Marame na protestima u Srbiji: Moda kao sastavni deo bunta

Odlazak na proteste zahteva praćenje određenih smernica ponašanja zarad stvaranja konciznije borbe i iskrenijeg pokazivanja solidarnosti, ili bar takva priča kruži na profilima studentkinja i studenata u blokadi.

Potrebno je da imate bistar, analitički um koji prepoznaje suštinski problem u Srbiji, osećaj sloge među narodom bez obzira na drugost u smislu religije, „rase“, pola, roda, potom izostanak solidarnosti prema policiji, ali i određeni stil oblačenja.

Kako policija nosi fantomke i dugačke rukave da bi prekrila lice i tetovaže i onemogućila prepoznavanje i identifikovanje — što svakako nije neophodno, sem ako ne rade nešto nezakonito — tako i narod može da nosi marame koje pokrivaju lice i određene delove tela, a što nije kršenje zakona. No, marame nisu samo praktične, iako su donekle ponikle iz kultura u kojima jesu upravo to — štitile kožu i kosu od sunca.

Naime, marame su vremenom postale neizostavan deo stila, deo tradicionalnih nošnji, te znak podređenosti određenim načelima, ali i simbol bunta ili pripadnosti progresivnoj ideologiji. Kako ne bismo išle/i dalje od Balkana, na našem prostoru žene su kroz istoriju, kako kroz tradicionalnu nošnju, tako i kroz iskazivanje podređenosti muškarcu, nosile marame koje su prekrivale kosu i deo lica. Jačanjem nacionalizma u zadnjih trideset godina, “pozicija” marame u društvu, čini nam se, dovodi do formiranja dveju “struja mišljenja”. Prva negoduje zbog prinuđenosti nošenja marame kao simbola religije/nacije, dok druga struja ističe da je nošenje marame u tom kontekstu u stvari odluka žene, a ne sistema (primer Avganistana), te da kao takva treba da bude slavljena — važno je da žena ima izbor da li želi ili ne želi da nosi takvu maramu.

Ipak, marame deluju na drugačiji način kada su simbol bunta ili, takoreći, modni detalj protesta. U tom slučaju marame koje su smatrane produktom patrijarhata (hidžab ili jednobojne/tradicionalno išarane marame žiteljki Balkana) mogu da nose žar otpora prema neoliberalnoj ideji da je sve suprotno od Zapada znak regresije. 

Najpoznatije marame kao simbol otpora prema kapitalizmu jesu palestinske kefije ili nama poznate arafatke, a za njima su crvene marame za komuniste/kinje, odnosno crveno-crne za anarhiste/kinje. Podrška Palestini predstavlja solidarnost sa Palestinkama i Palestincima i oštru kritiku Izraela koji na ovoj teritoriji vrši genocid, ali i otpor prema ideji Izraela, to jest kapitalističkog oduzimanja prava i prostora za život, što jeste suština i komunističkih i anarhističkih marama.

Na protestima u Srbiji smo u poslednje vreme mogle/i da primetimo prisutnost sve tri vrste spomenutih marama — te je zaključak da učesnice i učesnici blokada određuju svoj bunt i šire od granica Srbije — ali i mnoge druge istovetne aksesoare sa dugom istorijom. 

Neke od marama na protestima u Srbiji se čine kao da su kupljene pre koje leto na moru kako bi sakrile glavu osobe koja ih nosi od jarkog sunca. Ili kao da potiču iz rokerskih dana roditelja osobe koja ih nosi ili upravo iz onih patrijarhalnih dana mladosti naših baka i majki. Sve ove raznovrsne marame dobijaju drugačije značenje prema novom kontekstu u koji su uronjene. Njihova boja i dizajn ne govore same za sebe, one dobijaju funkciju, i to više njih, tek kada osoba izađe na ulice gradova i sela Srbije.

Ukoliko nemate masku koja bi sprečila da vam dim suzavca uđe u usta i nos, marama može da spreči iritaciju za onliko vremena koliko vam treba da otrčite što dalje od pripadnika policije. U tom slučaju, najbolji modni dodatak marami je flaša vode.

Prema ranijim uputstvima studentkinja i studenata u blokadi, marame mogu pomoći i u sprečavanju policije da prepozna ljude na legalnoj blokadi, te da ih kasnije uznemirava ili hapsi. Najbolji dodatak takvoj marami jesu ogromne naočare.

Kako vam kosa ne bi upadala u oči tokom vetrovitog dana ili kako biste glavu zaštitili/e od sunca tokom dnevnih blokada, marame odlično pristaju svakom tipu lica. Tada obavezno dodajte i hidratantnu kremu, SPF, kao i šljokice, te će marama bilo koje boje imati letnji odsjaj borbe (specijalno preporučljivo za Užičanke i Užičane).

Uz svaki značaj marame odlično idu patike za trčanje, široka odeća koja ne utiče na cirkulaciju, te flurescentna pištaljka i po koji bedž.

No, marama ne bi bila sjajan modni detalj ovog leta u Srbiji, da vlast Srbije nije odlučila da sve dublje tone u represiju svog naroda. Produžena ruka sistema, zvana policija, zajedno sa vlašću utiče da na maramama osvanu i natpisi koji oštro opisuju represivne organe, među kojima je najpoznatiji svakako 1312 ili ACAB (All Cops Are Bastards ili svi policajci su gadovi).

I na kraju, ali definitivno ne najmanje bitno, Srbija odlučuje da bez pardona učestvuje u naoružanju onih koji izvršavaju genocid, te utiče na narod da arafatke na ulici nosi još više.

Mnoge/i od nas bi rado nosile/i marame poput žena pre nas, ali ovog puta kao otpor zapadnoj ideologiji da je nešto nazadno što nije njihovo (zapadno), te moraju, kao i one/i koje/i se štite od sunce i vetra, zavezati čvor tolikom jačinom da jednim potezom mogu sa glave da prebace maramu na lice i spreče svoje hapšenje ili napad suzavcem.

Kombinacija nošenja i vrsta marama je mnogo, ali dok narod jedne države, u ovom slučaju Srbije, ima nezaustavljivu snagu neposlušnosti i otpora, deluje da će ovaj simpatičan komad odeće biti „must have“ (nešto što morate imati). S druge strane, od vlasti zavisi da li će marame postati i najčešći modni detalj na ulici i jeseni 2025. godine u Srbiji, ili će se pak pojam marame ograničiti na čisto upotpunjavanje stila ili svoju dekonstrukciju.

Izvor naslovne fotografije: Unsplash/VENUS MAJOR