Depresija je čest mentalni poremećaj koji se godišnje dijagnostifikuje kod 5% celokupne svetske populacije. Pitanje u koliko slučajeva ona ostaje neprepoznata i nezabeležena ostaje otvoreno.
Zbog ozbiljnosti i proširenosti depresije, odgovarajuća edukacija i informisanost o ovom mentalnom poremećaju je preko potrebna. Znanje o tome šta karakteriše depresiju, kako prepoznati njene simptome i kako delovati ukoliko sumnjate da vi ili ljudi oko vas pate od depresivnog poremećaja može imati veliku ulogu u blagovremenom i efektivnom lečenju i sprečavanju tragičnih ishoda.
Šta treba znati o depresiji: Osnovne informacije i mere opreza
Osećanja brige, tuge i beznadežnosti se javljaju kod svakog čoveka u određenim životnim situacijama i trenucima, i ona ne predstavljaju uvek razlog za zabrinutost. Kada se ova osećanja, međutim, ukotve u mislima i svakodnevnom životu, i ne nestaju bez obzira šta vi činite, onda je najverovatnije reč o razvitku depresivnog poremećaja.
Depresija je prolongirano stanje tuge, brige i očaja koje utiče na svakodnevno funkcionisanje čoveka. Osobe koje prate od ovog mentalnog poremećaja obično prijavljuju promene u načinu razmišljanja, emotivnim odgovorima na situacije i dnevnom funkcionisanju.
Osim što ,,opseda” misli, proizvodeći osećaj praznine, apatije i straha, depresija utiče na svakodnevno funkcionisanje ljudskog tela i može omesti vašu sposobnost da obavljate posao, učite, jedete, spavate i prosto uživate u životu.
Depresiju naročito karakteriše osećaj umora, odnosno zasićenosti životom, pri čemu čoveku može izgledati kao ogroman napor sam pokušaj da ,,pregura” dan. Loše raspoloženje i nizak nivo energije su glavne karakteristike depresivnog mentalnog poremećaja.
Treba imati u vidu, ipak, da nije svaki trenutak lošeg raspoloženja ili niske energije simptom depresije. Epizode ovog poremećaja karakterišu negativne emocije koje traju većinu dana, svakog dana, bar nekoliko nedelja. U ovim negativnim emocijama se obično kriju misli o niskoj samovrednosti i beznadežnosti budućnosti, pri čemu individua gubi uživanje u životnim aktivnostima. Depresivne osobe se takođe često izoluju od porodice i društva.
Faktori koji doprinose razvitku depresije su:
- Socijalni: Ljudi koji pate od hroničnog stresa i bore se sa situacijama kao što su gubitak voljene osobe, traume i loši životni uslovi su pod većim rizikom od razvitka depresije.
- Genetski: Postoje indicije da se povećan rizik od razvitka depresije javlja generacijski u porodicama.
- Biohemijski: Narušavanje hemijskog balansa u mozgu — kroz konzumaciju određenih lekova, na primer — može dovesti do depresivnih epizoda.
Dobra vest je što je lečenje depresije u većini slučajeva veoma efektivno — od 70% do 90% ljudi koji pate od depresije će dobro reagovati na tretmane. Loša vest je što ovakva vrsta lečenja još uvek ostaje nedostupna većini ljudi. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od 75% ljudi koji pate od mentalnih poremećaja u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom zapravo ne dobijaju nikakvu vrstu tretmana.
Depresija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Uz stres i anksioznost, ovaj mentalni poremećaj može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, različitih vrsta kancera, dijabetesa i respiratornih bolesti. Najzabrinjavajuće su misli o samopovređivanju i samoubistvu, koje nisu retke kod ljudi koji pate od depresije.
Ako doživljavate depresivne i suicidalne misli, ili znate nekog ko to čini, odmah se obratite svom lekaru ili lekarki za pomoć. Srbija ima i dva SOS telefona za prevenciju suicida:
Na ovim brojevima ćete pronaći podršku u kriznim situacijama ali i pomoć kada vam je intervencija potrebna trenutno.
Najčešći simptomi depresije
Na ovoj listi se nalaze neki znaci depresije kod ljudi, iako uvek treba imati na umu da se oni mogu razlikovati od osobe do osobe:
- Osećanje beznadežnosti, pri čemu se osoba često preispituje o smislu i poenti života i/ili krivi sebe za određene životne situacije
- Nedostatak interesa ili uživanja u aktivnostima, kako onima u kojima je osoba inače uživala, tako i novim
- Tuga i iritabilnosti, pri čemu se osoba često oseća i potpuno ispražnjeno od drugih i/ili svih osećanja
- Nagla promena u apetitu, bilo povećan, bilo umanjen apetit
- Problemi sa spavanjem, karakterisani i nemogućnošću spavanja i preteranim spavanjem
- Niska energija i povećan umor
- Učestalost ,,nestalong” ponašanja ili ,,usporeno” ponašanje, odnosno ,,nervoznih” aktivnosti kao što su nemogućnost mirnog sedenja ili stalno šetanje u krug ili usporeno kretanje i način govora
- Pojačana anksioznost, uključujući ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pojačano znojenje, panični napadi, tenzija
- Osećanje niske samovrednosti
- Teškoće sa koncentracijom i pamćenjem
- Misli o samopovređivanju i samoubistvu
Kako lečiti depresiju i kome se obratiti
Zdravstveni radnici i radnice dijagnostikuju depresiju tako što obave detaljan pregled individue, koji uvek uključuje i fizičke testove i razgovor. Ovo je važno zato što depresija često prati druga zdravstvena stanja i mentalne poremećaje, ali i zato što može da izgleda kao neka druga stanja, kao što je vitaminski nedostatak u telu ili zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Vaš lekar ili lekarka može predložiti terapiju razgovorom i/ili lekove. Antidepresivi se najčešće koriste za tretman depresije zato što se veruje da pozitivno deluju na neurotransmitere u mozgu, koji su zapravo zaduženi za regulaciju raspoloženja. Ipak, antidepresivi ne utiču na uzroke depresije, te se zato gotovo uvek preporučuje i terapija razgovorom.
Ukoliko sumnjate da imate depresiju ili da neko od vaših bližnjih pati od ovog mentalnog poremećaja, obratite se stručnom licu za savet. Iako depresija može učiniti da se osećate kao da nemate izbora i izlaza, ovaj mentalni poremećaj zapravo veoma dobro reaguje na različite vrste terapija. U slučajevima epizodne depresije ili u toku njenog lečenja, aktivnosti kao što je redovno vežbanje i spavanje i zdrava ishrana mogu značajno umanjiti simptome depresije.
Ali ne zaboravite da je depresija mentalna bolest i treba je tretirati kao takvu, ozbiljno i odgovorno. I da niste sami/e.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć ili sumnjate da neko u vašem okruženju zahteva pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
