Međunarodni dan žena: Istorija, značenje i značaj 8. marta

,,Drage dame” — to je obično rečenica sa kojom počinje svaka osmomartovska čestitka upućena ženama, a isto tako je često praćena poklonom u vidu cveća ili kakvim ,,fenomenalnim” popustom za kupovinu. Jer, kako drugačije proslaviti Međunarodni dan žena nego konzumerizmom? Ali, da počnemo ovu priču od početka. 

Zašto je važno i danas proslavljati 8. mart?

Međunarodni dan žena predstavlja važan deo borbe za ženska prava. Ono što je počelo kao sporadična borba za osnovna ljudska prava još u 18. veku, dostiglo je svoju masovnost u 19. veku, kada su se žene širom sveta okupljale oko istih problema, kao što su nejednaki i nehumani uslovi rada, odsustvo prava bavljenja politikom, glasanja, i nasleđivanja imovine, ali i prava na obrazovanje i još mnogo toga. 

U vreme kada je 8. mart proglašen za Dan žena, borkinje za ženska prava, tada već poznate kao feministkinje, su verovale da ovakva vrsta okupljanja može da podigne svest o problemima u široj publici i ostvari konstantan pritisak da bi se uzrokovala društvena promena. One su primerima i pokazale da je to moguće. 

Ostvarivanje prava glasa se često vidi kao centralni deo tadašnje feminističke borbe, kao i okosnice proslave 8. marta. Kako su mnoge žene unutar feminističkog pokreta ubrzo i videle — a i svi ostali i ostale — pravo glasa nije ženama donelo jednakost i u ostalim sferama, što je, nažalost, i danas istina. Rasna i klasna pitanja takođe nisu rešena pravom glasa, i žene se sa ovim problemima suočavaju i danas. 

Ako iz nekog razloga u to ne verujete — na primer, zbog dominantnnog neoliberalnog diskursa koji nam sada u lice govori da smo svi jednaki i jednake i da naš uspeh zavisi od naših individualnih sposobnosti — dovoljno je samo da pogledate nekoliko ,,paušalnih” istraživanja, poput onih statističkih koje izvode evropske organizacije svake godine. Mi ćemo za vas izdvojiti samo nekoliko važnih informacija iz izveštaja koji je objavio Evropski institut za rodnu ravnopravnost prema podacima iz 2022. godine: 

• Muškarci još uvek drže najveće pozicije moći u institucijama širom Evrope.
• Žene, a naročito samohrane majke, su u većem riziku od apsolutnog siromaštva nego muškarci.
• Žene su prosečno značajno obrazovanije od muškaraca ali u većoj meri zauzimaju slabije plaćena radna mesta.
• Od žena se i dalje očekuje da preuzme negovateljske odgovornosti prema deci i starijim članovima i članicama porodice, što sprečava napredak u karijeri i značajno utiče na kvalitet života.
• Raspodela rada u kući je još uvek nejednaka između muškaraca i žena — žene obavljaju više kućnih poslova.

Nasilje nad ženama, seksualno uznemiravanje i femicidi su gorući problemi u celom svetu i dan danas, što samo naglašava potrebu da se 8. mart i dalje proslavlja. Kod Međunarodnog dana žena nije samo reč o proslavljanju uspeha koje su feministkinje postigle u borbi za ženska prava tokom decenija unazad, iako svakako zaslužuju sva naša prisećanja i pohvale. Cilj je da se borba nastavi u društvu u kome su žene i dalje, suštinski, potlačene. 

U tom smislu, 8. mart i danas predstavlja ono što je izvorno i bila ideja — okupljanje i ujedinjenje žena oko problema, a za promenu i bolje sutra.

Istorijski kontekst Međunarodnog dana žena

Ono što mnogi ljudi, nažalost, još uvek ne znaju, jeste da je Međunarodni dan žena potekao i svoje uporište imao u radničkim pokretima 19. veka u Evropi i Americi. 

Radnička prava žena u srži praznika

Ovaj praznik se najčešće vezuje za 8. mart 1857. godine, kada su navodno tekstilne radnice masovno izašle na ulice Njujorka da protestuju protiv šesnaestočasovnog radnog vremena, niskih plata i sveukupno loših radnih uslova. 

