Šta je ADHD?

Velika ekspanzija upotrebe interneta i društvenih mreža je otvorila vrata za širenje informacija brže i više nego ikada ranije. Ovo je dovelo do buđenja svesti i rasvetljavanja različitih društvenih pojmova i problema, a naročito mentalnih bolesti. 

Društvene mreže su, između ostalog, dale svoj doprinos omogućivši ljudima da vide da u svojim borbama nisu sami i podstakle razgovor o temama koje su inače imale oznaku tabua. Tako se danas, na primer, mentalna stanja poput anksioznosti, depresije i opsesivno kompulsivnog poremećaja uzimaju ozbiljnije nego ranije. 

Negativna strana ove pojačane pažnje na društvenim mrežama je, međutim,, upravo u tome što ,,svako može da kaže nešto” o određenoj temi bez predznanja, a naročito osećaja odgovornosti. Tako se došlo do velikog broja dezinformacija koje mogu negativno uticati na ljude koji na društvenim mrežama primaju informacije. 

Video sadržaj na popularnoj platformi TikTok, na primer, broji čak 11.4 milijardi heštegova (#, način označavanja i pretrage teme) u vezi sa ADHD-om, odnosno hiperkinetičkim poremećajem (attention deficit hyperactivity disorder — ADHD). I dok je ovakva popularnost teme svakako za pohvalu, jer ljudi koji boluju od ovog stanja mogu da se poistovete i povežu sa drugima koji prolaze kroz ista ili slična iskustva, čak 52% ovakvih videa sadrži obmanjujuće informacije. 

Zato je veoma važno propisno se edukovati o određenoj temi pre nego što o njoj potražimo bilo kakav javni sadržaj na društvenim mrežama, jer pogrešno korišćenje termina i saznanja može imati dalekosežne posledice na nečiji život. Rezon Magazin za vas danas govori upravo o tome šta je ADHD, koji su njegovi simptomi i kako se tretira. 

Šta je ADHD?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, odnosno hiperkinetički poremećaj, pogađa od 2% do 5% (zabeleženih slučajeva) ukupne svetske populacije odraslih. Reč je o neurološkom poremećaju koji se razvija u detinjstvu i nastavlja se u odraslom dobu, utičući na čovekovu svakodnevnu sposobnost funkcionisanja. 

ADHD karakterišu problemi sa koncentracijom i pažnjom, hiperaktivnost i impulsivnost. Prema stručnim mišljenima, do ovih problema dolazi zbog oštećenja ,,izvršnih funkcija” u mozgu, odnosno centralnih procesa koje mozak pokreće da bi aktivirao druge funkcije, kao što su svakodnevni rutinski zadaci i kreativni posao.

Simptomi poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću

,,Izvršna disfunkcija” u mozgu dovodi do nemogućnosti čoveka da kontroliše emocije, misli i akcije, i dominantno se ispoljava na tri načina: 

• Generalna nepažnja
• Generalna impulsivnost i hiperaktivnost
• Kombinacija oba

Kod generalne nepažnje, deca i odrasli su skloni distrakcijama, teško se fokusiraju na određene zadatke, brzo zaboravljaju instrukcije i skaču sa ,,zadatka” na ,,zadatak”. Ipak, generalna nepažnja se može ispoljiti i samo na određene ,,zadatke”. Na primer, dete može biti izuzetno fokusirano kada se bavi sportom poput fudbala, ali gubiti koncentraciju kada radi domaći. 

Kod generalne impulsivnosti i hiperaktivnosti, osobe sa hiperkinetičkim poremećajem delaju i govore bez razmišljanja, imaju nizak stepen strpljenja, i brzo razvijaju osećaj dosade i nemira. Zato su sklone i neprijatnim situacijama i povredama.

Osobe koje boluju od kombinacije ovih simptoma ih često doživljavaju selektivno i izmešano. 

Šta uzrokuje ADHD?

Simptomi ADHD-a obično počinju pre 12. godine života i nastavljaju se u odraslom dobu, a faktori rizika uključuju genetske predispozicije u najvećoj meri. Osim naslednog faktora, studije sugerišu da se ovaj neurološki poremećaj češće razvija kod prevremeno rođene dece ili beba sa niskom telesnom težinom po rođenju.

Nažalost, mnogo dece i odraslih ljudi ne dobija blagovremenu — ili ikakvu — dijagnozu za ADHD. Usled neznanja, ljudi su skloni da nečiji poremećaj pažnje okarakterišu kao lenjost ili neučtivost, a hiperaktivnost kao karakternu osobinu. Tako ove osobe trpe društvenu kritiku a ne primaju adekvatnu terapiju koja bi im pomogla da simptome ADHD-a drže pod kontrolom i žive ,,sređeniji”, srećniji život.

Kako se ADHD tretira?

Tretman ADHD-a je sličan tretmanima drugih neuroloških poremećaja, i uključuje upotrebu određenih lekova za smirivanje simptoma, odlazak na psihoterapiju i potencijalno tretmane za druga povezana stanja, kao što je anksioznost ili depresija. 

Kada je reč o lekovima, obično se prepisuju stimulansi i anti-stimulansi kako bi povećali koncentraciju ili smanjili hiperaktivnost, u zavisnosti od slučaja i potrebe. Antidepresivi mogu biti uključeni u terapiju ukoliko postoje povezani problemi sa anksioznošću i depresijom.

Bihejvioralna terapija (behavioral therapy) može biti naročito delotvorna, jer može pomoći osobama sa ovim mentalnim poremećajem da steknu nove veštine i potrebe ih da simptome ADHD-a drže pod kontrolom.

Šta vi možete da učinite za osobu koja boluje od ovog neurološkog poremećaja?

Zbog vrste i prirode ADHD simptoma, osobe koje boluju od ovog mentalnog poremećaja mogu iskusiti različite povezane probleme. Nisko samopouzdanje, socijalna nespretnost, problemi u odnosima sa ljudima, preterana emotivnost i hipersenzitivnost, loša koordinacija i organizacija vremena i zadataka, problemi sa učenjem i motivacijom, kao i izrazita tvrdoglavost i upornost mogu biti rezultati ADHD-a sa velikim uticajem na kvalitet života.

Ako želite da pomognete osobama koje boluju od hiperkinetičkog poremećaja da se bolje uklope u društvo i lakše podnesu ove simptome, prvo i osnovno što možete da ponudite jeste da podrška. Posvetite se komunikaciji i vežbajte strpljenje i razumevanje ovog stanja, jer će vam to pomoći da shvatite određene akcije i ponašanje ljudi sa ADHD-om. 

Ponudite ovakvim osobama pomoć sa traženjem terapije i napravite dnevne planove, kako biste uveli i uvele rutinu u život. To može pomoći osobama sa ADHD-om da se lakše organizuju i kontrolišu simptome.

Ipak, važno je spomenuti da je osobama koje se brinu o onima koji i koje boluju od hiperkinetičkog poremećaja takođe potrebna podrška. Razgovor sa psihoterapeutom ili psihoterapeutkinjom može sprečiti premor i pružiti važne i delotvorne smernice kako pomoći osobama sa ADHD-om, ali i brinuti o sebi.

Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora ili doktorke za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik