Požari, poplave, suše, otapanje leda, nezapamćeno visoke temperature, nestašice vode… Svakoga dana, vesti su ispunjene naslovima o ovim i drugim katastrofama. Planeta se bori sa tolikim stepenom zagađenja i zagrevanja da posledice ovih fenomena ne možemo više pripisati normalnim sezonskim promenama.
Ljudske aktivnosti na zemlji su u toj meri narušile ekosistem da većina stanovnika i stanovnica ove planete, bez obzira na stepen obrazovanja ili upoznatosti sa temom, danas zna da klimatske promene direktno utiču na zdravlje ljudi, životinja i biljaka. I dok eksperti i ekspertkinje u polju ekološke održivosti, kao i aktivisti i aktivistkinje, pozivaju na preko potrebnu reformu zastarelih obrazaca očuvanja životne sredine i hitnu akciju, briga o našoj budućnosti na Zemlji postaje sve rasprostranjenija — i opravdana.
Da li ćemo, kroz samo nekoliko godina, udisati iole čist vazduh, ako je već danas 99% globalne populacije izloženo vazduhu koji sadrži visoke nivoe čestica štetnih po ljudsko zdravlje? Da li će voda biti dovoljno čista za piće, a zemlja dovoljno zdrava da uzgaja hranu?
Ova i mnoga druga pitanja nalaze se svakodnevno na pameti — i, često, jeziku — svakog i svake od nas. S obzirom na alarmantne podatke o klimatskim promenama, ne čudi da je briga o budućnosti, o opstanku ove planete, i svih živih bića na njoj, opipljiva poput pepela na usnama. Još manje čudi da u poslednje vreme sve više ljudi prijavljuje eko-anksioznost kao mentalno stanje sa kojim ne mogu da se izbore samostalno.
Šta je eko-anksioznost?
Eko-anksioznost je pojačana briga o budućnosti Zemlje i života na njoj. Slični termini za isti fenomen su stres uzrokovan klimatskim promenama, eko trauma i ekološka tuga. Sve ove kovanice ukazuju na isto mentalno stanje.
Ovaj fenomen je dobio svoj termin 2017. godine, kada su Američko udruženje psihologa i ecoAmerica definisali eko-anksioznost kao ,,hronični strah od propasti životne sredine”.
Iako eko-anksioznost nije svrstana u mentalne poremećaje, sama činjenica da je bilo potrebno sačiniti termin da bi se okarakterisala ukazuje na njenu rasprostranjenost. Naime, nekolicina studija je pokazala da na različitim uzorcima, i na različitim ispitanicima i ispitanicama, većina ljudi, a naročito mladih, prijavljuje da njihova zabrinutost zbog klimatskih promena negativno utiče na njihov svakodnevni život.
Nije teško podcrtati vezu između anksioznosti i klimatskih promena. Anksioznost se generalno definiše kao emocija povezana sa osećanjima tenzije i brige. Iako se često izjednačava sa strahom, ove dve emocije nisu iste. Anksioznost karakteriše briga o budućnosti i udaljene pretnje, dok je strah odgovor na trenutne, direktne opasnosti.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), čak 4% globalne populacije pati od neke vrste anksioznog poremećaja, a ima ih nekoliko, kao što je generalni anksiozni poremećaj, panični poremećaj i socijalni anksiozni poremećaj. Da li će eko-anksioznost biti svrstana u neku od ovih vrsta, ili proglašena kao posebna vrsta, teško je reći, ali je činjenica da se na mnogo načina pridružuje listi anksioznih poremećaja. Zašto je to tako?
Briga o propasti životne sredine se ne može okarakterisati kao trenutni i direktni strah, već strah od postojanja budućnosti. Kao i ostale vrste anksioznih poremećaja, ovaj fenomen takođe odlikuje čitav niz simptoma koji negativno utiču na svakodnevni život čoveka.
Eko-anksioznost simptomi
Poplave, suše, ekstremne temperature i ostali fenomeni uzrokovani klimatskim promenama dovode do čitavog niza posledica, od pojave novih bolesti do limitiranog pristupa vodi, hrani, struji i čistom i zdravom vazduhu. Prilagođavanje ovakvom nestabilnom načinu života nije lako, i neminovno vodi do brige o budućnosti, a prolongirana osećanja straha i stresa, kao i ponavljajuće misli o problemu, mogu imati niz negativnih posledica po zdravlje čoveka.
Neki od simptoma koji ukazuju na eko-anksioznost uključuju:
- Opsesivne misli o klimatskim promenama i životnoj sredini
- Fatalistički način razmišljanja koji podrazumeva da je prekasno da se spreči propast životne sredine, a samim tim, i čitavog živog sveta na Zemlji
- Neprestani strah od ugrožene egzistencije
- Panične i depresivne epizode povezane sa mislima o budućnosti planete
- Tuga nad izgubljenim resursima
- Krivica nad svim postupcima koji bi mogli ugroziti životnu sredinu
Kao i kod drugih vrsta stresa i anksioznosti, ovi simptomi dovode do niza drugih psihičkih i fizičkih posledica, kao što su problemi sa koncentracijom, nesanica, promene u apetitu, glavobolje, problemi sa varenjem i još mnogo toga.
