Prašume su ekosistemi široko poznati pod nadimkom ,,Pluća Zemlje”, upravo zbog svoje sposobnosti da apsorbuju veliku količinu ugljen-dioksida i transformišu je u kiseonik tokom procesa fotosinteze. Kao takve, prašume su izuzetno važne za naše funkcionisanje — i opstanak — na ovoj planeti.
Pa ipak, zbog sve učestalije, neregulisane seče šuma, degradacije staništa zbog širenja ljudskih naselja i klimatskih promena, posebno sve češćih požara i suša, Pluća Zemlje polako gube svoju sposobnost pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik. Tako se nalazimo sve bliže opasnosti od samouništenja koje, izgleda, još uvek nije u fokusu većine zemalja sveta.
Zato je edukacija o značaju prašuma veoma važna. Svest o važnosti ovih ekosistema omogućava nam da napravimo bolji plan akcije i udružimo se oko zajedničkog cilja, kako bismo primorali i primorale naše zemlje (i kompanije, između ostalog) da posluju odgovornije i život stave iznad profita.
Šta su tačno prašume, i zašto su nam važne?
Kao što smo spomenule, prašume su ekosistemi koji pokrivaju određene delove planete visokim, (obično) zimzelenim drvećem i godišnje primaju obilne količine padavina, odnosno kiše. Prema nekim izvorima, prašume su verovatno najstariji živi ekosistemi na Zemlji, što ih čini izuzetno kompleksnim, ali i bogatim.
Prašume su, na primer, stanište za čak polovinu čitavog biljnog i životinjskog sveta na zemlji. Izvori nam govore da čak dve trećine cvetnih biljaka možemo pronaći u prašumama, te ne začuđuje i podatak da je preko jedne četvrtine prirodnih lekova upravo poteklo iz prašuma — ,,najveće svetske apoteke”.
Osim što služe kao stanište za biljni i životinjski svet, pri čemu na svojevrsan način održavaju životni balans, prašume pomažu i u regulaciji svetske klime, upravo kroz proces fotosinteze, ali i isparenja. Naime, drveće u prašumama upija veliku količinu vode koju zatim ispušta u vidu isparenja u vazduh, učestvujući u formiranju oblaka i nove kišnice. Tako prašume igraju značajnu ulogu u sprečavanju velikih sušnih perioda.
Bespotrebno je ponovo reći, ali ćemo ipak to podcrtati — na prvom mestu, prašume igraju veliku ulogu u prečišćavanju vazduha kroz upijanje ugljen-dioksida i njegovo pretvaranje u kiseonik. Jednom rečju, one nam pomažu da dišemo kvalitetniji vazduh i živimo zdraviji (i duži!) život.
Iako prašume uspevaju na svim kontinentima osim na Antartiku, najimponzantnije od njih se mogu pronaći u Severnoj Americi i Africi. U nastavku saznajte koje su to najveće svetske prašume — i gde se nalaze.
10 najvećih prašuma na svetu
Na našoj listi najvećih prašuma na svetu nalaze se neki dobro poznati ekosistemi, ali i neki za koje možda niste čuli i čule do sada. Listu smo sačinile prema rangiranju koje je izvela kompanija Statista, uzimajući u obzir milione hektara pokrivenih šumom.
Važna napomena: Kompanija Statista je ovo istraživanje sprovela 2020. godine, i moguće je da danas postoje određena odstupanja u stepenu pokrivenosti zemljišta drvećem.
Amazon (Južna Amerika)
Amazonska prašuma, kod nas drugačije poznata i kao Amazonija, prostire se na 628.9 miliona hektara u južnoj Americi! Ona ujedno sadrži i preko polovine celokupne primarne tropske šume, koja se odnosi na ono prostranstvo pokriveno drvećem netaknuto čovečjom rukom.
Kao takva, ova prašuma je dom za čak 10% celokupnog živog sveta na planeti — a broji čak 390 milijardi stabala. Biće vam zanimljiv i podatak da rečno stanište Amazona ima više vrsta riba nego sve reke u Evropi zajedno!
