Sredinom februara se na Balkanu obično povede jedna kratka ali žustra rasprava o proslavi praznika koji svake godine ,,pada” 14. februara. Dok se širom sveta neki ljudi pripremaju za darivanje osoba u koje su zaljubljeni, a dekoracija gradova, trgovina i znamenitosti dobija crvene boje i srcolike oblike, drugi su skloni da naznače da takozvani ,,Dan zaljubljenih” nije praznik pravoslavne vere, te se ne treba ni proslavljati. Umesto toga, pravoslavni hrišćani i pravoslavne hrišćanke proslavljaju Svetog Trifuna.
Činjenica je, međutim, da ovde niko nije specifično ,,u krivu”, a da najviše dobija — kapitalizam. U nastavku otkrijte zašto.
Šta je Dan zaljubljenih ili Valentinovo, i zašto se proslavlja?
Često ćete čuti da se Dan zaljubljenih drugačije zove i Valentinovo, što je doslovno ime za ovaj praznik na engleskom jeziku. Ko je taj Valentin, po kome je čitav jedan dan u kalendaru dobio ime i počeo da se praznuje?
Po zapisima katoličke crkve, postoje tri sveca koji odgovaraju opisu, i mogli bi biti prepoznati kao oni zbog kojih se proslavlja Dan zaljubljenih.
- Jedan Valentin je bio sveštenik u Rimu, koga je car Klaudije ubio zato što se oglušio o njegova naređenja da ne venčava vojnike da bi ostali privrženi vlasti.
- Drugi je bio biskup u Rimu, takođe ubijen jer je odbio da se odrekne vere.
- Treći je, navodno, pokušavao da pomogne hrišćanima da pobegnu iz rimskih zatvora, gde su svirepo mučeni, pa se zaljubio u stražarevu ćerku. Odatle potiču priče o slanju čuvenih pisama zaljubljenima u potpisu from your Valentine (,,Tvoj Valentin”; prim.prev).
Da li je ijedna od ovih legendi tačna, teško je reći, ali definitivno sve opisuju Valentina kao sveca koji se žrtvovao za ljubav — prema drugom živom biću ili prema hrišćanskoj veri. Zato, prema ovim pričama, ne čudi što je dan smrti jednog od ovako opisanih svetaca postavljen kao praznik koji slavi ljubav.
Ne treba, međutim, smeti sa uma ni jedno drugo tumačenje, naročito ako se ima na umu koliko je hrišćanska crkva bila sklona hristijanizaciji paganskih praznika kako bi podstakla prijem nove vere. Tako, na primer, Dan zaljubljenih pada sredinom februara svake godine, baš u vreme kada se u Rimu održavao paganski praznik Luperkalija. Reč je o antičkom pastoralnom karnevalu koji je imao za cilj da proslavi početak proleća (za koji se verovalo da se dešava 5. februara), pročisti grad od zlih duhova i prizove plodnost.
Luperkalija je bila posvećena Faunu, rimskom bogu poljoprivrede, kao i osnivačima Rima, Romulu i Remu. Svetkovina, dakle, nije bila posvećena zaljubljenima i ljubavi ni na koji način, ali jeste postajala nasilnija tokom vremena — paganski sveštenici su trčali kroz grad i štapom udarali ljude — te ne čudi što je doživela kritiku od Cicerona i poglavara crkve. To upravo i podstiče sumnju da je morala biti zamenjena prigodnijim (hrišćanskim) praznikom.
Kako nam zapisi govore, Papa Gelazijus je proglasio 14. februar Danom zaljubljenih u petom veku nove ere, i on je predstavljao hrišćansku gozbu. Tek kasnije — skoro hiljadu godina kasnije! — renomirani književnik Džefri Čoser (Geoffrey Chaucer) spominje Valentinov dan u svojoj čestitki na veridbi kralju Ričardu II i Ani od Češke. Nadalje se slični spomeni javljaju u drugim delima poznatih književnika, bilo u javnim delima ili privatnim prepiskama, uključujući tu i Šekspira, što dovodi do zaključka da je Dan zaljubljenih već postao ustoličen praznik u evropskom društvu.