Statistike o porastu eko-anksioznosti
Stručnjaci i stručnjakinje ukazuju na to da su pod najvećim rizikom od razvijanja eko-anksioznosti mladi ljudi, socijalno ugrožene i marginalizovane grupe, ljudi koji obrađuju zemljište ili su za njega drugačije blisko vezani, kao i oni koji žive u visoko rizičnim područjima, gde se klimatske promene trenutno najviše osećaju. Ali nije neophodno da direktno osećate devastirajuće efekte klimatskih promena da biste se saosećali/e sa onima koji trenutno pate zbog njih — uključujući tu i čitav biljni i životinjski svet.
U istraživanju sprovedenom 2020. godine, više od polovine ispitanika i ispitanica — oko 56% — se složilo da su klimatske promene najveći problem današnjeg društva. Čak 68% je prijavilo da oseća ,,neke simptome” eko-anksioznosti, a skoro polovina ispitanika i ispitanica od 18 do 34 godine je priznalo da stres koji osećaju zbog klimatskih promena utiče na kvalitet njihovih života.
Godinu dana kasnije, istraživanje na istu temu je našlo da jedna trećina ispitanika i ispitanica strahuje od budućnosti, a čak većina njih misli da je čovečanstvo osuđeno na propast. U još jednoj studiji iz 2022. godine, klimatske promene su dovedene u vezu sa negativnim mentalnim zdravljem u čak 31 zemlji.
Zašto je važno potvrditi postojanje eko-anksioznosti?
Potvrda postojanja eko-anksioznosti je na prvom mestu značajna kao vrsta validacije osećanja koje dele, sada već široke, mase. Zato je i skovan novi termin, da bi ljudima potvrdio da nisu sami u tome što osećaju, i da postoje načini za regulaciju ovakvih emocija, tako da one drastično ne remete njihov svakodnevni život.
Imenovanje eko-anksioznosti kao validnog mentalnog stanja takođe ima za cilj da još bliže ukaže na pretnju koja se nadvila nad celom Zemljom. U tom smislu, postojanje ovog fenomena, i ukazivanje na njegovu rasprostranjenost, bi moglo da pomogne širenju svesti o važnosti brze i konkretne akcije u sferi očuvanja životne sredine.
Kako se boriti sa ovom vrstom anksioznosti?
Ono što je karakteristično za eko-anksioznost jeste njena utemeljenost na stvarnom stanju stvari. U većini slučajeva, anksiozni poremećaji nastaju zbog prenaglašene brige i straha od budućnosti koja zapravo ne mora doneti ništa loše. Na primer, ljudi koji pate od paničnih poremećaja doživljavaju iznenadne nalete straha i drugih negativnih emocija iako se baš u tom trenutku ne suočavaju sa očiglednom, direktnom pretnjom. Ova pretnja se može ostvariti u budućnosti, ali zapravo postoje ili mali ili nikakvi izgledi za to.
Kada je reč o eko-anksioznosti, međutim, pretnja je stvarna i praćena i naučno potkrepljenim informacijama i trenutnim indicijama, kao što su promene vremena i visoko zagađenje vazduha. To čini ovu vrstu anksioznosti još težom za kontrolisanje.
Prema stručnjacima i stručnjakinjama, međutim, veoma je važno kontrolisati eko-anksioznost ne samo zato što ona negativno utiče na naš svakodnevni život i zdravlje, već i zato što parališe čoveka i njegove akcije. Iako to nije lako, borba sa ovim osećajem počinje pričom o njemu. Veoma je važno podeliti osećaje teskobe i pritiska sa drugima kako bismo se rasteretili/e, ali i grupisali/e oko istog problema.
Zatim, razgovor sa stručnim licima može pomoći u razgraničavanju odgovornosti. Kroz sagledanje sopstvenih akcija i situacija, individue mogu postati svesnije toga šta zaista mogu da učine da naprave bolje izbore za planetu, a šta je izvan njihove moći (i osećaja krivice). Ovo može pomoći u smirivanju savesti i time uzrokovanog stresa. Veoma je važno prepoznati sopstvenu ulogu u uticaju na životnu sredinu ali se ne utopiti u moru negativnih misli i osećanja baš zato što to sprečava naš doprinos limitiranju klimatskih promena.
Edukacija o životnoj sredini takođe može biti od velike koristi, jer informisanost dozvoljava ljudima da se bolje uključe u lokalne i globalne akcije, ali i šire svoje znanje na druge. Širenje ovakvog znanja, ma koliko izgledalo beznačajno, može napraviti veliki doprinos na globalnom nivou. Naposletku, svaka grupacija ljudi sačinjena je od individualnih jedinki.
Izvor naslovne fotografije: Izvor: bublikhaus/Freepik