Amazonsku prašumu odlikuje bogat biodiverzitet koji potpomaže zdravlje čitave planete. Osim što ,,upija” ugljen-dioksid i pretvara ga u kiseonik i pomaže u stvaranju kiše i vlaženju zemlje, Amazonija predstavlja bogato stanište za sav živi svet, te tako održava balans sopstvenog, ali i okolnih ekosistema.
Kongo (srednja Afrika)
Druga po veličini prašuma na svetu, Kongo u srednjoj Africi pokriva drvećem prostranstvo od 287.7 miliona hektara. Tako se ova prašuma prostire na šest država i sadrži čak 70% celokupnih šuma u Africi.
Prašumu Kongo, poput Amazona, odlikuje izuzetni biodiverzitet. U njoj žive mnogobrojne biljne i životinjske vrste, od kojih je naročito važno spomenuti ugroženog šumskog slona i različite vrste majmuna.
Osim toga, Kongo naseljava čak 157 miliona ljudi, od kojih 60 miliona zavisi od prašume za hranu, lekove, materijale i sklonište. Život ovih etničkih grupa, rođenih i odraslih u Africi, kao i same prašume, ugrožava sve veća i učestalija ilegalna seča šuma i trgovina životinjama, kao i narastajuće klimatske promene.
Indo-Burma (jugoistočna Azija)
Treća najveća prašuma na svetu po površini koju zauzima drveće, Indo-Burma se prostire na čak 139.1 miliona hektara, a nalazi se u jugoistočnoj Aziji.
Obuhvatajući delove Bangladeša, Kine, Indije, Laosa, Malezije, Mjanmara, Tajlanda i Vijetnama, Indo-Burma broji na obilje biljaka i životinja, a naročito raznovrsne sisare i ptice. Ova je prašuma, zapravo, stanište za čak jednu četvrtinu celokupne populacije životno ugroženih sisara, i na njenoj površini se mogu naći retke životinje poput saola ili Azijskih jednoroga, kojih je trenutno ostalo samo oko nekoliko stotina na celom svetu, i Delakurovih majmuna ili lisnih majmuna, kojih je ostalo samo oko 250.
U ovom delu Azije živi čak 300 miliona ljudi koji se prvenstveno oslanjaju na uzgajanje pirinča i ribolov kako bi preživeli. Većina njih živi ispod granice siromaštva, dok korumpirane vlade i države iskorišćavaju biodiverzitet prašume zarad ličnog profita. To je dovelo Indo-Burmu do toga da je tek 5% njenog biodiverziteta očuvano u prirodnom, netaknutom obliku.
Sundalend (jugoistočna Azija)
Sundalend je region u jugoistočnoj Aziji koji pokriva ostrvo Sumatru, Javu i Borneo, uključujući i neka manja okolna ostrva i deo azijskog kopna. Prašuma Sundalend pokriva 103.1 milion hektara šumom, a najveći njen deo nalazi se u Indoneziji i Maleziji.
U Sundalendu živi oko 25% sve ribe i oko 17% svih ptica na svetu! Ova prašuma se takođe ponosi sa čak 10% svih cvetnih biljaka na Zemlji.
Masovna seča šuma, nažalost, dovela je ovu prašumu do velike ugroženosti, te su vrste kao što je Sumatranski tigar i Sumatranski nosorog na rubu istrebljenja. Procenjuje se da je tek 400 Sumatranskih tigrova i manje od 200 Sumatranskih nosoroga ostalo u životu.
Australasija (Australija i Nova Gvineja)
Australasija je termin koji se koristi da označi region obuhvaćen delovima Australije, Novog Zelanda, Malajskog arhipelaga, Filipina, Malezije, Mikronezije i Polinezije. Ovaj region odlikuju obilne prašume, a prostiru se na čak 89.1 milion hektara.
Australasija je dom nekoliko bogatih prašuma, od kojih je najstarija — ujedno i na svetu — Daintree. Ova prašuma je stara 180 miliona godina, te možete samo zamisliti koje biljne i životinjske vrste u njoj borave, od krokodila i kengura do Uliksovog leptira.
