A
ko ste čitali i čitale našu recenziju novog filma ,,Orkanski visovi” i tražite mu alternativu (što je potpuno razumljivo), preporučujemo istoimenu adaptaciju iz 1992. godine. Iako bez sumnje nije idealna, ova verzija daleko bolje uspeva da produbi i motiviše likove, fokusirajući se na društveni kontekst vremena koji je u ljudima oštro kontrastirao i sukobljavao čežnju za prirodom i divljinom i želju za moći i novcem. Osim toga, ova verzija uspeva da u prvi plan stavi klasu i rasu kao glavne probleme između ostvarivanja odnosa likova, što je čini slojevitijom i smislenijom.
Neke druge adaptacije romana koje su pisale žene, a koje se bave sličnim temama kao novi film ,,Orkanski visovi” i vredne su za pogledati, pronađite ispod.
Sense and Sensibility (1995/2008)
Roman ,,Razum i osećajnost” Džejn Ostin je tokom decenija dobio nekoliko adaptacija, bez sumnje zbog dobre podloge koja omogućava prilagođavanje kniževnog dela za filmski, odnosno serijski, scenario.
Izrazita karakteristika romana Džejn Ostin jeste realistični opis života ljudi srednje klase s početka 19. veka, i većina serijskih i filmskih adaptacija njenih dela upravo prati ovu premisu. Tako film ,,Razum i osećajnost” iz 1995. godine i istoimena serija iz 2008. godine prate priču ovog romana bez velikih odstupanja, a opet donose jednako uživanje gledanja.
Film 1995. godine je naročito obogaćen glumom Eme Tompson (Emma Thompson) i Kejt Vinslent (Kate Winslet), koje na karakterističan način uspeju da dočaraju dijametralne suprotnosti u karakterima dve žene koje pokušavaju da pronađu svoje mesto (i ljubav) u društvu koje marginalizuje žene. Ono što naročito očarava u ovoj adaptaciji jeste uspešnost sa kojom prenosi i naglašava male, naizgled beznačajne, interakcije likova koje usmeravaju i određuju radnju. Tako ovaj film dobija oblik kvalitetne drame karaktera.
Mini serija iz 2008. godine u tri epizode predstavlja detaljnu priču romana ,,Razum i osećajnost”, takođe bez velikih odstupanja. Ono što se čini da joj nedostaje jeste bolja, dublja karakterizacija i dobro povezani tokovi radnje i odnosa, ali dobar izbor glumačke ekipe i njihova sveukupna izvedba nadoknađuju ovu manu, te donose uživanje gledaocima i gledateljkama.
North & South (2004)
Elizabet Gasket je još jedna spisateljica koja je u svojim romanima sa kraja 19. veka prikazivala duh svog vremena i svakodnevne borbe žena srednje ili više klase. ,,Sever i jug” je njen svojevrstan društveni roman koji, uprkos što u svojoj srži sadrži romansu, zapravo pokazuje uticaj industrijalizacije na sve slojeve društva.
Mini serija ,,Sever i jug” prati priču romana Elizabet Gasket skoro do tančina, smeštajući u svoj centar protagonistkinju koja sa sela dolazi u industrijalizovani grad. Ne uspevajuću da se ,,uklopi” u okvire svoje klase, srednje i male preduzetničke kaste koja se uspinje na novoj kapitalističkoj lestvici, protagonistkinja bezuspešno pokušava da pomogne i radničkoj klasi, kojoj ne pripada. U toj borbi protagonistkinja upoznaje i preduzetnika koji se zaljubljuje u nju, a koga želi da odbije zbog svega što on predstavlja — eksploataciju čoveka zarad kapitala.
,,Sever i jug” na svojevrsan način donosi socijalan milje i dubinu karaktera, predstavljajući borbe čoveka unutar društva koje se trudi, ali ne uspeva, da promeni. Uz sjajnu glumačku izvedbu, ovaj film će vas naterati da preispitate više od jednog svog stanovišta.
Pride & Prejudice (2005)
Ovom romanu i njegovoj adaptaciji nisu potrebni naročiti uvodi, budući da je reč o jednoj od najpoznatijih ljubavnih priča u engleskoj književnosti. ,,Gordost i predrasude”, kao i ostali romani Džejn Ostin, fokus stavlja na ljubavni odnos jednog para dok istovremeno realistično opisuje život žena u 19. veku — njihov nestabilan društveni položaj zbog nemogućnosti da rade, nasleđuju imovinu i prave samostalne izbore i fragilnost usled društvenih podela i porodičnih obaveza.
Film ,,Gordost i predrasude” iz 2005. godine na maestralan način prikazuje priču romana Džejn Ostin, a kvalitetna glumačka ekipa daje život likovima na ekranu, navodeći gledaoce i gledatelje da se u potpunosti užive u priču. U centru radnje se nalazi gorko žrtvovanje osećanja zarad, naizgled, gordosti i predrasuda, ali uistinu borbe protiv nametnutih rodnih uloga.
Jane Eyre (1983/2011)
Mračne, senovite, tajnovite i pune nabijenih, prećutanih emocija, adaptacije romana ,,Džejn Ejr” izvrsno predstavljaju gotički roman Šarlote Bronte. Reč je dve serijske adaptacije i jednoj filmskoj, a sve prate osnovnu priču romana do tančina.
Guvernanta sa teškim detinjstvom iza sebe nalazi zaposlenje u kući tajnovitog zemljoposednika u koga se zaljubljuje, da bi ubrzo bila uvučena u ceo vihor tajni i, naizgled, natprirodnih dešavanja. Ispod ove radnje se razvijaju kompleksne teme mentalnih bolesti (što je naročito značajno ako se uzme u obzir kontekst vremena dešavanja romana), etike, religioznosti i rodnih uloga.
Mini serija ,,Džejn Ejr” iz 1983. godine možda na najbolji način uspeva da dočara duh vremena romana, mada ostale adaptacije nisu ništa manje vredne gledanja.
Nama se naročito dopao film ,,Džejn Ejr” iz 2011. godine, što zbog uspešnosti predstavljanja mističnih, gotičkih detalja, što zbog izvanredne glumačke izvedbe.
Emma (2009)
Još jedna adaptacija romana Džejn Ostin koju preporučujemo kao laku, ali ne površnu, za gledanje je mini serija ,,Ema” iz 2009. Priča do tančina prati roman i predstavlja život mlade žene koja se ,,igra provodadžijke” i spaja parove sve dok ne uvidi da greši u svojoj naivnosti i preteranoj samouverenosti dok pokušava da upravlja tuđim sudbinama. Ispod ove centralne radnje se nazira kritika društvenih položaja i društvene rigidnosti u posmatranju čoveka.
Little Women (2019)
Nešto noviji film ,,Male Žene” iz 2019. godine je baziran na romanu Luize Mej Alkot i prati priču majke i njene četiri devojčice koje pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu tokom 19. veka — svetu koji je sve samo ne pravičan prema ženama. U svojoj biti porodična priča, ovaj roman, pa i njegova filmska adaptacija, takođe istražuje individualna stremljenja žena i važnost ličnog rasta i razvoja. Ono što ga čini naročito zanimljivim, ali i pomalo teškim za gledanje, jeste nedvosmislen prikaz rodne neravnopravnosti i stereotipizacije koji možemo prepoznati i dan danas.
Izvor naslovne fotografije: wirestock/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
