Problem zvani self-help literatura

Niste dovoljno ,,efektni” u poslu? Imate osećaj da ne postižete dovoljno? Ili da propuštate stvari u životu naspram drugih ljudi, konstantno u strahu od propuštanja? Problem je u vašem ,,majndsetu”, odnosno načinu razmišljanja, reći će vam self-help literatura. Ona će vam isto pokazati i kako da ,,lako” rešite ovaj problem. 

Od ,,10 načina kako da postanete uspešni preko noći” do ,,navika koje će vas učiniti srećnim”, self-help literatura ima sve odgovore na pitanja kako brzo rešiti nezadovoljstvo koje osećate svakoga dana. Jer, u skladu sa neoliberalnom filozofijom, problem sigurno nije u institucijama, ekonomiji, i slobodnom tržištu. Problem smo mi, i naša ,,unutrašnjost” je ta koja zahteva popravku.

Šta je self-help literatura?

Self-help (doslovno, samopomoć; prim. prev) literaturom se smatraju one publikacije koje za cilj imaju da ukažu čitaocima i čitateljkama kako da reše probleme i žive bolje živote bez pomoći drugih, primarno zdravstvenih institucija i radnika i radnica. Ideja iza ovako napisane literature jeste da svako od nas može indivdualno, samostalno adresirati raznorazne psihološke i životne probleme, od anksioznosti i depresije do neuklapanja u društvene strukture na poslu ili van njega.

Glavni problem sa ovakvom literaturom jeste, nažalost, njena sklonost da društvene probleme podvede pod probleme sopstva. Ovakva tendencija se, svesno ili nesvesno, uklapa u ideje neoliberalizma i tržišno orijentisanog sistema, sa kojim deli osnovni cilj postizanja profita. 

Samostalno posmatrana, self-help industrija profit meri u milijardama, a predviđanja nagoveštavaju da će dodatno porasti — za oko 81 milijardu dolara — do 2032. Iako knjige predstavljaju samo jednu granu ove industrije, one najčešće prate sve ostale grane, preko svojevrsnih plaćenih edukacija i seminara do kurseva, i dospevaju do najšire publike. 

U moru ovakvih knjiga postoje, de facto, i izdanci stručne literature sertifikovanih psihologa i psihološkinja i ostalih stručnih lica koji možda mogu biti okarakterisani kao self-help literatura, iako ne dele sve njene (čitaj, štetne) premise. Usled hiper-produktivnosti, odnosno neprestane proizvodnje ovakvog sadržaja na osnovu istog kalupa, teškoća se javlja sa uočavanjem i selektovanjem ovakvog materijala, a naročito za one osobe koje nisu blisko upoznate sa naukom o ljudskoj psihi, i tek treba da se o njoj edukuju.

Kako self-help literatura produbljuje nejednakosti (i na njima profitira)

Jedna od stvari koje je kapitalizam maestralno uspeo da učini u ovom društvu jeste da prodre u sve sfere ljudskog postojanja, od svakodnevnih aktivnosti do emocija — a self-help literatura to možda najbolje ilustruje. Naše emocije, unutrašnji osećaji, poput strahova, sreće i nadanja, postali su objekti reklamiranja i deo tržišta. Na osnovu njih se ubira profit na različite načine, ne samo putem kupovine self-help knjiga, odnosno motivisanja konzumerizma.

Najveća moć ovakve literature je u tome što može da ubedi čitaoca ili čitateljku da postoji rešenje za njegove ili njene probleme — uglavnom uzrokovane društvenim strukturama — i da se ono nalazi u sopstvu. Tako se kapitalizam suštinski hrani na perpetuaciji jednog mišljenja koje ne dozvoljava društveno ustrojstvo, solidarnost, organizovanje, a samim tim, i promenu ka jednakijem društvu. Sile moći, kako ih je definisao Fuko, ostaju u ,,savršenom” balansu posredstvom znanja. 

Self-help literatura, vođena logikom profita, zloupotrebljava i instrumentalizuje naglašenu individualnost savremenog čoveka u okvirima neoliberalizma. U centru ,,poželjnog” masovnog mnjenja leži misao o ,,dobrim građanima i građankama”, ljudima koji ,,rade na sebi” i konstantno su u procesu ,,unapređenja” sopstva (personal development je velika reč self-help industrije) kako bi se uklopili u društvo, odnosno, pre svega, sistem. Taj sistem se vidi kao onaj koji rado u sebe prima vredne, dobre individue — a one nikako ne žive u zajednici sa ostalima, već otuđene i opterećene individualnim radom na sebi i poboljšanjem sopstvenih individualnih aspekata.