Gondvana je još jedna bogata i stara prašuma koja pod sobom krije i istoriju najvećih etapa u Zemljinoj evoluciji, a na njoj se nalazi i raznovrsan biljni i životinjski svet, uključujući 270 ugroženih vrsta.
Australija, zajedno sa Australasijom, nažalost, jedan je od 24 najveća svetska fronta seče šuma koji godišnje oduzme na milione života autohtonih životinjskih vrsta. Ilegalna eksploatacija šuma uz to utiče na degradaciju zemljišta i pogoršanje klimatskih promena.
Atlantska šuma (Južna Amerika)
Atlantska šuma je zapravo prašuma u Južnoj Americi koja se prostire na 89 miliona hektara, a naseljavaju je 60 vrsta sisara, od kojih i pume, oceloti, jaguari i lenjivci, i 466 vrsta ptica, od kojih je 11 životno ranjivo ili ugroženo, uključujući Krunastog orla.
Kada je reč o drveću, čak jedan hektar Atlantske šume može sadržati i do 450 vrsta drveća, što ukazuje na njen enormni biodiverzitet. Kao i druge prašume, Atlantska šuma takođe obezbeđuje mnoge prirodne resurse, poput čistog vazduha, biljke za lekove, hranu, polen za oprašivanje i čiste pijaće vode. Više od polovine populacije Brazila se zapravo oslanja na vodu iz Atlantske šume.
Nažalost, danas je ostalo tek 10-12% biodiverziteta i zemljišta ove prašume, a glavni i odgovorni krivac je, pogađate, čovek.
Mezoamerika (Meksiko i Centralna Amerika)
Mezoamerika je istorijski region u Americi na kome su živeli autohtoni narodi poput Maja i Asteka. Danas je to predeo koji obuhvata delove ili celokupne moderne države: Kosta Riku, Nikaragvu, Honduras, Salvador, Guatemalu, Belize i Meksiko.
Mezoamerika je bogato područje — dom mnogim šumama, autohtonim zajednicama, divljem biljnom i životinjskom svetu i arheološkim ostacima koji čuvaju ljudsku istoriju. Prostire se na 49.8 miliona hektara, a najveću površinu zauzimaju takozvanih Pet velikih šuma:
- Selva Maya
- Moskitia
- Indio Maíz-Tortuguero
- La Amistad
- El Darién
Ove šume odlikuje imponzantan biodiverzitet. Pored toga što efikasno skladište veliku količinu ugljen-dioksida, one su ključ do izbalansiranih ekosistema koji su nam neophodni za život na Zemlji.
Mezoamerika, stanište jaguara, crvenih i zelenih Ara i rečnih kornjača, nažalost je pod opsadom trgovine drogom, korupcije, siromaštva i klimatskih promena. Zato ona ubrzano nestaje pod obilnom sečom šuma i ilegalnom trgovinom.
Gvinejske šume (zapadna Afrika)
Nije bez razloga to što, kad pomislimo na prašumu, prvo na pamet padne Afrika. Pored Konga, Afrika ima još jednu impresivnu prašumu koja je poznata pod imenom Gvinejske šume. Ove šume se prostiru na 41.8 miliona hektara, a karakteriše ih prisustvo izrazitog broja (što globalno prisutnih što autohtonih vrsta) biljaka, leptira, sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i slatkovodnih riba.
Gvinejske šume se prostiru zapadnom Afrikom preko više država, a predstavljaju prioritet u borbi za očuvanje biodiverziteta zbog velikog pritiska i mnogobrojnih pretnji korumpiranih vlasti i država, kao i zbog činjenice da su dom za čak 936 vrsta biljaka i životinja koje su životno ugrožene na globalnom nivou.
Wallacea (Indonezija)
Na 24.5 miliona hektara u Indoneziji prostire se prašuma Valacea, koja se nalazi na istoimenoj regiji između Azije i Australije. Ovaj predeo je bogat autohtonim vrstama, kako biljaka tako i životinja, od kojih su možda najkarakterističniji Crni Makaki majmun, Tarzijer, i Anoa goveče.
