Kako nam je Tijana Veličković objasnila u intervjuu povodom značaja i ugroženosti vodenih ekosistema u Srbiji, ali i svetu, pretnje po po opstanak ovih, ali i drugih, ekosistema su mnogostruke, a njihov uticaj kompleksan. Jedna od njih se, međutim, oštro izdvaja i lako je shvatljiva, a to je čovekov uticaj.
Čovekove aktivnosti već stotinama godina negativno oblikuju sav živi svet na Zemlji, a naročito divlji svet, koji je izuzetno važan za naš opstanak. Biljke i životinje u divljini podržavaju naše živote na različite načine, počevši od prečišćavanja vazduha i voda do održavanja lanaca ishrane i kvaliteta zemljišta.
Zato je konzervacija različitih ekosistema na planeti veoma važna — ako same etičke implikacije nisu dovoljan razlog za savesnije odnošenje prema drugim živim bićima. Uprkos uvreženom mišljenju da ono što se ne dešava ,,u našem dvorištu” nije naš problem, ugrožavanje ekosistema bilo gde u svetu ima dalekosežne posledice jer je, u ovom smislu, čitava planeta ,,naše dvorište”.
U nastavku saznajte koje su to najveće pretnje po divlji svet koje zahtevaju hitnu akciju svih nas kako bismo sačuvali i sačuvale divlji svet što život znači.
Uništenje staništa
Međunarodna organizacija za zaštitu prirode (International Union for Conservation of Nature, IUNC) redovno održava Crvenu listu, što je dokument koji beleži ugroženost biljnih i životinjskih vrsta u celom svetu. Prema ovoj listi, biodiverzitet na planeti drastično opada — više od 169,000 vrsta se nalazi na Crvenoj listi, a čak 47,000 vrsta preti istrebljenje, u najvećem procentu koralima (44%), vodozemcima (41%), drveću (38%), ajkulama i ražama (37%), četinarima (34%), sisarima (26%), ribama (26%) i pticama (12%),
Jedan od glavnih razloga za ugroženost ovih vrsta jeste uništenje njihovih staništa. Pod uništavanjem se ovde podrazumevaju promene uslova u jednom ekosistemu koji su neophodni za opstanak određenih autohtonih biljnih i životinjskih vrsta. Iako do ovih promena dolazi i posredstvom drugih faktora, čovekovo delovanje je njihov najveći uzročnik.
Sa narastajućom urbanizacijom, biljna i životinjska staništa se povlače, rasparčavaju i uništavaju. Na njihovo mesto dolaze putevi, industrijski objekti, kuće, poljoprivredno zemljište i objekti od ljudskog značaja koji ugrožavaju primarna staništa, a samim tim i reprodukciju, ishranu i, uopšte, opstanak biljaka i životinja — da ne spominjemo negativan uticaj iskopavanja i eksploatacije zemljišta, vodenih sistema i šuma, o čemu ćemo govoriti nešto kasnije. Dovoljno je naglasiti da šume, na primer, bivaju sečene desetostruko većom brzinom nego što mogu da se obnove.
Jednostavno rečeno, uništenje staništa ostavlja na milione biljaka i životinja bez pijaće vode, hrane i skloništa, oduzimajući im mogućnost da žive i razmnožavaju se neometano, kako bi to činili bez ljudskog prisustva. Osim toga, mnoge male životinje, poput koala, su veoma teritorijalne, odnosno vezane su za svoja staništa i ne mogu da se snađu u novim staništima — da ne govorimo o tome da ljudske aktivnosti u divljini takođe direktno ubijaju životinje. Nebrojeno mnogo života se izgubi ispod palog drveća i ogromnih mašina, usled podmetnutih ili slučajnih požara i nestanka skloništa od predatorskih vrsta.
Zagađenje
Kao što ćete videti i u nastavku, faktori koji negativno utiču na divlji svet se međusobno prepliću. Pojačana urbanizacija je još pre više od jednog veka počela da ostavlja nepovratne posledice po životnu sredinu, zagađujući je preko svake mere.
Zagađenje životne sredine se dešava kada štetne materije, odnosno polutanti, dospeju do prirode — vode, zemljišta i vazduha. Neki od polutanata koji drastično ugrožavaju divlji svet jesu izduvni gasovi nastali sagorevanjem fosilnih goriva, plastika, otpadne vode i pesticidi koji se koriste u poljoprivredi. Oni to čine tako što kontaminiraju vodu, hranu i vazduh koje životinje koriste, te tako negativno utiču na njihov imunitet i nervni sistem, odnosno sposobnost da se bore sa bolestima, neometano rastu i razvijaju se, razmnožavaju se, odgajaju mlade i, uopšte, žive duge živote — na isti način kao i kod čoveka.
Biljke na sličan način stradaju od ovih kontaminanata koji sprečavaju njihov neometan i zdrav rast i razvoj, a samim tim i sposobnost da efektno pretvaraju ugljen-dioksid u kiseonik. A ako mislite da nas ovo ne dotiče, samo pomislite šta onda mi treba da udišemo i jedemo. Dovoljno je da imate na umu i činjenicu da polutanti sada imaju sposobnost da se šire i putuju kilometrima daleko od prvobitne tačke emitovanja — delići plastike koju čovek koristi pronađeni su čak na udaljenom Arktičkom arhipelagu, staništu belih medveda.
Klimatske promene
Ako i dalje postoji ikakva sumnja u uticaj klimatskih promena na kvalitet i bezbednost naših života, dovoljno je da izađemo napolje i probamo da udahnemo vazduh. Ovoga leta, temperature nadmašuju sve rekorde, čak i one od prethodnih godina.
