Koji srpski običaji, znanja i verovanja su se našli na UNESCO reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva?

Kulturno nasleđe sa naših prostora je šarenoliko, inspirativno i, neminovno, bogato. Kao takvo, kulturno nasleđe, materijalno i nematerijalno, lična je karta jedne države. Ono je najlepši nakit koji može okititi prirodne lepote jednog podneblja — još jednog nacionalnog blaga — i koje bi bilo dobro da čuvamo. 

Ne samo da su istorija i kultura ono što jednoj zemlji daje osnov za kretanje unapred, već nam daju dobar pogled i unatrag, u prošlost. Kulturno nasleđe jedne zemlje zaduženo je ne samo da nas predstavlja pred drugima, već služi kao ogledalo nama samima. 

Kako je naše podneblje heterogeno, a kako su kulture na njemu raznorodne, običaji i verovanja na podneblju naše zemlje nisu isključivo ,,srpski”. Običaji i verovanja, koja Centar za nematerijano nasleđe Srbije prikuplja, sve su one narodne prakse koje žive na teritoriji Srbije, pa tako će se na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa naći običaji srpskog naroda, ali i mnogih drugih nacionalnih manjina, koje su svoju kulturnu praksu formulisale na teritoriji Srbije, u kojoj su ravnopravni stanovnici i stanovnice, građani i građanke. 

The United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO) je agencija specijalizovana za obrazovanje, nauku i kulturu koja beleži svetsku baštinu, nasleđe i zaostavštinu prethodnih generacija. Mada smo u naslovu naglasile da ćemo se baviti Reprezentativnom listom nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ona nije jedina lista na kojoj UNESCO predano radi i koju redovno ažurira na inicijativu različitih zemalja. Naime, ova agencija ima i Listu svetske baštine, Listu pamćenja sveta, Listu rezervata biosfere i mnoge druge reprezentativne baze svetske baštine. 

U poslednjih 10 godina, Srbija na čelu sa Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe, uspešno je ubeležila šest elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Za nas to znači da su ovi elementi svetski prepoznati. Svetsko – a naše, kako volimo da kažemo. 

Osim što je svetski prepoznato, to nasleđe dobija reprezentativni karakter, koji sa sobom nosi i veliku odgovornost. Odgovornost je da to isto nasleđe, kojim se kitimo na globalnim skupovima i svetskim sajmovima, čuvamo, pamtimo i negujemo, kako ne bi nestalo i kako bi ostalo naša lična karta, a ne lepo sećanje. Življeno nasleđe nije upisom na UNESCO listu zaštićeno od nestanka, ono je samo zaštićeno od istorijskog zaborava… Međutim, ukoliko ga mi zaboravimo, koliko je istorijski zaborav zaista relevantan? 

Konačno je došao trenutak da predstavimo šest elemenata iz Srbije koji su svetski prepoznati kao autentični srpski običaji, znanja i verovanja, a to je za nematerijalno kulturno nasleđe najvažnije.

Krsna slava (2014) 

Sve je počelo pre jedne decenije, kada je, 27. novembra, ubeležen prvi element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije — krsna slava. Krsna slava je autentičan i jedini takav običaj u celom hrišćanskom svetu, i kao takav, možda je i logično da je odabran baš za prvog kandidata. 

Tradicionalna narodna igra ,,kolo” (2017)

Pored reči ,,slava”, ni reč ,,kolo” nema svoj adekvatan prevod na engleski jezik, tako da je zaista zabeležen u svom fonetskom originalu. Na samu pomisao kola, mnogima od nas zaigra osmeh i srce, a kroz misli prođe naše omiljeno uz muziku. Kulturno umetnička društva danas nose najveću zaslugu za čuvanje ove tradicionalne narodne igre, kao i etnomuzikolozi i etnomuzikološkinje. 

Pevanje uz gusle (2018) 

Poznatije kao guslanje, pevanje uz gusle je narodna praksa koja je očuvala našu istoriju i narodne priče pre šireg opismenjavanja, a održalo se i do danas. Na nekim mestima još uvek možete čuti savremene događaje opevane uz gusle, i ne samo to — u muzičkim školama postoje i guslarski smerovi za nove naraštaje. 

Ova tradicija je u životu održala i naša sećanja i naš kulturni identitet tokom perioda kada države nije bilo. Guslarska tradicija živi je podsetnik na značaj očuvanja kulture sećanja, i opasnost redigovanja istorije. 

Zlakuska lončarija (2020) 

Jedan možda manje poznat običaj, zlakuska lončarija, predstavlja specifičan način pravljenja glinenih sudova za pečenje. Evo kratkog opisa koje je dostavilo Ministarstvo kulture Republike Srbije:

Ručna izrada keramičkih posuda za termičku obradu hrane na ručnom vitlu (kolu) tehnikom zidanja, dodavanjem slojeva gline, čini zlakusko lončaristvo jedinstvenim generacijama. Proces izrade odvija se u tri faze i obuhvata: izradu, sušenje i pečenje na otvorenoj vatri, žižanici. Specifičnost ovog lončarstva, pored izrade na ručnom vitlu, čini materijal od koga se pravi – mešavina sirovina (gline i mlevenog mineralnog kalcita, u tačno utvrđenom omeru) koji su dobijeni iz lokalnih nalazišta u selima ove regije. 

Društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i konzumiranjem tradicionalne rakije od šljive – šljivovice (2022) 

Tek pre dve godine, prakse i znanja u vezi sa pripremom ove alkoholne esencije prepoznata je globalno. Međutim, dobro znamo da je rakija naša lična karta, a to dobro znaju i turisti i turistkinje, koji i koje prvo baš nju probaju kada doputuju u Srbiju. 

O ovom žestokom piću, koje volimo reći, slika karakter podneblja, a sada se prepoznaje i kao kulturno nasleđe, možete pročitati više na ovom linku.

Kovačičko naivno slikarstvo (2024) 

Vojvodina je često slikovito predstavljena šarenim delima naivnih slikara. Reč ,,naivno” u naivnom slikarstvu jeste poreklo vukla iz amaterskog slikara, međutim, naivno slikarstvo je preraslo u svojstveni kulturni, ali i slikarski, pravac. 

Ove godine, UNESCO je na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva dodao i naivno slikarstvo iz Kovačice, po kojem su poznati kovačički Slovaci. Ovo je samo jedan od mnogih primera živog nematerijalnog nasleđa koje je sa teritorije Srbije, a nije nacionalno ,,srpsko”. 

Ministarstvo kulture Republike Srbije ovako opisuje Kovačičko naivno slikarstvo:

Kovačičko naivno slikarstvo se odnosi na znanja i veštine slikanja i oslikavanja predmeta sa izraženim prikazima narodnog života, ruralne sredine i svakodnevnice, koje se generacijama neguje u Kovačici. Prepoznato pod različitim nazivima – narodno slikarstvo, iskreno, samouko, slovačko naivno slikarstvo, nastalo je pod uticajima narodnog stvaralaštva i u značajnoj meri održava odnos pojedinca i zajednice prema društvenom i prirodnom okruženju.

Kultura je večita komunikacija naroda sa značajnim drugim i sa samim sobom — preispitivanje, vraćanje, osvešćivanje — i kao takva, bogata je dok je slobodna. Napredak i progres, kako to zna nekad tehnicistički da zvuči, ali definitivno, razvoj i rast jednog društva, jedne kulture, obezbeđen je samo onda kada svi njegovi članovi i sve njegove članice slobodno izražavaju svoju autentičnost. 

Izvor naslovne fotografije: BrankaVV/Wikimedia Commons