Zašto (ne) bi trebalo preskočiti doručak

Doručak je najvažniji obrok dana — glasi stara i dobro poznata izreka kojom se, ipak, ne vode baš svi ljudi. Odakle tačno dolazi ova rečenica, retko ko zna, a još manje da li je istinita. 

Danas ćete u svakom društvu sresti strane oštro suprotstavljene oko toga da li bi trebalo preskočiti doručak ili ne. Koja je strana u pravu, nažalost, videćete da nije lako razlučiti. 

Šta nam sugerišu istraživanja sprovedena do sada?

Pre zauzimanja stava oko ovog pitanja, najbolje je zapravo konsultovati nauku i činjenice.

Teorija o gubitku telesne mase

Od zagovornika i zagovornica teorije o neophodnosti doručka ćete prvo čuti da je jedan od najvažnijih razloga zašto ne bi trebalo preskočiti doručak zapravo održanje izbalansirane telesne mase. Prema ovom stanovištu, doručak zapravo može pomoći u gubitku kilograma (nasuprot njegovom preskakanju). 

Ipak, studija sprovedena 2021. godine je pokazala da ne postoji razlika u dnevnom unosu kalorija kod ljudi koji redovno konzumiraju doručak i onih koji to ne čine. Štaviše, druga studija je pokazala da uopšte ne postoji uzročna veza između redovnog doručka i gubitka kilaže.

Određeni režimi ishrane, a i naučne studije, čak sugerišu da je preskakanje doručka idealno za gubitak telesne mase.

Priča o unosu vitamina, minerala i nutritijenata

Prema nekim izvorima, doručak pomaže čoveku da tokom dana unese dovoljnu količinu vitamina, minerala i nutritijenata za zdravo funkcionisanje. Budući da milioni ljudi ne uspevaju da unesu preporučenu dozu voća i povrća u organizam, ovo deluje kao dobra strategija. 

Još neki noviji izvori sugerišu da preskakanje doručka zapravo utiče na smanjenje konzumacije preko potrebnih nutritijenata — što kod odraslih, to i kod dece. Jedan od razloga može biti tradicionalan izbor za doručak. Ljudi koji jedu kasnije u toku dana ređe konzumiraju onu hranu koja se uopšteno smatra delom doručka, a bogata je kalcijumom, magnezijumom i drugim nutritijentima, kao što su to na primer mleko ili žitarice.

Više energije i bolja koncentracija – ili ipak ne?

Različiti izvori nam takođe govore da redovan doručak doprinosi koncentraciji i povećanju energije, naročito kod mlađe populacije. Oni navode da studenti često posle doručka bolje prate predavanja, prijavljuju da se osećaju srećnije i imaju više motivacije da nastave dan i ispune obaveze. 

Ipak, nije neobično da naiđete na ljude koji će vam reći da se osećaju pospanije i manje koncentrisano nakon obroka. Ovo je normalno jer nivo glukoze u telu raste odmah nakon obroka, a neke vrste hrane i izazivaju pospanost, kao što su ugljeni hidrati i proteini. 

Rizik od razvitka bolesti 

Neke studije su došle do zaključka i da ljudi koji doručkuju pokazuju veću pažnju prema dnevnom unosu nutritijenata i redovno vežbaju, te su samim tim i zdraviji. Ova studija se, međutim, fokusira na ljudsko ponašanje i navike, a ne na uticaj samog doručka na kvalitet života. Drugo istraživanje, međutim, sugeriše da redovno doručkovanje može smanjiti rizik od dijabetesa tip 2, dok preskakanje doručka uzrokuje značajna povećanja glukoze u krvi.

Problemi u sprovedenim ispitivanjima

Ono što je važno naglasiti jeste da sve gore citirane studije podcrtavaju limitiranost njihovih uzoraka i neophodnost sprovođenja daljih istraživanja. Ni na jednu studiju se ne možemo osloniti u potpunosti jer nedostaju važni parametri i karakteristike istraživanja da bismo bili/e 100% sigurni/e u njihove rezultate. 

Na primer, studije koje su ukazale na nedostatke u istraživanjima o uticaju doručka na snižavanje telesne mase su izvedene uzimajući nasumične osobe i vrste doručka kao uzorke. One su takođe sprovedene u vrlo kratkom vremenskom periodu. 

Još jedan problem je nedostatak uzročno-posledične veze. Istraživanja koja pokazuju da ljudi koji doručkuju imaju niži rizik od razvitka različitih bolesti zapravo ne mogu 100% da potvrde da je doručak taj faktor koji snižava rizik od bolesti. Ona su jednostavno bazirana samo na posmatranju ljudi kao jedinom faktoru zaključivanja.

Kako odlučiti da li bi trebalo preskočiti doručak?

Na prvom mestu, slušajte svoje telo. Ukoliko vam energija i raspoloženje padaju na prazan stomak, ili osećate da zbog toga imate digestivnih problema, doručkujte svakog jutra. Klasičan, obilan doručak možete zameniti i užinama bogatim vitaminima i nutritijentima, kao što su smutiji i salate. Ispratite reakciju tela na doručak i prema tome birajte optimalno vreme, vrstu i količinu svog doručka. 

Sa druge strane, ako se osećate pospano na pun stomak, ili pratite određeni režim ishrane, učinite suprotno. Pričekajte sa doručkom i započnite svoju dnevnu ishranu ručkom. U međuvremenu uvek možete pojesti i neku užinu koja neće pasti teško na stomak, kao što je banana. 

Pre nego što donesete odluku o tome da li ćete preskočiti doručak, posavetujte se sa lekarom/kom ili nutricionistom/kinjom. Na osnovu vašeg opšteg zdravstvenog stanja, oni/e će vas posavetovati šta je najbolji izbor za vas. 

Izvor naslovne fotografije: timolina/Freepik

Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.