Telo nalik na pufnastog medvedića i njuška sa prirodnom crnom maskom bandita proslavili su rakuna kao slatku malu životinju ,,iz komšiluka”. Na društvenim mrežama tako danas možete videti brojne simpatične videe rakuna kako uzimaju hranu od ljudi ili čak žive kao njihovi ljubimci. Ali koliko dobro poznajemo ove životinje, i da li bi trebalo da ih držimo kao ljubimce? Saznajte sve detalje u ovom tekstu.
Šta je rakun?
Rakun je sisar iz Severne Amerike koji raste do jednog metra, ako se uzme u obzir i njegov dugi, šareni rep. Zadnje noge su mu duže nego prednje, pa se često može videti kako sedi uspravno, a kada hoda i trči, izgleda pogrbljeno.
Kada je reč o skloništima, rakuni traže dobro skrivene jame i otvore kako bi se zaklonili od pogleda. Naročito su aktivni noću, mada se nekada mogu videti i preko dana. Tokom naročito hladnih zimskih perioda, rakuni znaju i danima da ostanu u svojim skrovištima, iako ne padaju u period hibernacije.
Životni vek rakuna nije naročito dug zato što se često kreću u naseljenim područjima. U susretu sa lovcima, vozilima i bolestima na ulici, rakuni najčešće dožive tek dve ili tri godine. U zarobljeništvu su zabeleženi slučajevi rakuna koji su premašili 10 godina starosti.
💡 Zanimljiva činjenica: Maska od crnog krzna koju rakuni imaju oko očiju — a po kojoj se često nazivaju banditima! — zapravo ima svoju svrhu. Ove životinje su najjaktivnije noću, a crno krzno oko očiju im pomaže da bolje vide. Ono upija svetlost koja bi se inače reflektovala od svetlijeg krzna i zaslepela ih, stvara bolji kontrast u slaboj vidljivosti i snižava odsjaj od vode kada rakuni u njoj love.
Po nekim tumačenjima, ova maska služi i boljoj komunikaciji među rakunima, jer im omogućava da se lakše raspoznaju. Navodno može pomoći rakunima i da se sakriju od predatora tokom noći, kao i da ih uplaše, čineći se većim i opasnijim nego što jesu.
Razlika između rakuna, tvora i ,,smrdljivca”
Ovde je možda važno naglasiti jednu bitnu razliku između tri vrste životinja koje se često mešaju na našim prostorima. Rakun nije isto što i tvor ili smrdljivac. Štaviše, ni tvor ni smrdljivac nisu ista životinja.
Na slici ispod ćete videti tvora, grabljivog sisara iz porodice kuna kog odlikuje tamnobraon krzno, crna šara oko očiju slična kao kod rakuna, okrugle uši i kratak rep. Ova životinja je dugo bila na ivici istrebljenja jer se smatrala štetočinom i izlovljavala, a ima je svuda po Evropi. Tvor i danas zadaje problema u ruralnim područjima, gde napada živinu i zečeve kada je u nestašici hrane.
Sa druge strane, slika ispod pokazuje smrdljivca. Reč je, takođe, o sisaru, ali sa crnim krznom i belim prugama po telu.
Autohtono područje smrdljivca je Severna Amerika, a njegova izrazita karakteristika je sposobnost da izbaci tekućinu sa izrazitim mirisom na ono što mu se učini da je pretnja po njegov život.
Smrdljivci su svaštojedi, a naročito vole insekte, pa se smatraju dobroćudnim stanovnicima bašta, jer često uništavaju štetočine.
Šta jedu rakuni?
Ova životinja ima veoma spretne prste kojima hvata i ,,prebira” hranu, a često se može videti i kako je ispira u vodi. Pretpostavka je da rakuni hranu zapravo ne peru, već da potapaju stvari da bi bolje osetili da li su jestive.
Rakun je u proseku težak od 6 do 18 kilograma, a mužjaci čak mogu preći 27 kilograma. Kada su u divljini, obično su mršaviji jer su stalno u pokretu i potrazi za prirodnom hranom, dok se rakuni u urbanim područjima često hrane visoko kalorijskom ljudskom hranom.
Iako će pojesti gotovo sve na šta naiđu (da je jestivo!), rakuni preferiraju ribu, žabe, puževe, insekte, ptice i ptičja jaja. Posebno vole voće i povrće, kao i orašaste plodove. Neće, doduše, prezati ni od hvatanja veverica, miševa i pacova u slučajevima nestašice.
Da li je rakun opasan?
Kao i bilo koja druga vrsta divlje životinje, rakun može biti opasan za ljude. Iako imaju ljubopitljiv i simpatičan izgled, rakuni zapravo mogu biti veoma agresivni kada brane svoje stanište, svoj život ili svoje mladunce. Oni takođe znaju da budu napadni i uporni u potrazi za hranom, pa se preporučuje oprez prilikom hranjenja rakuna. Ako se naviknu na dostupnost hrane na jednom mestu, oni će stalno nastaviti da dolaze i zahtevati konstantno angažovanje, što može uzrokovati i agresiju kada hrana nije dostupna.
Osim toga, rakuni su svaštojedi koji ne prezaju od toga da hranu potraže i u kontejnerima i na smetlištima. Tako često dolaze u kontakt sa bakterijama, parazitima i različitim vrstama prenosnih bolesti. Zato se savetuje oprez pri kontaktu sa njima, kao sa bilo kojom drugom divljom životinjom.
Besnilo je jedan od najvećih rizika interakcije ljudi sa divljim životinjama.
Kako bi se prevenirao dolazak rakuna u urbana, naseljena staništa, stručnjaci i stručnjakinje preporučuju individualnim domovima da drže svoj otpad strogo zatvoren, ne hrane druge životinje ispred kuće i dobro zatvaraju staništa drugih životinja (rakuni će krasti jaja i napasti živinu, ali i mačke i pse, ako se nađu u ćorsokaku). Cilj je da se stanište učini što manje atraktivnim za rakune.
Naposletku, važno je napomenuti da rakune ne bi trebalo držati kao kućne ljubimce. Čak i u prihvatilištima, rakuni se tretiraju kao divlje životinje i data im je sloboda kretanja i uživanja u prirodi. Zatvaranje divljih životinja ima dalekosežne posledice po njihovo zdravlje i narušava prirodne ekosisteme.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
