Da li vam se nekada desilo da pođete u prodavnicu po kafu i mleko, a vratite se sa dve pune kese namirnica i sitnica za koje niste ni znali i znale da su vam potrebne? Bez sumnje, svaki odlazak do supermarketa je poslednjih godina toliko skup da svako od nas traži način da potroši manje novca, i time se, nažalost, odriče mnogih proizvoda, od osnovnih namirnica do grickalica. Neretko se desi da ipak kupimo više nego što smo planirali i planirale, te onda završimo sa većom količinom hrane za otpad.
Naše navike nisu jedine koje možemo kriviti za preterane kupovine. Iako svi i sve snosimo odgovornost za ,,razumne”, umerene kupovine, prodavnice su isto tako namenski sagrađene da nas podstaknu da kupimo više proizvoda i potrošimo više novca.
Ako prethodno niste mnogo razmišljale i razmišljali o tome kako dizajn supermarketa može da utiče na vašu podsvest, i samim tim, podstakne vas da kupite više stvari nego što je to potrebno, u ovom tekstu saznajte više o ekonomskim strategijama ove vrste.
Osnove dizajna supermarketa
Zašto većina supermarketa izgleda isto? Evo nekoliko važnih objašnjenja koja vam mogu pomoći da korigujete svoje kupovne navike i uštedite novac na impulsivne kupovine uzrokovane specifičnim dizajnom supermarketa.
Jedan put za ulaz, jedan put za izlaz — ciljano usmeravanje mušterija
Obratite pažnju na generalan dizajn supermarketa, i videćete da gotovo svi prate isti model. Mušterije mogu ući samo na jednu stranu i izaći na drugu stranu, jasno i fizički odvojenu. Slučajnost? Nikako!
Ako imate jasan put za ulaz i jasan za izlaz, onda morate da prođete pored mnoštva raznovrsnih ponuda. Ne možete se samo okrenuti i izaći iz supermarketa. Na putu do izlaza, verovatno je da ćete videti nešto što vam je potrebno a da to niste ni znali/e.
Štaviše, obratite pažnju na to kako na kraju rafova, odnosno na njihovim stranama, obično stoje velika pakovanja proizvoda na akciji. Te strane su zapravo ono što ćete najčešće videti dok izlazite iz supermarketa, i možda vas baš one motivišu da ostanete i kupite više.
U nekim supermarketima ćete na ulazu takođe dobiti samo velika kolica za kupovinu. Što su veća kolica, to ćete više proizvoda moći da stavite u njih, i bićete podstaknuti da ih napunite.
Svežina i boje — targetiranje čula
Da li vam se desilo da uđete u supermarket i budete zapahnuti mirisom svežih peciva, tako da odmah ogladnite i poželite da kupite raznovrsne kiflice, kroasane i hleb? Upravo ovo je cilj dizajna supermarketa koji postavlja deo sa pekarom na sam početak radnje. Miris sveže pečenog testa obavija čula i podstiče glad, te je verovatnije da će kupci uzeti više hrane tokom čitave kupovine, ne samo po ulasku u radnju.
Slična strategija stoji iza postavljanja štandova sa cvećem, voćem i povrćem na sami ulaz u radnju. Čitav spektar boja, od zelenih jabuka i crvenih jagoda do žutih lala, odaje utisak svežine i dobrodošlice. Ovakva simbolika, bazirana na teksturi, mirisu i bojama, koristi naša čula da nam podigne raspoloženje i podstakne na kupovinu.
Osim toga, plasiranje voća i povrća na početku radnje stvara utisak ,,zdrave kupovine” rano u interakciji sa supermarketom, te ljudi mogu imati osećaj da sebe mogu da ,,nagrade” slatkišima i grickalicama kasnije kroz radnju.
Nije neobično ni da supermarketi iskoriste i taktike ulepšavanja proizvoda. Tako, na primer, često peru voće baš pre izlaganja. Kapljice vode na bananama, pomorandžama i jabukama čine da one izgledaju svežije i ukusnije, inspirišući kupovinu.
Sezonsko postavljanje proizvoda je takođe u trendu u prodavnicama tokom čitave godine. Dizajn supermarketa je prilagođen tako da prihvati sezonske promene proizvoda stavljajući akcenat baš na one koje mora da proda najbrže. Tako ćete na najupečatljivijim mestima u radnjama videti proizvode poput saksija i cveća u proleće, a dekoracije za jelku u zimu.
,,Nivo očiju je nivo kupovine” — značaj pozicije proizvoda na rafovima
Nije bez razloga što dizajn supermarketa obično veliki akcenat stavlja na duge prolaze i rafove sa hranom, tako da podstiču ljude na dugu, laganu šetnju. Što je duža šetnja, to je verovatnije da će više proizvoda ,,zapasti” za oko.
Ovde se krije još jedna važna marketing strategija. Većina radnji osnovne namirnice i najtraženije proizvode pakuje na sredini ili baš pri kraju prolaza, tako da prosto moramo da pogledamo druge proizvode dok tražimo tu jednu specifičnu stvar za koju smo došli i došle.
Osnovne namirnice za koje većina ljudi dnevno ide u prodavnicu, poput mleka, jaja, sira i jogurta, često se zapravo nalaze na dnu svake radnje, tako da morate da prođete kroz čitava ostrva brižljivo napakovanih proizvoda da dođete do njih.
