Reka Nil: 7 važnih činjenica koje bi trebalo znati

Prethodni mesec je obeležio nekoliko međunarodnih dana usmerenih ka podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine, od Svetskog dana grebena do Međunarodnog dana okeana. S tim u vezi, Rezon Magazin tim je razgovarao sa Tijanom Veličković, asistentkinjom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu i ihtiološkinjom, povodom značaja vodenih ekosistema u Srbiji i šire, ali i načinima njihove konzervacije.

Nekoliko dana kasnije, do nas je stigla vest o stravičnom pomoru ribe u reci Raški — ekološkoj katastrofi koja bi trebalo sve da nas zabrine, a ne da zauzme samo nekoliko kraćih vesti u novinama. To nas je podsetilo na nedostatak svesti, savesti i znanja o značaju vodenih ekosistema, i podstaklo da edukaciji doprinesemo deleći neke važne činjenice o njima.

Danas je u našem fokusu reka Nil, jedna od najdužih (ako ne i najduža) reka na svetu i jedan od najvažnijih ekosistema ne samo za neposrednu okolinu već i celu planetu. U nastavku saznajte zašto.

Drevni Egipat je u velikoj meri zasnovan na ovoj reci 

Drevna egipatska civilizacija nalazila se na prostoru severnoistočne Afrike, i bila je poznata po sušnom, ali i izuzetno plodnom zemljištu — i sve to zbog reke Nil. Tadašnji Egipat je svoje ogromno bogatstvo dugovao prvenstveno ovom vodenom ekosistemu, jer je reka Nil jednom godišnje poplavljala velike površine zemlje, a zatim se povlačila, ostavljajući iza sebe dobro natopljeno i nađubreno obradivo zemljište. 

Ne čudi, stoga, što je drevni Egipat bio u velikoj meri oblikovan Nilom, kako geografski tako i kulturološki i ekonomski. Nil je za drevnu egipatsku civilizaciju predstavljao izvorište života, mesto sa koga su ljudi prikupljali glavnicu prirodnih resursa za preživljavanje, ali i koje su koristili za stanište, transport i mnoge druge svrhe.

Kao takav, Nil je morao biti važno stecište drevnih Egipćana i Egipćanki. Reka koja je doslovno oblikovala veliku površinu Afrike, a zatim i formirala specifična područja, postala je centar kulturnih zbivanja i istorijskih dešavanja. Ne samo da su ljudi u vreme drevnog Egipta gradili svoje kuće prema načinu na koji reka Nil teče, već su napravili kalendar prema njenim godišnjim ciklusima (dva doba u zavisnosti od toga kada reka poplavi, i kada je podesno vreme za sadnju i žetvu) i napravili čitav sistem rečnih bogova da im se klanjaju. 

Vrata do podzemnog sveta se možda baš nalaze na Nilu

Egipćanska civilizacija je verovala u mnoštvo bogova, a većina njih je bar na neki način bila povezana sa rekom Nil, njenim glavnim životnim izvorom. Za božanstvo po nazivu Hepi se, na primer, verovalo da kontroliše poplavne cikluse reke, te je smatran simbolom plodnosti. Na sličan način je tadašnji narod verovao da poplave reke Nil uzrokuju suze Izide, boginje majčinstva i magije, koja plače za svojim umrlim mužem Ozirisom. 

Još jedno važno božanstvo bio je Knum, bog stvaralac za koga se verovalo da je napravio čoveka od gline sa Nila i da od tada čuva reku na jugu, probitno ustanovljenom izvorištu. Ali za vrhovno božanstvo reke Nil se najpre smatrao Sobek, bog novog života i snage, koji je navodno mogao da usmeri tok vode i zaštiti čoveka od raznnih zala.

Možda najzanimljiviji podatak je da je egipatska civilizacija zapravo smatrala da Nil krije vrata do podzemnog sveta na svojoj obali. Ovo verovanje se verovatno rodilo zbog položaja sunca — kako je, gledano sa pozicije starog Egipta, sunce zalazilo na zapadu baš iza Nila, tako se smatralo da to mora biti mesto gde i duše odlaze posle smrti. Tamo su ih čekala brojna iskušenja čijim savladavanjem bi zavređivale večni život.

Reka Nil protiče kroz 11 država

Debata o tome da li je Nil najduža reka na svetu aktivna je već decenijama (ako ne i duže). Neki ljudi veruju da ovu titulu zaslužuje Amazon, koji svakako zavređuje podjednako pažnje, dok drugi smatraju da je reka Nil ipak duža za nekih 160 kilometara. 

Bilo kako bilo, činjenica je da Nil dug čak oko 6,825 kilometara! Ova reka, naime, izvire južno od Ekvatora i protiče kroz severnoistočnu Afriku sve do Sredozemnog mora. Na svom putu, ona prolazi kroz čak 11 država: Tanzaniju, Ugandu, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Burundi, Etiopiju, Keniju, Eritreu, Južni Sudan, Sudan i Egipat.

Kao takva, reka Nil na svom putu nailazi na raznovrsne predele, uključujući i najveću vruću pustinju na svetu, Saharu, obrazujući oko sebe jedinstveno okruženje (nešto o ovome malo kasnije). Zanimljivo je — i manje poznato — da Nil zapravo ima dve glavne pritoke: Beli Nil i Plavi Nil. 

Ljudi su vekovima tražili izvorno mesto ove reke

U brojnim ekspedicijama koje su se hiljadama godina vodile sa ciljem istraživanja Nila, tek poneke ličnosti su imale uspeha u mapiranju reke i određivanju njenih pritoka — o izvorima da ne govorimo. Tek je u 19. veku ustanovljeno da Beli Nil, koji doseže najdužu tačku celog toka reke, izvire iz jezera Viktorija, koje se nalazi delom u Tanzaniji i Ugandi, a graniči se i sa Kenijom. 

