Ako nas zabrinjavajući podaci o vodostaju reka i jezera nisu naveli da razmislimo o sopstvenom doprinosu zagađenju i zagrevanju planete, u moru drugih devastirajućih vesti o stanju prirode, bilo bi dobro da se zapitamo kakvoj se budućnosti uopšte nadamo. O nedvosmislenom uticaju čoveka na životnu sredinu govorile smo u više navrata, naglašavajući potrebu za odgovornijim postupanjem prema svoj živoj prirodi i živim bićima, a naročito smanjenju otpada i nesavesnoj upotrebi prirodnih resursa. Čini se, ipak, da su svi apeli koji stručnjaci i stručnjakinje, aktivisti i aktivistkinje, pa i pojedini mediji, upućuju globalnom stanovništvu, ostali bez odziva.
Jula 30-og, dakle tek mesec dana nakon polovine godine, čovečanstvo je već potrošilo sve prirodne resurse koje je planeta imala da nam priušti. To znači da ćemo narednih pet meseci trošiti resurse preko dozvoljene mere, brzinom kojom priroda ne uspeva da se obnovi. Ovaj podatak nas grubo podseća na uticaj preterane, neodgovorne potrošnje u modernom vremenu, i na njen pritisak na ekosisteme koji život znače.
Implikacije prekomernog trošenja prirodnih resursa
Planeta Zemlja proizvodi ograničenu količinu prirodnih resursa svake godine. Njima je potrebno vreme da se regenerišu, a zbog toga što im to ne dozvoljavamo prekomernom i brzom upotrebom, ulazimo u deficit koji može imati dalekosežne posledice.
Pored izravnog eksploatisanja ljudskom rukom, klimatske promene, gubitak biodiverziteta i ekstremne temperature su faktori koji utiču na to koliko i kojom brzinom će se trošiti prirodni resursi. Svi ovi faktori, međutim, takođe rezultiraju iz ljudskog delovanja.
Prema najnovijim podacima, čovečanstvo koristi prirodu 73% brže nego što ona može da se regeneriše. Deforestacija, erozija zemljišta, gubitak biodiverziteta i nestabilne vremenske prilike samo su neki od očiglednih pokazatelja koliko brzo iscrpljujemo sve što planeta ima da nam ponudi.
Isti izvori nam govore i da je prekomerna upotreba prirodnih resursa počela još 1970-ih godina, što znači da naš dug planeti ima dug staž — bilo bi potrebno 20.6 godina da se planeta regeneriše ukoliko bi se smanjila njena eksploatacija. Mada stručnjaci i stručnjakinje upozoravaju da se naš ekološki dug najverovatnije ne može izbrisati u potpunosti.
Ako i dalje želimo da ova planeta opstane, koliko god je to moguće, a sa njom i mi sami, potrebno je da načinimo konkretne korake ka njenom obnavljanju, a osnovni su limitiranje potrošnje prirodnih resursa i zagađenja životne sredine. U suprotnom, ispred nas je čitav niz devastirajućih posledica, sa nestabilnom klimom, poremećenim ekosistemima i iscrpljivanjem čiste, pijaće vode na čelu. Nedostatak hrane, ekonomska inflacija i ugroženo zdravlje prate ove rizike u korak, a zabrinjavajući su u jednakoj meri.
Šta možemo da učinimo?
Problem potrošnje prirodnih resursa nije neki daleki, tuđi problem. On se tiče svih nas, i svi i sve imamo moć da na njega utičemo. Najveća koncentracija te moći nalazi se u glasačkom telu, odnosno masi koja odlučuje ko će predvoditi individualne zemlje ka budućnosti. Korišćenjem svog demokratskog prava da glasate za one stranke koje žele da ulažu u zdraviju, bolju budućnost, direktno utičete na način i meru korišćenja prirodnih resursa. Nesumnjivo, kapitalizam sam po sebi funkcioniše na eksploataciji svega, pa i planete, ali čak i unutar ovog sistema se mogu sprovesti pozitivne mere sa dalekosežnim uticajem.
Individualno smanjenje potrošnje prirodnih resursa je takođe važno, kao i limitiranje zagađenja životne sredine. Od načina na koji odlažete i reciklirate smeće do ogrevnih tela koje koristite u svome domu, vaše odluke utiču na zdravlje Zemlje. Čak i naizgled male akcije, poput korišćenja cegera umesto jednokratnih kesa, pažljivog odabira garderobe i kupovine namirnica kod malih proizvođača i proizvođačica, mogu doprineti smanjenju zagađenja i preterane eksploatacije planete, naročito kada se prenose od invidiue do individue.
Ne zaboravite da je važno podržati i neprofitne organizacije i aktiviste i aktivistkinje koji i koje strastveno zagovaraju pozitivnu društvenu promenu. Ako niste u stanju da se i sami i same društveno aktivirate, bar možete podržati glasove koji se bore za bolje sutra. Prisustvo na protestima, deljenje važnih informacija sa drugim ljudima, a naročito na masovno posećenim društvenim mrežama, deluju kao akcije koje nestaju kao kap u moru, ali zapravo imaju moć da pokrenu promenu.
Edukacija i buđenje svesti o problemu bilo koje vrste ostaju najznačajnije pokretačke sile ka njegovom rešavanju.
Izvor naslovne fotografije: Magnific
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna muzička ukrštenica #38
10 zanimljivih činjenica o hrčkovima
