Stopama Rezon Magazina: Letovanje na Malti 2025.

Letovanje ne mora da bude tokom „letnjih“ meseci jer su određene destinacije, i u okviru Evrope i šire, poznate po toplim i sunčanim danima tokom cele godine. Među njima je i Malta, ostrvska zemlja na jugu Evrope za koju, zbog visokih temperatura, meštanke i meštani govore da je najbolja turistička destinacija u oktobru.

Za Maltu se turistička godina ne završava početkom septembra, kada jesen pokuca na vrata. Budući da ova ostrvska zemlja meri izrazito visoke temperature tokom jula i avgusta, najpopularnijih meseci za letovanje za većinu turista i turistkinja, ona je veoma privlačna za posetiti u jesenjim mesecima.

Bez obzira na mesec u godini, međutim, letovanje na Malti garantuje prijatno i nagrađujuće iskustvo, iako ne bez mogućih poteškoća. U ovom tekstu saznajte šta možete da očekujete od ove prelepe zemlje u Evropi, kao i na šta treba da obratite pažnju kako biste izbegli/e potencijalne probleme.

Čarobno ostrvo Gozo (Goco), Sredozemno more i nedostatak pijaće vode

Malta se sastoji od tri glavna ostrva i nekoliko malih. Najveće ostrvo je istoimeno državi Malta, potom čarobno ostrvo Gozo ili Goco (zavisno od izgovora) i Komino na kome nema ljudskih stanovnika, već samo pacova razmnoženih zbog smeća koje su ostavili kamperi i kamperke. Ukupna površina Malte je oko 300 kilometara kvadratnih što je manje od takozvanog „užeg dela“ Beograda, ali gustina naseljenosti je velika jer trenutno na dva ostrva živi oko pola miliona ljudi.

Nalazeći se na afričkoj kontinentalnoj ploči i usred Sredozemnog mora, malteška prirodna vegetacija je retka te dodatno redukovana čovekovim uticajem. Prirodnih vodenih tokova na samom ostrvu nema, pijaća voda je u stvari destilovana morska, a lokalno stanovništvo je izbegava, kupujući vodu u prodavnicama. U restoranima ne služe vodu sa česme, te je zarada na flašama vode velika.

Čistoća mora je, na svu sreću, na zavidnom nivou, te je svaka plaža, bila divlja ili uređena, kamenita ili peskovita, ulepšana kad-kad modro, a kad-kad tirkiznim prozirnim plavetnilom. Shodno tome, ronjenje je odlična zanimacija na Malti, te ako ne možete da zadržite dah na na trideset metara ponesite osnovnu ronilačku opremu.

Među najlepšim plažama jeste i, ona na Gozu, Ramla sa medenasto smeđim peskom i tirkiznim odsjajem mora. Plaža je sakrivena između dva brda, od kojih je jedno prošarano šumarcima i starim vilama, a drugo obogaćeno pećinom iz koje gledajući na Ramlu deluje kao da otvarate portal u novu dimenziju. Zaleđe plaže čuvaju poljane i njive. Štandovi sa hranom i pićem, kao i restoran, udaljeni su oko trista metara od plaže, te se lepota plaže upotpunjava prozaičnim tihim žamorom i po kojom plejlistom u daljini.

Valeta i drugi gradovi – muzeji na otvorenom

Na samom Gozu, različiti gradići i sela imaju svoje velelepne crkve, kao i drugi gradovi na ostrvu Malta – poput viševekovnih The Three Cities (Tri grada; prim. prev), očuvanih sa takvom pažnjom da deluju kao da su upravo sagrađeni prema elementima bajke. Međutim, grad koji ostavlja najveći dojam jeste Valeta. Glavni grad Malte je svojevrsan muzej na otvorenom. Celo ostrvo je utonjeno u žutkasto smeđi sjaj građevina – od onih antičkih, preko srednjevekovnih i onih vezanih za period malteških vitezova, do modernijih vila dvadesetog veka. Valeta poseduje taj smeđi sjaj koji joj daje harmoničan izgled, a svaka ulica, svaki trg, svaka crkva su kao zaseban hodnik muzeja.

