U zimskim mesecima, usled pada temperature i povećanja vlažnosti vazduha, uobičajena je pojava magle. Magla obično nastaje u onim predelima zemlje gde je kvalitet vazduha odličan. Međutim, ukoliko pogledamo podatke sa World Air Quality Report sajta, gde je izvršena evaluacija najzagađenijih gradova i država, možemo primetiti da je Republika Srbija, odnosno Čačak, bio na 8. mestu najzagađenijih gradova u Evropi tokom 2023. godine.
Vranje zauzima neslavno 10. mesto na istoj listi, Gornji Milanovac 19., Uzice 20., Valjevo 21., Niš 22., Kosjerić 25., a Veliki Crljeni 29. mesto, i svi se karakterišu kao najzagađeniji Evropski gradovi. Ovi poražavajuči podaci navode nas na razmisljanje da li zaista možemo videti maglu u našim gradovima, ili je ipak reč o smogu koji nastaje kao posledica aerozagađenja?
U tekstu koji je pred nama upoznaćemo se sa osnovnim meterološkim i biohemijskim karakterstikama magle i smoga, i saznaćemo kako ova dva atmosferska fenomena utiču na zdravsteno stanje stanovništva.
Kako nastaje magla?
Atmosfera sadrži 0,001% vode. Skoro sva voda sadržana u atmosferi leži u njenom donjem sloju, troposferi. Krajnje vidljive manifestacije vode u atmosferi su oblaci na različitim visinama, odnosno magla koja se lokalizuje blizu površine zemlje ili vode.
Magla nastaje usled kondenzacije vodene pare, a karakteriše je prisustvo sitnih kapi aerosola ili kristala leda koji lebde u vazduhu. Magla, u stvari, predstavlja prizemni oblak koji se može održati u vidljivom obliku samo usled visoke vlažnosti vazduha i niske tempertaure.
Aerosol je ključna komponenta za stvaranje kapljica magle; u njegovom odsustvu, za formiranje kapljica magle biće potrebna potpuna relativna vlažnost vazduha od 100%. Fizička priroda magle i oblaka je ista. Može se reći da je magla oblak koji dodiruje površinu tla. Stoga, magle predstavljaju oblik tečne vode u atmosferi Zemlje.
Generalno, formiranje i postojanje magle je pod jakim uticajem lokalnih orografskih faktora, stvarne sinoptičke situacije i atmosferskih cirkulacija. Magla se može formirati svuda — iznad kopna i vodenih površina. Iako nije klimoformirajući faktor, magla je od velikog meteorološkog značaja, posebno zbog svog lokalnog karaktera formiranja, sposobnosti smanjenja temperaturne amplitude i činjenice da je u direktnoj vezi sa parametrima vlažnosti vazduha.
Radijaciona magla
U zavisnosti od načina i uzroka koji dovode do zasićenja vazduha vodenom parom, magla se deli na nekoliko tipova. U kontinentalnim predelima naše zemlje, preovlađuje radijacioni tip magle. Ova vrsta magle se formira u vedrim noćima, u kojima je mirno ili duva slab vetar. Tada se najpre hladi podloga, a zatim, izračivanjem, i vazduh uz podlogu. Hlađenjem se dostiže tačka rose, i počinje postepeno formiranje magle.
Ovakvi vremenski uslovi su karakteristični za vreme uticaja anticiklona — polja visokog vazdušnog pritiska. Da bi se formirala magla pored hlađenja vazduha, neophodno je da ima dovoljno vodene pare kao i jezgara kondenzacije (čestica na kojima će se vodena para kondenzovati u kapljice).
Radijacioni tip magle češće se formira u blizini vodenih površina gde je veći sadržaj vodene pare u vazduhu. Radijacione magle se formiraju i u dolinama i kotlinama, gde se tokom noći hladan vazduh sliva niz padine planina prema dnu, pri čemu brže dolazi do dostizanja tačke rose i formiranja magle.