Oko 40% vrsta ptica i 65% vrsta vodozemaca, zapravo, ne postoji van Valacee, a region, zajedno sa Novom Gvinejom, ima više morskih vrsta nego bilo koji drugi na celoj planeti.
Industrijska poljoprivreda i seča šuma, ilegalan lov i ribolov i drugi problemi prete i ovoj prašumi, nažalost.
Chocó-Darien (Južna Amerika)
Sa drvećem koje pokriva površinu od 15.6 miliona hektara u Južnoj Americi, Chocó-Darien prašuma je možda najmanja na našoj listi, ali svakako ne manje imponzantna od ostalih prašuma. Prostire se od istoka Paname pa preko cele Pacifičke obale Kolumbije, što znači da broji bogate šume, brda i obale.
Chocó-Darien je možda najpoznatiji po tome što ga odlikuje plodna flora i fauna. Na hiljade vaskularnih biljaka, autohtonih za ovaj predeo, nalazi se u šumama ovog dela Južne Amerike, kao i brojni vodozemci, gmizavci i ptice.
Sisari karakteristični za ovaj predeo uključuju pumu, ocelota, jaguara i ugroženog velikog mravojeda.
Svom autohtonom životu u predelu ove prašume, međutim, preti istrebljenje od strane rudara, poljoprivrednika i stočara, koji šire svoju delatnost zarad profita nesagledivom brzinom.
Kako dati doprinos u očuvanju prašuma
Iako prašume rade odličan posao u prečišćavanju vazduha na Zemlji, ni one nisu svemoguće, a naročito ne suočene sa ogromnom, nesavesnom sečom drveća. Ljudska aktivnost, uprkos svoj logici, preti da uništi prašume, a samim tim ugrožava i svoj i opstanak mnogih drugih živih bića, pa i same planete.
Prašume trenutno nestaju brzinom od 6,000 hektara svakog sata! Ako ubrzo ne učinimo nešto, velika Pluća Zemlje bi mogla nestati u potpunosti, a i mi sa njima.
Možda će vas iznenaditi da je poljoprivreda zapravo najveći uzročnik seče šuma i ugrožavanja biodiverziteta u prašumama. Nakon seče stabala, zemljište se pali kako bi se pripremilo za obradu, a zatim ga naseljava stoka za uzgoj mesa ili se koristi za sadnju poljoprivrednih dobara, najčešće soje.
Kako se boriti protiv ovog problema, budući da se dešava daleko od nas? Lokalnom kupovinom. Ako proizvode kupujemo od domaćih proizvođača i proizvođačica, doprinećemo smanjenju potrebe za proširenjem poljoprivrede u šumske predele.
Ovde je naročito očit paradoks profita iznad života. U zemlji koja je većinski pogodna za poljoprivredu — bez ugrožavanja ekosistema — ona se sistemski uništava uvozom proizvoda koji nastaju na štetu životne sredine.
S tim u vezi, ako morate da kupujete uvozne proizvode, povedite računa o njihovom poreklu. Sve više kompanija koje posluju odgovorno prema životnoj sredini uzimaju sertifikate koji jasno pokazuju odakle su potekli njihovi proizvodi i kako. Tako je uvek dobro birati i proizvode u recikliranoj ambalaži — umesto one koja se dobija sečom šuma.
Edukacija i razgovor sa drugim ljudima su takođe veoma značajni. Tako se širi svest o problemu i oko njega organizuje ,,kritična masa” koja može napraviti promenu. Učlanjenje u udruženja koja pomažu rešavanje problema u životnoj sredini, donacije globalnim udruženjima, smanjenje sopstvenog ugljeničnog otiska, pa i nešto tako ,,malo” kao podela relevantnih postova na društvenim mrežama mogu doprineti pokretanju promene u društvu — i planeti.
Važno je naglasiti da, mada podaci poput onih iznetih u ovom tekstu obeshrabruju, nada za očuvanjem prirode i naše planete treba da umre poslednja. Brojne organizacije i aktivisti i aktivistkinje širom sveta se bore za opstanak biljnog, životinjskog i ljudskog sveta, i vi možete biti deo te borbe uz samo malo truda.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