Sam izgled Valete sa mora ili iz drugih manjih gradova je očaravajući – pogotovo viteško utvrđenje koje i dan danas izgleda kao da šititi grad. U samom gradu najposećenija mesta jesu Kokatedrala svetog Jovana, palata Kastilja, Tritanova fontana, gradski park, vrata grada. Splet arhitekture različitih vremena obuzeće posetitelje/ke, ali samo jedno popodne, jer Valeta zauzima površinu manju od jednog kilometra kvadratnog.

Ono što zasiguno mogu svi/e da primete, bez obzira da li su upoznati/e sa istorijom Malte, jeste da su Maltežanke i Maltežani vrlo posvećeni katolicizmu. Kako kroz mnoštvo crkvi, tako i kroz kičaste višemetarske stubove koji čekaju svoj red da nose kičaste višemetarske statue Isusa Hrista, Deve Marije, Josipa i drugih svetaca/ica i anđela, postaje vrlo jasno ko je ostavio najviše uticaja na ostrvu. Iako je malteški semitski jezik i vrlo podseća na dijalekte arapskog, evropska čizma se ipak potrudila da zapadni oblici katoličke religije preovladaju, te kroz Evropsku uniju i te kako koristi prirodne lepote i kulturu Malte.

Neprestalno slavlje i haotičan saobraćaj

Ekspanzija turizma poslednjih godina, korišćenje Revoult-a za međunarodne transakcije i dolazak velikih (i)gejmerskih kompanija zbog jednostavnijeg oporezivanja, dovela je do toga da mnogo stranih radnika/ca živi na Malti, među njima i veliki broj ljudi sa Balkana. Manjak vozila javnog prevoza utiče na gužve na putu – poznato? – a pravilo da se vozaču/vozačici maše na stanici ukoliko želite da uđete u autobus  i da sam/a vozač/ica odredi da li ima prostora za vas u vozilu ostavlja mnoge putnike/ce da čekaju i po sat vremena prevoz.

Prema zvaničnim podacima, Malta ima preko četiristo hiljada registrovanih vozila na pola miliona građana/ki, od kojih je manji broj Uber i Bolt vozila. Brdovita Malta i uski putevi dovode do veće potražnje automobila, a lokalno stanovništo se šali da na ostrvu „kola ne voze samo bebe“. Gužve su, dakle, česte, ali vozači/ce nisu nervozni/e, te kolone deluju posve harmonično.

Idiličnost dobija pomalo drugačiji oblik tokom katoličkih praznika kojih ima toliko u toku jedne godine da će vaše letovanje na Malti sigurno biti okićeno bar nekolicinom njih, bez obzira kada posetite ovu zemlju. Naime, od maja do oktobra svake godine, događaju se fešte posvećene lokalnim svecima/sveticama. Pomenuti kičasti stubovi i statue oplemenjuju svaki grad i selo u periodu u kom se, na tom mestu, slavi određeni praznik. Ulice su ukrašene a vatromet i petarde čuju se od rane zore do kasne večeri, plašeći mačke i pse (ali i poneke turiste/kinje), ali uveseljavajući ljudske stanovike/ce Malte.

Prema rečima lokalaca/ki, nije poenta samo u praznovanju, već i u takmičenju između gradova i sela u tome „ko je bolji katolik“. Dok se svaki/a turista/kinja i strani radnik/ca osećaju bezbedno u raskošu katolicizma, nema potrebe za panikom – ionako je to samo manje-više šest meseci godišnje, zar ne?

Izuzev ideje „čiji je veći“ (katolicizam) i rasta velikih kompanija koje uživaju u lakšim porezima i ,,opuštenijem” bankarskom sistemu, Malta jeste odlična destinacija – zbog čistog mora, bajkovitih plaža i gradova – koju možete posetiti 2025. godine, a do nje se stiže za manje od dva sata, ukoliko putujete sa beogradskog aerodroma.