Takođe, radijacione magle se često javljaju kada nakon padavina usledi vedra i mirna noć. Ako se magla već formirala, do njenog razilaženja dolazi uz pomoć vetra, ili sunčevog zračenja, koje istovremeno zagreva podlogu i vazduh. Kako se povećava temperatura vazduha, tako dolazi do isparavanja magle.
Uticaj magle na zdravlje stanovništva
Prema najnovijim studijama, pojava magle koja nije pomešana sa aerozagađenjem ne utiče na zdravstveno stanje zdrave osobe. Magla pojačava subjektivni osećaj hladnoće, ali kod ovih osoba ne može izazvati repiratorne tegobe.
Međutim, kod osoba koje boluju od hronične opstrutivne bolesti pluća ili bronhijalne astme, magla može da izazove sužavanje bronhija, što posledično dovodi do smanjena vitalnog kapaciteta pluća i pogoršanja osnovne bolesti.
Kako izgleda magla u prirodi?
Prava magla je snežno bele boje, i kada kroz nju prolaze sunčevi zraci postaje zaslepljujuće bela. Magla nema miris jer potiče od čiste kondenzovane vode. Magla se najčešće javlja u noćnim i ranojutarnim satima tokom novembra i decembra.
Kako nastaje smog?
Sa početkom industrijske ere, došlo je do nastanka velikog broja gasovitih zagađivača koji su se svakodnevno otpuštali u vazduh — a to je slučaj i danas. Usled velikog kapaciteta i same dinamične prirodne atmosfere, zagađivači se u određenim vremenskim prilikama nakupljaju u velikom procentu u vazduhu i mogu da ostave trajne posledice na atmosferu. Stalno povećanje koncentracije zagađujućih materija prvenstveno dovodi do promene sastava vazduha na lokalnom i globalnom nivou, pri čemu emisija ovih štetnih materija dovodi do ozbiljnog zagađenja atmosfere.
Upotreba fosilnih goriva u različitim delatnostima industrije izaziva oslobađanje različitih štetnih čestica u mikrometarskim dimenzijama koje, zajedno sa oksidima sumpora, stvaraju različite zagađivače organske i neorganske prirode. Takođe, automobilska industrija je jedna od glavnih zagađivača životne sredine.
Nepotpunim sagorevanjem goriva nastaju velike količine ugljen-monoksida koji se ispušta u atmosferu, pri čemu se oslobađaju različite klase ugljovodonika koji oksidiraju. Ova hemijska reakcija se odvija na visokoj temperaturi, pri čemu reaguje kiseonik iz vazduha sa inertnim azotom i nastaje azot-oksid. Pod uticajem sunčeve svetlosti, različite klase azot-oksida reaguju sa ostalim ugljovodonicima iz vazduha, ali i drugim zagađujućim materijama, i stvaraju niz jako toksičnih materija koje nepovratno oštećuju atmosferski omotač. Ovaj tip zagađivača se naziva sekundarnim zagađivačima, a smog je najpoznatiji primer ovog tipa zagađenja atmosfere.
Smog predstvalja aerozagađenje, koje se javlja u velikim gradovima gde je koncentracija zagađivača usled urbanizacije i industrijalizacije velika. Posebno je karakterističan tokom jeseni i zime, kada je koncentracija izduvnih štetnih gasova velika usled istovremenog postojanja velikog broja različitih tipova zagađivača na malom prostoru.
Dva osnovna oblika smoga u gradovima su klasični i fotohemijski smog.
Klasičan smog
Klaičan smog se često naziva i Londonskim smogom jer se teži oblik ovog zagađenja prvi put desio u Londonu, 1952. godine. Prvo zagađenje vazduha bilo je karakteristično za period hadnih i maglovitih dana bez vetra, i to u zimskom periodu kada je pojačano sagorevanje fosilnih goriva.