Ko je bio Sveti Trifun po pravoslavnoj veri, i zašto se proslavlja?
Dok katolička crkva 14. februara proslavlja dan Svetog Valentina, pravoslavna crkva 14. februara proslavlja dan Svetog Trifuna. Prema zapisima, reč je o osobi rođenoj u Frigiji, koja je u verskim knjigama ostala zapamćena kao ona koja je isterivala đavole iz opsednutih ljudi i rado podnela sva mučenja zbog vere u Boga.
Sveti Trifun i Sveti Valentin, dakle, pripadaju različitim tradicijama, i zato nisu ni strogo suprotstavljeni.
Mračna strana Dana zaljubljenih i ideje za prevazilaženje konzumerizma
Prvi spomeni Dana zaljubljenih u književnoj literaturi nas navode na zaključak da su, nakon 14. veka, evropskim društvom svakog 14. februara počela da kruže ljubavna pisma. Valentin je poslužio kao dobar izgovor i motivacija zaljubljenim osobama da priznaju i obeznane svoja osećanja.
Sa početkom industralizacije i razvojem kapitalizma, međutim, Dan zaljubljenih je, kao i mnogi drugi praznici i društvene pojave, postao dobra prilika za veličanje konzumerizma i povećanje profita. Hrišćanski i paganski motivi i simboli počeli su da se mešaju bez reda i smisla jedino u svrhu zarade, tako da se poreklo praznika i njegova osnova u potpunosti izgubila.
Ranih 1900-ih godina, počelo je štampanje prvih ljubavnih kartica koje su se slale između zaljubljenih osoba. Pisma su zamenile lepo izrađene, skupocene čestitke, a odmah zatim i dekoracija u obliku svega što podseća na ljubav — srca, kupidonove strele, prstenje, čokolade, vino. Tako dolazimo do današnje ,,tradicije” darivanja voljenoj osobi.
Pokloni za Dan zaljubljenih danas nisu pisma ili čestitke već sve od tehnike preko nakita do garderobe. Sve to prati nezaobilazno cveće i hrana i piće, sa mašnicama, srcima i drugim dekorativnim elementima kako bi se ,,veza učvrstila”.
Majstorstvo ovakvog podsticanja na konzumerizam zapravo leži u tome što ubeđuje ljude da darivanje materijalnih poklona predstavlja društvenu potvrdu određenog odnosa između dve osobe. Mada darivanje druge osobe u osnovi predstavlja nesebični akt koji potvrđuje premisu ljubavi kao emocije, stvari nisu toliko jednostavne i naivne u kapitalizmu.
Ispod površine romantičnih gestova nalazi se čitav spektar društvenih normi i očekivanja i iskazivanja moći u odnosu, čime se samo pojačava pritisak na sve pripadnike i pripadnice društva, bili oni i one toga svesni i svesne ili ne. Marketing firme direktno profitiraju na ovim pritiscima, direktno podstičući konzumerizam a posredno stereotipe koji igraju važnu ulogu u rodnim podelama.
Ono što još treba spomenuti jeste kako pojačan konzumerizam utiče na planetu. Istraživanja predviđaju da će za Dan zaljubljenih samo ove godine ljudi potrošiti oko 29 milijardi dolara na poklone. Sada samo zamislite količinu energije koja će se utrošiti za proizvodnju plastike, papira i drugog nepotrebnog materijala za najpopularnije poklone, poput čokolada, bombona, cveća i čestitki. A sve će se to, zatim, naći u plastičnim otpadnim kesama i na deponijama, gde će se razlagati u štetne materije.
Osim verske osnove, dakle, uzmite u obzir i da li želite da proslavite Dan zaljubljenih na način na koji vas društvene norme uslovljavaju. Mada ideja darivanja dragih osoba i iskazivanja osećanja u biti nije negativna, konzumerizam ne mora biti njen jedini rezultat. Dragoj osobi možete pokazati da je volite na mnogo načina — i svakog dana! — a pokloniti joj možete različite stvari i iskustva koja ne doprinose uvećavanju kapitala i razaranju životne sredine.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #12