Ipak, samo jezero Viktorija ima svoje pritoke, te se može debatovati da i ove reke učestvuju u formiranju Nila.

Nil je dom za raznovrsan biljni i životinjski svet

S obzirom na dužinu putanje, i to da rečni sliv Nila obuhvata 3.2 miliona kvadratnih kilometara (10% Afričkog kontinenta), nije teško zamisliti raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta koji na njemu obitava. Nil protiče kroz raznolike predele — u čijem je oblikovanju ujedno i učestvovao — od tropskih prašuma do vrućih pustinja, te se shodno tome, njegov biodiverzitet značajno razlikuje u zavisnosti od mesta proticanja.

Na granici sa Kongom i u jugozapadnoj Etiopiji, Nil obuhvata tropske prašume, izvorišta biljaka poput bambusa, banana i kafe, ali i savane sa niskim žbunovitim drvećem i životinjama poput krokodila i nilskog konja. U sudanskom delu reke Nil preovladavaju močvarni predeli sa biljkama poput papirusa i trske, dok nešto južnije počinje nepregledna suvoća i žar pustinje.

Bespotrebno je reći da reku Nil odlikuje bogat vodeni ekosistem, odnosno da je ona stanište za mnogobrojne vrste ribe — čak 800 vrsta duž celog rečnog sliva, a 128 vrsta iz 27 porodica u samoj reci. 

Uz ove biljke i životinje koje nastanjuju sam rečni sliv Nila, veoma je važno spomenuti i to ova reka doslovno predstavlja izvorište života za mnoge druge vrste. Ona je ujedno i pojilo i izvor hrane za raznovrsne biljke i životinje koje nastanjuju 11 država spomenutih iznad, ali i čitavu Afriku.

Reka Nil je veoma važan izvor hrane, vode i drugih resursa za čoveka

Rečni sliv Nila naseljava čak 257 miliona ljudi, što je više od polovine celokupne populacije svih 11 država kroz koje ova reka protiče. Tako je ova reka glavni izvor prirodnih resursa potreban za život ogromnom broju ljudi, prevashodno kao sistem navodnjavanja. 

Savremeno doba i nova tehnologija je omogućila čoveku da kontroliše tok i izlivanje Nila, tako da ne dođe do dugih sušnih perioda između poplava, i da većina stanovništva koje živi uz reku može da se bavi poljoprivredom, od koje prevashodno i preživljava. Ribolov je takođe široko rasprostranjen, a, osim toga, Nil predstavlja bogat izvor električne energije i čiste pijaće vode. 

Da ne spominjemo činjenicu da ova reka predstavlja tačku oslonca za ekosisteme kao što su prašume, od kojih čovek, na primer, crpi materijale za lekove. 

Pretnje po opstanak Nila se povećavaju svakog dana

Pre oko 5,000 godina, reka Nil se smatrala darom od bogova jer je predstavljala glavni izvor resursa potrebnih za život, što predstavlja i dan danas. Ono što je neko vreme već drugačije, međutim, a naročito u poređenju sa drevnim civilizacijama, jeste odnos ljudi prema ovom izvoru života. Dok su se drevne civilizacije klanjale i poštovale reku, današnji čovek je eksploatiše preko svake mere i ne brine mnogo o njenom opstanku. 

Etiopija je upravo završila izgradnju najveće hidroelektrane na reci Nil koja ima za cilj da snabde čak 50% stanovništva koje nema pristup struji u ovoj zemlji, ali i okolne zemlje koje imaju isti problem. Ipak, Egipat i Sudan su zabrinuti zbog ovog projekta, jer smatraju da će se time narušiti njihovo snabdevanje vodom sa Nila, kao i da će se smanjiti već ugroženi vodostaj ove reke.

Nažalost, ovo nije ,,jedina” pretnja po opstanak Nila, ma koliko bila zabrinjavajuća. U Egiptu reka Nil i dalje prima ogromnu količinu otpadnih voda, što industrijskih i prehrambenih, to i komunalnih otpadnih voda. Zagađenje Nila ima ozbiljne negativne implikacije po sav živi svet koji se nastanjuje u i oko reke, uključujući i sve biljke i životinje i čoveka — ali i šire, budući da je ovaj ekosistem u tesnoj vezi sa ostalim ekosistemima na planeti, i direktno utiče na zdravlje čitave Zemlje.

Reka Nil, naime, rapidno ,,gubi vodu”, čime se u opasnost stavlja nebrojeno mnogo života. Ovo se dešava zbog preterane urbanizacije, nesavesnog širenja ribolovnih područja, čovečjih staništa i poljoprivrednih dobara, preterane eksploatacije, kao i klimatskih promena za koje je čovek direktno odgovoran svojim aktivnostima. 

Kao posledica smanjenja nivoa vode u Nilu navodi se prvenstveno erozija zemljišta i nestanak različitih ekosistema, što bi dalje imalo čitav niz drugih uzročno-posledičnih rezultata po čitav živi svet na Zemlji. Zato je veoma važno da preduzmemo akcije ka očuvanju ovog, ali i drugih ekosistema koji nas održavaju u životu već hiljadama godina — a mi im ne uzvraćamo na adekvatan način. 

Širenje svesti o značaju različitih ekosistema za naš život, kao i učlanjenje u organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, te preduzimanje individualnih akcija unutar ili van njih ka smanjenju sopstvenog doprinosa zagađenju životne sredine, mogu biti dobri polazni koraci ka uključenju u borbu za bolje, zdravije i lepše sutra.

Izvor naslovne fotografije: Freepik