Kasnija istraživanja ovog protesta su, međutim, dovela u pitanje samo njegovo postojanje. Naime, postoji mogućnost da je ovakav protest radnica u potpunosti izmišljen decenijama kasnije, da bi se zaboravilo socijalističko poreklo samog praznika. 

Prema drugim verzijama, ovog protesta jednostavno nije bilo, i priča o ustoličenju Međunarodnog praznika žena inicijalno je počela sa predlogom Klare Cetkin, urednice ženskih novina socijaldemokratske partije u Nemačkoj, da se obeleži komunistički međunarodni dan žena. Ona je ovu ideju preuzela od francuskih levičarskih grupa koje su već 1889. godine govorile o ustoličenju jednog majskog dana kao praznika koji bi podsećao na prava radnika i radnica.

Važno je napomenuti, međutim, da su radna prava žena svakako bila u centru fokusa masovnih okupljanja i protesta koji su se odvili širom Evrope i Amerike tokom 19. i početkom 20. veka. Nehumani uslovi rada i niske plate su u to vreme oštrili levicu za velike socijalističke pokrete koji će promeniti tok istorije — ali i podstakli žene da traže svoja prava, koja su u tim trenucima bila daleko ugroženija nego muška, i unutar same radničke klase.

Osmog marta 1908. godine, navodno se dogodio još jedan protest u Njujorku, inspirisan onim koji je održan pola veka ranije — a navodno su ga predvodile, takođe, tekstilne radnice. Mnogi današnji istoričari i istoričarke, međutim, smatraju da ovakvog protesta takođe nije bilo, i da je to u stvari bila prva proslava Međunarodnog dana žena u Njujorku koja je okupila na hiljade ljudi da razgovaraju o radnim i socijalnim pravima žena.

Ženska prava i pravo glasa

Godinu dana kasnije, socijalistkinje u Americi su proslavile prvi Nacionalni dan žena poslednje nedelje februara. One su to učinile sa ciljem da skrenu pažnju na potrebu za jednakim radnim i društvenim pravima i ostvarivanjem prava glasa, koje je ženama bilo uskraćeno. 

Tako se innicijalno i izrodio poznati pokret Sifražetkinja, borkinja za žensko pravo glasa, prema reči suffrage koja označava pravo glasa. Sifražetkinje su se godinama borile za svoj cilj, koji je ostvaren tek 1920. godine u Americi. 

Kada je reč o Evropi, Klara Cetkin je već 1910. godine prihvatila ideju saborkinja iz Amerike o ustoličenju Međunarodnog dana žena, te se on prvi put i proslavio u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj 1911. godine. Još država se pridružilo narednih godina, ali je početak Prvog svetskog rata, 1914. godine, stavio pauzu na borbu za ženska prava kroz protestne akcije i marševe koji su obeležavali svaki 8. mart. 

Socijalistička inicijativa 

U Rusiji su žene još 1913. godine izašle na ulice poslednje nedelje februara, po ugledu na saborkinje iz Amerike, da proslave Dan žena i protestuju protiv loših životnih uslova, visoke rente i cena hrane, kao i masovnih otpuštanja. 

Ovakve demonstracije su se ponovile već 1917. godine, kada su hrabre žene izašle na ulice Sant Peterburga pod sloganom ,,hleb i mir”. One su protestovale protiv lošeg kvaliteta života, nedostatka hrane, i Prvog svetskog rata, a time su doprinele i razvitku Oktobarske revolucije koja se završila abdikacijom Cara Nikolaja II i promenom sistema vlasti. 

U znak prepoznavanja važnosti ženske borbe, Vladimir Lenjin, vođa komunističkog pokreta, sa Klarom Cetkin je dogovorio proglašenje 8. marta kao zvaničnog socijalističkog praznika — i Međunarodnog dana žena. Kina, Španija i ostale komunističke zemlje su preuzele njegovo proslavljanje, a praznik je decenijama ostao usko povezan sa komunizmom. 

Tek 1975. godine, Ujedinjene Nacije su prepoznale ovaj praznik i počele da ga proslavljaju kao Međunarodni dan žena. Njegova klasna i politička pozadina je, međutim, danas većinski ili zaboravljena, ili se namerno zanemaruje. 