A kada smo već kod potrage — da li znate da će skuplje stvari u supermarketima obično biti postavljene u nivou pogleda prosečne odrasle mušterije? Obratite pažnju na to kako se jeftiniji proizvodi, ili oni od manje popularnih brendova, obično nalaze negde na dnu ili visoko na rafovima.
Popularna prodajna strategija kaže da je ,,nivo očiju nivo kupovine”, i da su ljudi skloniji da kupe proizvode koje prvo primete u visini pogleda.
Grupisanje proizvoda — podsticaj na veću količinsku kupovinu
Kutije žitarica, putera, jogurta i ostalih potrepština zalepljene jedne za druge žutom trakom koja vrišti ,,popust” obično zapravo i nisu ,,toliko”, ako i uopšte jesu, jeftinije. Često je reč o triku koji vas podstiče da kupite više proizvoda. Ako dobro preračunate, videćete da nekad ovakve akcije uopšte nisu akcije, i da možete kupiti i pojedinačan proizvod po istoj ceni koju ima kada je u paketu sa još istih proizvoda.
Dizajn supermarketa je obično orijentisan tako da promoviše i srodne kupovine. Nije neobično da pored testenine, na primer, budu složeni paradajz sosevi, budući da kombinacija podseća na popularno ukusno italijansko jelo, ili da pored različitih vrsta mesa stoje raznovrsne marinade.
,,Pametni” popusti — utisak veće štednje
Zašto se većina popusta zavšava na .99 ili .89, naročito u Srbiji, gde jedna para, kao kovanica, ne postoji? Zato što mušterije onda imaju utisak da su uštedele više novca. Umesto da artikal košta 100 dinara, on košta 99.99, te smo tako skloniji/e da steknemo utisak da smo ga platili/e 90 dinara, a ne 100.
Treba, zatim, imati na umu i da neki popusti prosto izgledaju bolji nego što jesu samo zato što imaju velike natpise obojene u žuto ili crveno. Ako će vas jedna flaša jogurta na popustu koštati 10 ili 20 dinara manje nego inače, a vi je ne pojedete već bacite nakon isteka roka, da li ste zaista uštedeli/e novac?
Besplatni uzorci — značaj ,,besplatne” probe
Besplatni uzorci su veoma korisni jer nam često omogućavaju da isprobamo proizvode pre kupovine i tako budemo sigurni/e da ćemo uživati u njima. Tako, na primer, ne morate kupiti punu kanticu sira i kasnije je razvlačiti po frižideru ili čak baciti ako vam se ne sviđa.
Besplatni uzorci, međutim, funkcionišu i tako što nas motivišu da kupimo proizvode koje inače ne bismo baš u tom trenutku. Tako možete uhvatiti sebe sa kanticom sira u rukama iako vam on nije inicijalno ni bio potreban.
Natrpane kase — podsticaj impulsivnih kupovina
Na samom izlazu iz radnje nas svaki put čekaju kase pretrpane sitnicama poput žvaka, čokoladica, baterija i instant kafa. Razlog je jednostavan — pogled na ove sitnice, naročito tokom čekanja u redu, motivisaće nas da uzmemo nešto na šta možda do tada nismo ni pomislili/e.
Sledeći put kada se nađete u radnji, obratite pažnju i na to kako se često čokoladice i dečje igračke nalaze na kasi na rafovima u nivou očiju dece. Tako je nemoguće da mališani preskoče drangulije, a oni su skloniji impulsivnim kupovinama nego odrasli, ako ni zbog čega drugog, a onda zato što ne znaju šta one znače!
Kako ,,pobediti” kompleksan dizajn supermarketa?
Pažljiva priprema za kupovinu je ključna da bi se izbeglo ,,upadanje u zamku” koju postavlja dizajn supermarketa. Pre odlaska u radnju, napravite listu namirnica i proizvoda koji su vam potrebni i držite se nje tokom kupovine. Tako ćete izbeći impulsivne kupovine.
Izbegavajte odlazak u supermarket kada ste gladni i gladne, jer je onda verovatnije da ćete kupiti više proizvoda koje zapravo nećete moći da pojedete. Gladan stomak obično želi sve!
Pomaže i kupovina na istom mestu. Ako poznajete dizajn supermarketa, onda možete brže stići do delova gde se nalaze proizvodi koji su vam potrebni, čime ćete izbeći lagane usputne šetnje i razgledanja.
Ne zaboravite da uporedite cene i popuste, tako da tačno znate koliko i da li štedite prilikom kupovine, naročito kada je reč o grupisanim proizvodima i količinskim popustima. I, što je najvažnije, dva puta se zapitajte da li vam je nešto potrebno i da li će biti iskorišćeno, tako da izbegnete nepotrebna gomilanja namirnica i, kasnije, otpada.
Naš ultimativni savet jeste da probate da kupujete lokalno. Osim boljeg kvaliteta i efekta na životnu sredinu, lokalna kupovina igra važnu ulogu u očuvanju kulture i duha zajednice i podstiče njen ekonomski rast.
Izvor naslovne fotografije: jcomp/Freepik
Tekstualni izvori:
- Clara Gomez Donoso. (2024). Unhealthy food price promotions. Obesity Evidence Hub.
- Impulse Buying Statistics. (2025). The Capital One Shopping.
- Rod Smith. The Psychology of Product Displays: Why Shoppers Buy What They See. (2025). Engagement Group.
- The Evolution of Grocery Retail Architecture and Customer Experience Since 1960. (2025). SGA Design Group.
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #11
Ukrštenica o biljkama #1