Visoke temperature su direktna posledica globalnog zagrevanja uzrokovanog zagađenjem, odnosno, ponovo, ljudskom aktivnosti. One smanjuju dostupne nivoe vode i produžavaju i pojačavaju suše u svim predelima sveta, a naročito onim koji su poznati kao ,,suvlji”. Suše dalje uskraćuju biljnom i životinjskom svetu — od koga i mi zavisimo — hranu i vodu neophodnu za preživljavanje.
Amboseli ekosistem u Africi je, na primer, zbog izrazito sušnih sezona koje traju od 2020. godine izgubio čak 6,093 života divljih životinja samo do 2023. godine.
Klimatske promene ujedno primoravaju životinje na migraciju kako bi pronašle svežu vodu, hranu i adekvatno sklonište usled ugrožavajućih temperatura vode, vazduha i ostalih faktora. Tako se one premeštaju sa autohtonih staništa i rizikuju da budu izlovljene, o čemu ćemo više govoriti nešto kasnije.
Tu je, nažalost, i veći rizik od ostalih ekstremnih vremenskih uslova, ne samo suše. Klimatske promene uzrokuju abnormalne kiše, odnosno poplave, oluje i slične nepogode koje svojom silinom prete biljkama, životinjama, pa i čoveku.
Invazivne vrste
Iako invazivne biološke vrste mogu dospeti do određenih područja i bez čovekovog delanja, čovek je često odgovoran za (svesno ili nesvesno) umetanje ovakvih vrsta u autohtone ekosisteme. Kada govorimo o invazivnim vrstama, mislimo na one biljke i životinje koje su na neki način dospele iz svog originalnog okruženja u drugo okruženje, gde imaju sposobnost da preplave ili u potpunosti istrebe autohtone vrste, bilo tako što ih jedu, bilo tako što im donose nove vrste bolesti. Na ovaj način, invazivne biljke i životinje narušavaju balans u određenom ekosistemu.
Zato je veoma važno da ljudi ne posreduju u tome koje vrste nastanjuju koje predele na bilo koji način. Ukoliko želite da zasadite biljke ili vratite životinju koju ste spasili u divljinu, potražite savet od nadležnih institucija. Važno je imati na umu da je i namerno uključivanje invazivnih vrsta u određeni ekosistem radi njegovog kontrolisanja ilegalna aktivnost.
Preterana eksploatacija životne sredine
Kao što smo napomenule, preterana urbanizacija, odnosno širenje ljudske aktivnosti na divlji svet, uništava i zagađuje staništa za biljke i životinje i ugrožava njihov život na mnogo drugih načina, posredno ili neposredno. Urbanizacija neminovno podrazumeva eksploataciju životne sredine zarad dobijanja prirodnih resursa koji se dalje prerađuju da bi pomogli u izgradnji infrastruktura za ljudske potrebe, od kuća do puteva, i njegovo funkcionisanje u modernom svetu.
Ekstrakcija nafte i gasa, na primer, podržava ljudske potrebe za strujom, grejanjem i drugim industrijskim procesima, a direktno emituje štetne materije u atmosferu, zagađujući vazduh, ali ih otpušta i u zemljište i, samim tim, u vodu. Zatim uzrokuje degradaciju zemljišta, uništava staništa za divlji svet, odnosno postojeću vegetaciju, i potencijalno može uneti invazivne vrste u ekosistem.
U ovakvim okruženjima se, nažalost, dešavaju i katastrofalni izlivi nafte i gasa koji direktno ubijaju biljni i životinjski svet. U izlivu nafte krajem 2023. godine u Indiji su, na primer, brojni akvatični organizmi bili oštećeni, a sa njima i pelikani, koji su i inače bili na listi vrsta ,,blizu ugroženosti”.
Seča šuma je još jedan primer preterane eksploatacije ekosistema koja uzrokuje degradaciju zemljišta, uništenje staništa, zagađenje životne sredine i gubitak biodiverziteta jednog područja. Koale i orangutani su samo dve vrste koje su dovedene do ruba egzistencije zbog ovakve vrste eksploatacije prirodnih resursa.
Prilikom ovakvog mešanja čoveka u prirodno okruženje koje mu ne pripada, dolazi i do nesreća kao što su požari — nesreća koje mogu imati devastirajuće posledice po divlji svet jednog područja.
Izlovljavanje
Preterano i protivzakonito izlovljavanje životinjskih vrsta je takođe ogroman problem koji utiče na brojnost i biodiverzitet mnogih životinja. Bilo lovom ili ribolovom, čovek nesavesno utiče na brojna životinjska staništa i čitave ekosisteme.
Životinje se izlovljavaju nesavesno i u prevelikom broju zarad hrane, sporta, lekova, edukacije i trgovine, ostavljajući iza sebe pustoš. Slična je stvar i sa biljkama, a naročito drvećem, koje se seče u ogromnoj meri, kao što smo spomenule, da bi služilo kao građa i materijal za stvaranje drugih proizvoda.
Već je dosta vrsta ptica i sisara izlovljeno do istrebljenja u prošlosti, poput Dodo ptice i jedne vrste morske krave, a još mnogima preti ova opasnost. Slonovi, nilski konji, tigrovi i kakadui su samo neke od vrsta čiji se broj užasno smanjio poslednjih decenija.
Bolesti
Bolesti su sastavni deo života na Zemlji, te tako virusi, bakterije, gljivice i paraziti kruže svim ekosistemima. Problem je, međutim, kada se biodiverzitet jednog ekosistema toliko naruši da on nema sposobnost borbe protiv ovih bolesti — a naročito ne onih novih, koje donose invazivne vrste ili, nažalost, sam čovek.
Svi faktori koje smo prethodno navele doprinose oslabljenju ekosistema i čine ga nesposobnijim da odoli spoljašnjim uticajima, ali i bolestima koje već postoje unutar njega.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
