Čovečanstvo je, nažalost, i dalje daleko od ostvarivanja energetske neutralnosti o kojoj se toliko govori u poslednje vreme. Uprkos obećanjima, mnoge države sveta kasne sa smanjenjem upotrebe fosilnih goriva i, samim tim, ne čine ništa da pomognu u limitiranju globalnog zagrevanja.
Ipak, pogrešno bi bilo tvrditi da se ništa ne čini u sferi promovisanja upotrebe obnovljivih izvora energije umesto fosilnih goriva. Samo upotreba solarne energije je porasla 26% u 2022-oj — i Internacionalna Agencija za Energiju (International Agency of Energy; prim. prev) predviđa da će se ova brojka udvostručiti do 2028.
Veliki deo razloga za porast šire upotrebe solarne energije leži u značajnom smanjenju cena ugradnje solarnih panela i drugih solarnih uređaja i mašina. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (International Renewable Energy Agency; prim. prev) nam govori da su ove cene snižene čak do 80% u odnosu na 2010. Zato ne čudi što sada sunčeva energija napaja strujom milione kuća širom sveta.
Ovo, međutim, dovodi do novog pitanja. Gde će stati nove solarne farme? Koliko slobodnog mesta države mogu da daju za postavljanje panela, i da li postoji način da se zemljište preplavljeno ovom mašinerijom upotrebi u još neku svrhu?
Šta povezuje solarne farme i pčelinje košnice?
Ukoliko upotreba sunčeve energije za proizvodnju struje nastavi da raste, biće potrebni milioni hetara da se solarne farme smeste širom sveta. Ovaj podatak je naveo neke naučnike i naučnice da se zapitaju o tome šta će se desiti sa zemljištem ,,ispod” solarnih panela.
Naime, solarni paneli se obično postavljaju na postolja uzdignuta od zemlje tako da su nakrenuti ka izvoru svetlosti ili se mogu pomerati ka njemu. To čini zemlju ispod solarnih panela slobodnom za uzgoj poljoprivrednih kultura, iako ga može otežati.
U poslednje vreme, međutim, dosta pažnje je posvećeno smišljanju ideja o tome kako drugačije upotrebiti ovo zemljište. Jedna od najpopularnijih zamisli koja je iz ovoga proizišla jeste transformisanje zemlje ispod solarnih panela u sigurnu kuću za pčele, leptire i ostale insekte i sisare koje zovemo zaprašivačima.
Kao što verovatno znate, zaprašivači su veoma važni za održavanje eko sistema. Bez njih, čitava poljoprivredna ekonomija, i naš izvor hrane, bi se potpuno urušio. Ali ako vam je potrebno da stavite ovo u kontekst, samo zamislite činjenicu da zaprašivači opraše preko 180,000 biljaka i 1,200 useva, što je prevedeno u namirnice oko jedan od svaka tri zalogaja hrane koje pojedete.
Ali zaprašivači nisu samo važni zbog održavanja našeg izvora hrane. Oni pomažu u održavanju zdravlja i lepote celokupnog ekološkog sistema, igrajući ulogu u prečišćavanju vazduha, stabilizaciji zemlje i vremena, i još mnogo toga. Zato je neophodno razmišljati i o njihovom opstanku u vremenu ekstremnog zagađenja planete i klimatskih promena.
Jedan od načina na koji bi se moglo pomoći opstanku i sigurnosti zaprašivača je definitivno i stvaranje novih kućica gde bi se oni mogli nastaniti i razmnožavati. I, izgleda da su solarne farme idealno mesto za to.
Put ka pametnijoj i odgovornijoj upotrebi energije
Sve veća izgradnja društvenih staništa, seča šuma i prirodne katastrofe, kao i upotreba pesticida doveli su do ugrožavanja pčela i ostalih zaprašivača. Zato su države širom sveta počele da uvode propise o tome kako sačuvati pčele i ostale insekte i sisare koji su od suštinske važnosti ne samo za naš izvor hrane već i za čitav ekološki sistem i zdravlje planete.
Solarne farme bi mogle da pomognu u ovim naporima da se očuvaju zaprašivači što život znače. Sadnja različitih izvora hrane za zaprašivače — odnosno sadnja raznolikog bilja — ispod solarnih panela bi privukla i zadržala insekte i sisare na bezbednom mestu. Tako bi solarne farme ujedno čuvale zaprašivače na sigurnom i donele razne benefite za okolinu, kao što su veći plod i prihod od agrokulture, smanjena erozija zemljišta i dopuna podzemnih voda.
Solarni paneli bi, naposletku, mogli da pomognu ne samo u proizvodnji čiste, obnovljive energije, već i u poboljšanju privrede. Ostaje samo da se nadamo da će korporacije koje izgrađuju solarne farme podržati ideju o transformisanju zemljišta u kućice za zaprašivače i sprovesti je u delo — što pre i što više moguće.
Izvor naslovne fotografije: pvproductions/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Indie igre koje vredi probati