Kako je 8. mart asimilovan u neoliberalnu ideologiju

U nekoliko navrata smo u tekstovima Rezon Magazina govorile o sposobnosti kapitalizma, a samim tim i neoliberalne ideologije, da u sebe asimiluje različite društvene prakse, a naročito one koje su istorijski bile anti-režimske. Tako je i 8. mart vremenom počeo da gubi svoji istorijski kontekst, vezujući se sve više za proslavu žena, a onda i proslavu majki i baka, a onda i (samo) konzumerizma. 

Proslava ,,sestara, majki i baka” tokom Međunarodnog dana žena je problematična na više nivoa, ali prvenstveno jer ženu svodi na pripadnost, svojinu i dodeljuje joj specifičnu društvenu ulogu. Time se decenijska feministička borba za ljudska i radna prava briše, i vraćamo se koracima, (ma) kilometrima unazad.

Onda je tu, neosporno, i sam momenat profitiranja na ženskoj borbi koja — ironije li! — vodi poreklo od socijalizma. Muškarci kupuju poklone da ih daruju ,,važnim ženama” u njihovim životima, jer se tako, a ne kroz jednake radne uslove, partnerske odnose i druge društvene relacije, tobože iskazuje poštovanje prema ženama. A onda, neoliberalizam gura i nas same, žene, ka konzumerizmu, ,,motivišući nas” da budemo jake i samostalne — da jednostavno ne čekamo na muškarce i same sebi — ili našim mamama, sestrama i bakama — kupimo poklone.

Kase preduzeća se pune, a mi ostajemo na istom mestu, bez pomaka, što ovom sistemu najviše i odgovara — da zamaskirava društvene probleme i stvara ružičasti veo preko očiju. 

I mada bi pogrešno bilo reći da se ništa nije postiglo u ovoj, decenijama dugoj, ženskoj borbi, pred nama je ostao još predug put da bismo dozvolile da se i 8. mart izvitoperuje. Zato umesto popusta kroz koje kompanije tvrde da nam posvećuju pažnju i podupiru našu borbu za prava, iskoristimo svoj glas da postavimo važna pitanja, edukujemo ljude oko sebe, podignemo svest o problemima, proslavimo važne žene kroz istoriju ili u našim životima i učestvujemo, na bilo koji način, makar i najmanji, u društvenoj promeni. 

A, kada je reč o muškarcima, za sve one koji ovo čitaju, preporučujemo da preskoče kupovinu ruža, kozmetike i sličnih poklona i umesto toga bolje oslušnu žene u svojim životima. Kod nas se kaže da se poklonu u zube ne gleda, ali ovi pokloni, nažalost, iza sebe kriju uredno nameštenu grimasu neoliberalizma koju je teško prevideti. Edukacija i konkretne akcije mogu da doprinesu unapređenju života značajno više nego jednokratni materijalni pokloni, koji i inače samo perpetuiraju već postojeće probleme.

Ako ipak odlučite da nešto poklonite, mi preporučujemo da to bude neka stvar koja služi kao potpora i inspiracija za ostvarenje ciljeva, tendencija i snova — ali da obavezno bude propraćena celogodišnjim konkretnim akcijama. Poklon u jednom danu godine ne čini, zaista, ništa u sveukupnoj borbi za društvenu jednakost. 

Izvor naslovne fotografije: rawpixel.com/Freepik

Tekstualni izvori: 

• A History of Women’s Suffrage, The Gilder Lehrman Institute of American History, 
• Daisy Sindelar, Women’s Day Largely Forgotten In The West, Where It Got Its Start, Radio Free Europe Radio Liberty, March 7, 2011.
• Feminism: The First Wave, National Women’s History Museum, April 5, 2021
• Gender Equality Index, European Institute for Gender Equality
• Gender equality in Europe – Statistics & Facts, Statista 
• International Women’s Day, Britannica, Last Updated: Mar 7, 2025
• Sarah Pruitt, The Surprising History of International Women’s Day, History, September 13, 2023. 
• The Socialist Origins of International Women’s Day, JSTOR Daily, March 8, 2019.