Ovaj tip smoga se i danas formira u područijima sa visokom koncemtracijom vodene pare i sumpora koji vodi poreklo od sumpor-dioksida i raznih vrsta sulfata koji se oslobađaju u atmosferu prilikom sagovrevanja uglja i goriva. Stoga je glavno hemijsko obeležje klasičnog smora prisustvo različitih tipova sumpornih čestica kao primarnih zagađivača atmosfere.
Fotohemijski smog
Fotohemijski smog je karakterističan u onim regionima zemlje koje odlikuje visoka temperatura i niska vlažnost vazduha. On se javlja kao posledica zagađenja prvenstveno od autoindustrije i upotrebe pogonskih goriva u ove svrhe.
Fotohemijski smog nastaje interakcijom različitih tipova kiseonikovih oksida, azot-oksida i ugljen monoksida, pri čemu se ovi tipovi hemijskih jedinjena pod uticajem sunčeve svetloosti, visoke temperature i niske vlažnosti brzo konventuju u sekundarne zagađivače poput ozona, organskih nitrita, i oksidovanih ugljovodonika.
Uticaj smoga na zdravlje stanovništva
Prilikom formiranja smoga dolazi do biohemijskih reakcija u kojima nastaju znatne koncentracije sumporne i azotne kiseline. Ove dve kiseline nepovoljno utiču na zdravlje stanovništva na više načina. Prvenstveno, one dovode do iritacije gornjih respiratornih puteva i infekcije očiju. Kod osoba koje već pate od različitih oblika respiratornih bolesti dolazi do pogoršanja zdravstenog stanja, pri čemu može nastati nepovratno oštećenje pluća, jednog od vitalnih organa kod čoveka. Kod osoba sa koronarnim oboljenima smog takođe može da inicira anginu pektoris i hipertenziju.
Ozon, koji učestuje u formiranju fotohemijskog smora, je izrazito otrovan u velikim koncentracijama. On izaziva respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva i brojne gastrointestinalne tegobe, dok aldehidi i peroksi-acil nitriti uzrokuju iritaciju i infekciju očiju. Prema brojnim studijama koje su procenjivale uticaj smoga na zdravlje ljudi potvrđeno je da smog inicira nastanak karcinoma gornih respiratornih puteva i pluća.
Kako izgleda smog u prirodi?
Smog je obično sive ili žute boje jer su u kapima kondenzovane vode rastvorene određene čestice aerozagađenja. Smog ima karakterističan oporan miris koji otežava disanje.
Smog se može zapaziti tokom cele godine, a posebno u mesecima kada je temperatura niska (januar, februar, mart, novembar, decembar) a procenat zagađenja vazduha visok.
Kako smanjiti nastanak smoga
Večina štetnih zarađivača koji se otpuštaju u atmosferu vodi poreklo od automobilske i razvojne industrije, pa bi stoga neobnovljive izvore energije poput foslinih i nuklernih goriva trebalo zameniti obnovljvim izvorima energije poput sunčeve energije, energije vetra, geotermalne energije i energije biomase.
Kao što je navedeno, klasični smog se formira u područjima sa visokom koncentracijom sumpora, pa bi bilo dobro smanjiti upotrebu goriva koja su bogata sumprom ili jednostvano sniziti koncentraciju sumpora prlikom spravljenja goriva.
Korišćenje specijalno dizajniranih biofiltera za prečišćavanje vazduha na izduvnim granama ili na industrijskim dimnjacima je od velikog značaja prilikom smanjenja emislije štetnih gasova u atmosferu. Takođe, od velikog značaja bi bilo i ograničavanje upotrebe motornih vozila, pogotovo u gusto naseljenim delovima grada, čime bi se ujedno stvarale ekološke zone (rekonstrukcija i otvaranje novih parkova) i stanovništvo podstaklo na fizičku rekreaciju.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: teksomolika/Freepik
