okruženju, bi bilo pogrešno i veoma štetno, a ovaj tekst objašnjava i zašto. Takođe otkrivamo neke preporuke kako smanjiti stres za zdraviju budućnost.
Šta je stres: Definicija i tipovi
Stres je prirodna reakcija u telu koja se dešava kao odgovor na okruženje i situacije, koje zovemo stresorima. Na primer, kada se nađemo u novoj situaciji, kao što je susret sa novim zadatkom na poslu, naše telo fizički i psihički reaguje da bi nam pomoglo da se izborimo sa situacijom — u ovom slučaju, može nas održati duže budnima ili povećati fokus da bismo uspešnije završili zadatak.
U ovom smislu, stres može biti pozitivan, jer nam fizička i psihička reakcija na novu situaciju može pomoći da se sa njom izborimo i čak izbegnemo opasnost. Ipak, produženo stanje stresa izlaže naše telo i um konstantnoj tenziji i naporu, ostavljajući dalekosežne negativne posledice.
Prema ovome, stres možemo podeliti na tri tipa:
- Akutni stres je kratkotrajan stres koji dolazi i prolazi brzo, obično zajedno sa situacijom koju preživljavamo. Na primeru gore spomenute situacije, to bi značilo da stres prestane kada završite novi izazovni zadatak na poslu.
- Epizodni akutni stres je zapravo kratkotrajni stres koji se stalno ponavlja. To bi značilo da stalno dobijate nove i izazovne zadatke na poslu koji vas ,,stresiraju” iznova i iznova.
- Hronični stres je produženi stres koji traje nedeljama i mesecima. Ovu vrstu stresa karakteriše stalan napor, što telo izlaže različitim problemima, kao što ćete videti ispod.
Simptomi stresa
Stanje koje se često izjednačava sa stresom je anksioznost. Reč je o osećaju straha i teskobe koji uzrokuje i fizičku tenziju i čitav niz drugih simptoma, kao što su ubrzan rad srca i ubrzano disanje, manjak sna i loš san, preterano znojenje i mnogi drugi.
Ali anksioznost, ma koliko da je zabrinjavajuća sama po sebi, nije jedini simptom hroničnog stresa. Čitav niz zdravstvenih tegoba i bolesti može biti uzrokovano stresom, a naročito hroničnim stresom.
Fizički simptomi
Studije su do sada pokazale nesumnjivu vezu između stresa i sledećih fizičkih simptoma:
- Pojačana glavobolja. Stres može uticati na nastanak ali i pogoršanje postojeće glavobolje, naročito tenzione glavobolje.
- Pogoršana gorušica. Emotivni stres deluje i na sistem varenja. On može pojačati kiselinu koju stvara želudac i tako pogoršati simptome gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB-a).
- Ubrzan rad srca. Opšte je poznato da tokom stresnih situacija srce radi brže a krvni pritisak raste u telu. Kada se ovi simptomi ponavljaju i traju duži vremenski period, oni mogu dovesti do oštećenja arterija ipovećati rizik od srčanog udara.
- Lošije reproduktivno zdravlje. Stres može uticati na reproduktivno zdravlje i muškaraca i žena. Kod muškaraca se može odraziti u impotenciji, kod žena u neregularnim menstrualnim ciklusima zbog hormonskog disbalansa, a kod oba pola u neplodnosti.
- Visok šećer u krvi. Povećanje šećera u krvi je još jedna nuspojava prolongiranog i čestog stresa koja može dovesti do insulinske rezistencije i uzrokovati dijabetes tipa 2.
- Česti stomačni problemi. Kao što smo spomenuli, stres deluje na sistem varenja, ali i probavni sistem, te tokom čestog i pojačanog stresa možete iskusiti probleme kao što su bolovi u stomaku i mučnina.
- Pojačani bolovi u leđima. Tenzija u telu uzrokovana stresom se širi i na nerve i na mišiće. Zato ljudi koji su često izloženi stresu mogu iskusiti pojačanu tenziju i bolove u vratu i leđima, naročito u donjem delu leđa.
- Oslabljen imunitet. Prolongirani stres takođe može oslabiti imunološki odgovor tela na infekcije, čineći ga podložnijim bolestima. Sa druge strane, stres može uticati i na telo da pokrene imunološki odgovor iako ne postoji stvarna pretnja, čime se se otvara put za razvitak mnogih hroničnih bolesti.