Self-help knjige, svesno ili nesvesno, u biti podstiču lažni, tržišno-orijentisani optimizam koji podrazumeva da će nam u životu biti dobro ako budemo ,,dovoljno dobri”. A u vremenu konstantnih ekonomskih i društvenih kriza, sa dva rata, inflacijom, i stalnim državnim previranjima, ovakva nada deluje primamljivo, kao nešto što može da nas održi u životu. ,,Da, posao mi je težak, i nemam dovoljno novca, ali ako treniram 6 puta nedeljno, jedem zdravo i mislim pozitivno, biću zadovoljnija sobom, a osobe zadovoljne sobom napreduju!”

Ovakve neoliberalne nade, nažalost, samo maskiraju prave probleme i čine promenu na bolje nemogućom. U ovakvom sistemu, ne postoji tačka ,,dovoljnosti”. Subjekat uvek može biti unapređen još, i uvek će ostati na tački unapređenja. A u ovakvoj (kompetitivnoj) trci do ostvarivanja najboljeg mogućeg sopstva, rađa se hiper-individualizam, preterana okrenutost sebi i izolovanje od društva koje, suštinski, jedino ima moć da promeni ono što zapravo uzrokuje nesreću — društveno ustrojstvo. 

Neoliberalizam i promocija hiper-individualizma

U biti neoliberalizma kao filozofskog mišljenja nalazi se individua i njeno pravo na slobodne izbore. Individua, ne država, je glavni akter ekonomije.  

Od početka 21. veka, slobodno tržište neoliberalne misli predstavlja uporište ekonomije, sa hiper-individualizmom i konzumerizmom u samom njegovom centru. Prema tome, svaka individua je slobodna da odredi svoju sudbinu u ekonomiji, te sav uspeh ili neuspeh u ovom pohodu isključivo pada na nju samu. 

Tako se čovek danas nalazi generalno otuđen od kolektiva sa čijim članovima i članicama je svakodnevno u vrsti takmičenja, i sebi daje primat u odnosu na sve ostalo, a self-help literatura to dodatno podstiče. Štaviše, čini se da produbljuje stigme i nejednakosti u društvu, insistirajući da ,,nismo dovoljno dobri i dobre”, ,,vredni i vredne”, ,,pametni i pametne” i tako dalje i bliže.

Ljudi se okreću sebi do krajnosti, nauštrb odnosa sa drugima, i naposletku, dobrobiti zajednice i celog društva. Tako se, paradoksalno, gubi osnova za poboljšanje sistema, odnosno za njegovo unapređenje zarad svih članova i članica društva — a ne samo pojedinaca i pojedinki. 

Hiper-individualizam čini okosnicu neoliberalizma jer svu krivicu za društvenu nejednakost svaljuje na nas same, pa ako po recepturi self-help knjiga nismo u stanju da se ,,popravimo” i postanemo bogati i bogate, ili bar zadovoljni i zadovoljne životom kakav jeste, onda je, naposletku, problem u nama, i našem ,,nedovoljnom” sopstvu.

A kakve su posledice ovakvog ,,nedovoljnog sopstva”? U poslednje vreme se sve više govori o ,,globalnoj mentalnoj krizi” zbog rapidnog porasta problema sa mentalnim zdravljem. Prema najnovijim predviđanjima, u budućnosti će čak polovina celokupne svetske populacije razviti neki mentalni poremećaj, a anksioznost, specifične fobije i depresija su već među najčešće primećenim poremećajima u svetu. 

Svaka treća žena i svaki peti muškarac u svetu boluje od depresije a 15% adolescenata i adolescentkinja ima neku vrstu mentalnog poremećaja. Nadalje, mentalne bolesti drastično utiču na kvalitet života, fizičko zdravlje i dužinu života.

Da li je ove statistike ukazuju na globalni fenomen ,,nedovoljnosti”, ili je trenutna društvena struktura ono što nas čini bolesnima? Umesto na self-help literaturu, razmislite, dakle, o tome da novac radije potrošite na terapiju, gde ćete o problemima bar govoriti sa stručnim licem — koje vam neće govoriti da ste za sve što vam se dešava, isključivo vi krivi. 

I ne zaboravite da se okrenete zajednici, umesto samo sebi. 

Izvor naslovne fotografije: atlascompany/Freepik

Tekstualni izvori: 

• Bloom, Peter; Radical Optimization: On “Desperately Seeking Self-Improvement”
• Thomas-Smith, Ayeisha; This is Your Brain on Neoliberalism
• Hossan, Kazi Asszad; Political economy of self-help books
• Trifonova, Temenuga; Fake It till You Make It: Inventing the Neoliberal Self