,,Da ne čuje zlo”: Etnografija na bioskopskom platnu

Da li ste znali/e da je moguće proputovati ceo svet za pet dana, a ne, kako je to Žil Vern odredio, za dugih 80? Filmsko platno Etnografskog muzeja i 33 godine duga tradicija prikupljanja i prikazivanja etnoloških filmova poručuju baš to. 

Ovogodišnji Internacionalni festival etnološkog filma (IFEF) donosi filmove sa tri kontinenta. U glavnom takmičarskom programu naći će se filmovi iz 20 zemalja. Zemlje koje će se svojim dokumentarnim ostvarenjima predstaviti domaćoj publici su: Albanija, Danska, Holandija, Indija, Iran, Italija, Kina, Liban, Luksemburg, Mađarska, Mjanmar, Norveška, Poljska, Portugal, Rusija, SAD, Srbija, Španija, Švajcarska i Turska.

Program festivala možete naći ovde. 

Etnografija na bioskopskom platnu bira posebnu gošću

Svake godine, festival etnološkog filma odabere jednu zemlju sveta koja će biti posebna gošća i u fokusu festivalskih reflektora. Ove godine, u proslavi kulture i kulturnog nasleđa, sa Etnografskim muzejom, domaćom publikom i domaćim i stranim autorima, učestvovaće i portugalska ambasada. 

Zemlja Portugal, kao posebna zvanica ovogodišnjeg festivala, biće predstavljena na više načina. Naime, na samom otvaranju festivala svečanost će dočarati izvođenje međunarodno poznate fado muzike, koja svoje poreklo vuče iz ove prelepe tople zemlje na Atlantiku. 

Nakon svečanog otvaranja festivala, biće upriličena i projekcija ovogodišnjeg pobednika za najbolju režiju na Kanskom festivalu, odnosno portugalski film Veliko putovanje. 

Internacionalni festival etnološkog filma ne bi bio potpun bez lokalne etnologije. U četvrtak, 5. decembra, celokupni dokumentarni program biće posvećen portugalskim etnološkim ostvarenjima: Božićna večera, Život koji poznajemo, Kad se zemlja izmakne i Kora. Domaća publika imaće priliku da se blisko upozna sa portugalskom kulturom, filmom, ali i muzikom. 

Domaći klasici inspirisani etnologijom

Etnologiju ne čine samo muzej, muzejski predmeti i dokumentarno zabeleženi običaji i prakse. Etnologija jednog naroda je inspiracija stvaraocima i stvarateljkama kroz narodna verovanja i običaje koji zbunjuju, fasciniraju, čine nas radoznalim, ali sigurno ne ostavljaju ravnodušnim. Tako će i domaći reditelji predstaviti igrane klasike inspirisane etnološkim temama na ovogodišnjem Internacionalnom festivalu etnološkog filma u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom sa kojom Etnografski muzej deli ulicu. 

Na platnu Etnografskog muzeja i Jugoslovenske kinoteke biće prikazani filmovi: Virdžina Srđana Karanovića (prvi put u svojoj restauriranoj formi), Vreme čuda Gorana Paskaljevića, Doručak sa đavolom slikara, pesnika i reditelja Mike Antića, kao i Sveto mesto Đorđa Kadijevića, koji će 9. decembra u okviru festivalskog epiloga doći da zajedno sa publikom gleda i razgovara o svom fantastičnom filmskom ostvarenju (nikako hororu, ukoliko pitate Kadijevića). 

Pored filmskih klasika, specijalnim programom obuhvaćen je fenomen svadbe pod nazivom ,,Svadba – nekad i sad” gde će biti zajedno prikazani etnografski snimci sa sredine 20. veka, kada se malo ko na ovom podneblju bavio video zabeleškama običaja. Osim toga, biće prikazan i eksperimentalni filmski projekat  ,,24h_tradicije”, mladog autora Miroslava Đurđevića. To je prilika da se etnologija ukrsti sa umetnošću, a prošlost sa savremenošću pred vašim očima.

Zašto još posetiti Internacionalni festival etnološkog filma?

Internacionalni festival etnološkog filma je pre svega osnovan s namerom prikazivanja ostvarenja domaćih televizijskih produkcija, kako bi se učinili vidljivim folklor i običaji balkanskih i slovenskih naroda. Tokom vremena, festival je rastao i širio sopstveni opus, te danas obuhvata zavidan obim tema iz kulturne i socijalne antropologije svih kontinenata.

Vizija festivala je uvek bila da ohrabri istraživačke i stvaralačke pristupe u etnografskim dokumentarnim filmovima, da istakne bogatstvo i raznovrsnost lokalnih kulturnih tradicija, kao i da bude glas savesti za probleme savremenog društva uzrokovane nipodaštavanjem vrednosti kulturnog nasleđa i zapostavljanjem kulturne zaostavštine.

Kako je vizija festivala, između ostalog, i edukativna, 33. internacionalni festival etnološkog filma nudi edukativni program namenjen isključivo studentima i studentkinjama zainteresovanim za dve ključne karike zaslužne za postojanje festivala: etnologiju i (dokumentarni) film. 

U subotu 7. decembra biće održana radionica dokumentarnog filma, filmskih reditelja Bogdana Spirića i Aleksandra Repedžića, čija ostvarenja su se ranijih godina našla na IFEF-u. Pored radionice dokumentaristike, na kojoj će mladi filmski autori i mlade filmske autorke pokazati sve tips&tricks za snalaženje u bajkovitom svetu etnološke dokumentaristike bez budžeta, produkcije i institucionane pordške, filmski reditelj Dejan Petrović će održati Master Class ,,Kreativni dokumentarac” drugog dana vikenda, 8. decembra, podstičući kreativni potencijal mladih budućih autora i autorki.

Kucnite u drvo ,,da ne čuje zlo” i uputite se na proputovanje kroz kulture sveta. 

Neka vam svet bude na dlanu — bar na kratko.

Izvor naslovne fotografije: Etnografski muzej