Psihički simptomi
Osim osećaja straha i teskobe, stres može proizvesti i niz drugih psihičkih problema, kao što su:
- Insomnija. Stres se često dovodi u vezu sa lošim snom ili, uopšte, nedostatkom sna. On može prouzrokovati insomniju na nekoliko načina. Konstantna briga i strah može čoveka držati budnim prekomerno, ali i aktivirati moždane ćelije tako da one više ne regulišu san na uobičajen način.
- Umor i loša koncentracija. Ako je vaše telo u konstantnom stanju alarmantnosti zbog situacija kroz koje prolazite, ono nema dovoljno vremena da se odmori i oporavi od stresa, što uzrokuje hronični umor, manjak energije i, uopšte, lošu koncentraciju prilikom izvršavanja svakodnevnih zadataka.
- Depresija. Prolongirana tenzija, strah i ostala osećanja koja se dovode u vezu sa stresom i anksioznošću dalje mogu dovesti do depresije, mentalnog poremećaja koji utiče na kvalitet celokupnog ljudskog života i može imati ozbiljne posledice.
Simptomi ponašanja
Svi fizički i psihički simptomi koje smo naveli gore takođe pokreću, odnosno izazivaju, određene modele ponašanja. Na primer, pojačana gorušica, stomačni problemi i oslabljen imunitet mogu uticati na smanjenje osećaja gladi kod određenih osoba, dok nervoza i strah mogu motivisati druge ljude da jedu preko potrebne mere u pokušaju da skrenu misli sa stresora.
U istom smislu se ljudi okreću različitim supstancama da bi skrenuli misli sa stresa, kao što su alkohol, duvan i droga. Direktna povezanost bolesti zavisnosti i stresa otežava izlečenje upravo zato što je potrebno prevashodno eliminisati prvobitne stresore da bi se stvorila stabilna podloga za borbu protiv zavisnosti.
Shodno gore navedenom, simptomi stresa mogu navesti ljude da se socijalno izoluju, da se zatvore u kuću i smanje fizičku aktivnost, što sve može imati dalekosežne negativne posledice po celokupno zdravlje.
Šta uzrokuje stres?
Stres uzrokuju različiti faktori, i oni će obično varirati od osobe do osobe. Na primer, dok neko može osećati stres zbog pritiska na poslu, druga osoba uopšte neće reagovati na takvu situaciju. Postoje, međutim, stresori koji utiču na većinu ljudske populacije, kao što su siromaštvo, loši životni uslovi, problemi u porodici, borba sa bolestima (kako individue tako i članova porodice i prijatelja) i preživljavanje smrti bliske osobe.
Ekonomske krize, pandemije, prirodne katastrofe, rat i drugi globalni fenomeni takođe utiču na povećanje stresa u celokupnoj populaciji, a mnoge od njih, nažalost, doživljavamo u sadašnjem vremenu. Zato je veoma važno usmeriti pažnju na balansiranje stresa i zdravlja u savremenom dobu.
Kako možemo uticati na smanjenje stresa?
Ponekad je nemoguće otkloniti odnosno razrešiti se stresora iz okruženja, ali to ne znači da smo u potpunosti lišeni kontrole kako taj stres utiče na naše telo. Da smanjimo simptome stresa, veoma je važno držati se zdrave dijete i unositi dovoljno vitamina i minerala kroz voće i povrće. Zdrava ishrana donosi telu snage da se izbori sa stresom kome je izloženo, poboljšava imunitet (što samo po sebi prevenira bolesti) i sprečava sklonost ka preskakanju obroka ili prejedanju.
Drugi važan korak koji možemo učiniti za svoje telo tokom stresnih situacija jeste da se odlučimo za vežbanje. Fizička aktivnost pomaže telu da ostane fokusirano, podiže energiju i proizvodi ,,dobar umor” koji može uticati na poboljšanje sna. Ali, ne zaboravite da je veoma važno vežbati i um kroz prakse kao što je meditacija, jer ovo može usporiti negativne misli i dozvoliti telu da se odmori od tenzije i osećanja straha.
Česte pauze na poslu su takođe važan deo zdravlja. Boravak u prirodi i redovan, makar i kratak, odmor tokom dana može značajno smanjiti stres u telu. Važno je, međutim, napraviti i generalni dobar balans između posla i ličnog života, sa dovoljno vremena za odmor i učestvovanje u onome što vas zanima van profesije od koje prihodujete.
Naposletku, ne zaboravite da vam je profesionalna pomoć i podrška uvek na raspolaganju. Ukoliko patite od pojačanih posledica stresa sa kojima osećate da ne možete sami da se izborite, potražite pomoć od stručnih lica.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu. Rezon Magazin nije naučna publikacija. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
