Kako fizička aktivnost unapređuje zdravlje vašeg srca

Svetski dan srca je ostao iza nas, ove godine obeležen 29 septembra. Ono što nije ostalo iza nas je, međutim, podatak da godišnje oko 17.9 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih bolesti uzrokovanih poremećajem rada srca i krvnih sudova. Zato je veoma važno razmišljati, pričati i na razne druge načine podsećati sebe, i druge ljude oko nas, na važnost održavanja dobrog zdravlja srca. 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), jedan od najvećih rizika od razvitka kardiovaskularnih oboljenja dolazi upravo iz naših oblika ponašanja. Loša ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana i zloupotreba alkohola imaju najnegativniji uticaj na zdravlje srca — pored uticaja iz životne sredine, kao što je zagađenje vazduha.

U ovom tekstu upravo otvaramo temu fizičke aktivnosti, odnosno neaktivnosti, i njenog uticaja na zdravlje srca.

Šta se dešava kada smo fizički neaktivni?

Fizička neaktivnost je termin koji obeležava nedostatak kretanja kod ljudi. Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno za decu od šest do 17 godina, a za odrasle od 150 do 300 minuta (podeljenih na nekoliko dana). Pri tome se ,,umereni intenzitet” odnosi na šetnje, baštovanstvo, kućne poslove, kućne vežbe i slične aktivnosti koje povećavaju otkucaje srca ali nisu zahtevne poput plivanja, trčanja i preskakanja konopca. Ovo je generalni vodič koji bi trebalo da pomogne održanju optimalnog zdravlja srca. 

Ipak, prema SZO, čak 31% odraslih nije bilo dovoljno aktivno da ispuni preporučenu količinu fizičke aktivnosti u 2020. godini. To znači da je oko 1.8 milijardu stanovnika planete bilo nedovoljno aktivno pre samo četiri godine — a SZO primećuje da se ovaj broj nije smanjivao, već ima tendenciju rasta.

Zašto je toliko važno ispunjavati bar ove preporučene kriterijume? Kada je telo neaktivno duže vremena, stvaraju se masne naslage u arterijama, što može sprečiti normalan protok krvi do organa i oštetiti arterije, uzrokujući srčani udar. Pri tome je i rizik od moždanog udara veći, jer zapušene ili oštećene arterije mogu sprečiti dotok krvi u mozak. 

Kako fizička aktivnost pozitivno utiče na zdravlje srca?

Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od oštećenja arterija i unapređuje zdravlje srca na nekoliko načina. Srce je mišić, i kao svaki drugi mišić u našem telu, ono postaje jače kroz redovnu fizičku aktivnost. Jako srce ima bolju sposobnost da pumpa krv do pluća i ostalih organa, što direktno povećava nivo kiseonika u telu i proširuje kapilare, dozvoljavajući im da se lakše ,,reše” bespotrebnih stvari. 

Fizička aktivnost takođe može pomoći u:

• Snižavanju krvnog pritiska i triglicerida
• Povećanju nivoa ,,dobrog” holesterola
• Održavanju optimalne telesne mase
• Balansiranju šećera u krvi i insulina, prevenirajući dijabetes tipa 2

Osim što unapređuje zdravlje srca, fizička aktivnost donosi i niz drugih benefita za fizičko zdravlje. Na primer, redovno vežbanje može doprineti smenjenju rizika od ozbiljnih posledica infektivnih bolesti i razvitka nekih vrsta kancera. Ne sme se prevideti ni uticaj na mentalno zdravlje, jer fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti i doprinosi generalno boljem raspoloženju.

Koliko aktivni/e zaista treba da budemo?

Preporuka od 150 minuta nedeljne fizičke aktivnosti se odnosi na vreme ali ne podrazumeva da se morate baviti specifičnom aktivnošću ili sportom. Košenje dvorišta, šetanje psa, čišćenje puta od snega i igranje uz muziku u kući su sve aktivnosti koje se ,,računaju” u ovih 150 minuta. 

Niste, dakle, vezani za određenu aktivnost da biste unapredili/e zdravlje srca (i celokupnog tela), iako svoj cilj možete brže dostići ukoliko idete na jogu, pilates, aerobik, fudbal, basket ili kakvu sličnu aktivnost i sport. Poenta je u prekidanju stalnog položaja mirovanja i sedenja, tako da bi ovih 150 minuta trebalo da bude raspoređeno na nekoliko dana. 

Osim šetnje, dobro je uključiti aktivnosti koje od vas zahtevaju izgradnju mišića i snage, kao što je dizanje tegova, penjanje uz stepenice ili bar nošenje teških kesa sa namirnicama bar dva puta nedeljno. Tako ćete uposliti celo telo i zaista iskusiti sve benefite fizičke aktivnosti. 

Nakon određenog vremena, kako budete uspostavili/e rutinu i redovno se bavili/e određenim fizičkim aktivnostima, osećaćete se bolje ne samo fizički već i psihički. Vaši nivoi energije će porasti, raspoloženje se popraviti, a stres smanjiti. Osim toga, osećaćete se snažnije i imaćete više samopouzdanja, što su sve preduslovi za zdravo telo i zdrav duh. 

Napomena: Prema gore citiranim studijama, fizička aktivnost može pomoći i u prevenciji novog srčanog udara kod osoba koje su ga već doživele. Ipak, veoma je važno razgovarati sa izabranim lekarom ili lekarkom pre upuštanja u fizičku aktivnost visokog intenziteta ukoliko ste ranije doživeli srčani ili moždani udar ili bolujete od bilo kakve vrste bolesti. Gore preporučena količina fizičke aktivnosti se odnosi samo na zdravu decu i zdrave odrasle osobe. Preporuke mogu varirati u zavisnosti od vašeg opšteg zdravstvenog stanja. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik

Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informativnog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.