Baveći se temom iračko-iranskog rata (1980-1988), roman ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana” Habiba Ahmadzadea predstavlja život običnog čoveka u središtu sukoba i, posledično, smrti. Ova tema, dapače, nije nova — mnogobrojna književna dela su se bavila ratom i stradanjima ljudi njime uzrokovanim. ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana”, međutim, na nesvakidašnji način prikazuje ovu temu, čineći je utoliko nekonvencionalnijom i efektivnijom u izazivanju katarzičnih osećanja.
Ali, da počnemo ovaj kratak pregled od početka. Iračko-iranski rat rezultirao je iz dugogodišnjih sukoba oko teritorija dve susedne države, a ponajviše pojasa reke Šat el Arab, nastale spajanjem Tigra i Eufrata. Nadomak Persijskog zaliva, ove teritorije su predstavljale važne naftne centre za obe države. Tako je Irak pokušao da preuzme iranski naftni grad Abadan i dobije kontrolu nad velikim delom naftnih rezervi u celom svetu, uzrokujući opsadno stanje i masovno iseljavanje stanovništva.
Neki građani i građanke su, međutim, odbili i odbile da napuste svoja ognjišta, našavši se u centru sukoba dve vojske. ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana” upravo prikazuje ove ljude, posmatrane iz perspektive šesnaestogodišnjeg mladića, člana paramilitarne volonterske vojne jedinice Irana.
Mlad i suočen lice u lice sa ratnom opsadom, mladić Musa nam daje ograničen pogled na dešavanja i karaktere oko sebe, što je zapravo i glavna odlika ovog romana. Limitiranost razumevanja situacija i likova još dublje rasvetljava užasnost rata i njegovog uticaja na različite društvene grupacije, a naročito one ugrožene, kao što su deca, starije osobe i osobe sa invaliditetima. Pod stanjem opsade, likovi često pokušavaju i ne uspevaju da jedni druge razumeju i jedni drugima pomognu. Tako njihove devastirajuće životne priče i trenutni životi bivaju još ogoljeniji i dublje gurnuti u ponor.
Jedino što je u toj slici karaktera i života izvesno jeste smrt.
Ali roman ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana” ne pretenduje da viktimizuje iransko stanovništvo u ratu. Naprotiv, čini se da Ahmadzade predstavlja čitav splet moralnih i nemoralnih karaktera sa čitavim dijapazonom osobina kako bi ukazao na čovekovu ulogu u društvenim konfliktima i njegovu slobodu delanja.
Radnja je jednostavna. Musa i njegovi saborci moraju da pronađu Mašinu sudnjeg dana, vrstu oružja koju su Iračani doneli na bojište a koja može da locira neprijateljske bojne pozicije, i unište je kako bi uopšte imali šanse za opstankom u ratu. Istovremeno, ovaj mladić preuzima ulogu nosača hrane preostalim stanovnicima i stanovnicama u gradu, i pokušava da spasi jednu grupu civila od gladi i smrti. Tako Musa nailazi na čitav niz karaktera različitih veroispovesti, učeći se poniznosti i, naposletku, važnosti slobodnog izbora.
Značenje je, međutim, višeslojno. Kroz simboliku različitih religija — jevrejske, hrišćanske i muslimanske — provlači se ideja o udelu Boga, kao svevišnje sile na koju se ne može uticati, i čoveka u ratu i stradanju. Čini se, zapravo, da ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana” time želi da poruči da je čovek i više nego odgovoran za ono što mu se dešava, a tako i sposoban da to promeni.
U kontekstu trenutnih svetskih dešavanja, ovaj roman preporučujemo za čitanje da bismo se podsetili i podsetile upravo na ovu premisu — važnosti preuzimanja odgovornosti i akcije u svetu devastiranom konfliktima, a zatim i udruživanja, bez obzira na poreklo i veroispovest, oko zajedničkih, prilično jednostavnih i logičkih, ciljeva. ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana” uistinu u mnogim trenucima navodi na mučninu užasnim slikama rata, ali možda su nam takve slike baš i potrebne da nas podsete kako izgleda izgladnjivanje i celokupan život pod opsadom, koju upravo sada doživljava Palestina.
Izvor naslovne fotografije: wirestock/Freepik
Tekstualni izvori:
- Britannica, Iran-Iraq War
- Chess the Doomsday Machine, Habib Ahmadzadeh, Mazda Publishers, Inc., California, 2008.
- ,,Partija šaha sa Mašinom sudnjeg dana”, Habib Ahmadzade, Beograd, Geopoetika izdavaštvo, 2018.
- The Washington Post, Abadan Fight Rages
