Opojni miris stranica knjige naročito prija čulima koja se već opuštaju pod umirujućim zvucima morskih talasa i blagim osmesima sunca. Tada je um, inače preopterećen rokovima, dnevnim zadacima i brigama, najraspoloženiji da prihvati nove reči i u njima uživa, onako kako priželjkujemo da uvek može da čini.
Zato ne propustite da ovogodišnji odmor provedete uz kakvo novo književno ostvarenje — ili, pak, davno napisano koje oduvek priželjkujete da držite pod prstima, ali za to nikada nemate dovoljno vremena. Ako vam je potrebno malo inspiracije i novih ideja za čitanje, urednice Rezon Magazina izdvajaju književna dela koja će one nositi sa sobom na kratak, ali preko potreban, predah.
,,Kaliban” Anđela Bulajić
Jednostavno rečeno, roman ,,Kaliban” je priča o devojci Asji, sezonskoj radnici u turističkom kompleksu na Adi Bojani. Asja nas kroz zapise iz dnevnika vodi kroz prirodu i društvenu zaostavštinu ovog jedinstvenog crnogorskog ostrva, otkrivajući pritom detalje iz svog života, kako spoljašnjeg, tako i unutrašnjeg.
Ispod površine, međutim, ovaj roman je priča o iskonskim težnjama čoveka — i njegovoj dehumanizaciji — i povratku prirodi kao suštinske, nadasve prisutne sile koja nas održava u životu.
,,Kaliban” je svojevrsna šekspirovska aluzija koja nas primorava da preispitamo vrednosti i ciljeve u životu — ali i oda prirodi i njen vapaj za pomoć. U isto vreme, ovaj roman kroz oštro pero autorke na savršen, jednako atipičan, način dočarava lepote bisera Crne Gore, Ade Bojane, te je idealan za čitanje uz ritmične odjeke talasa, slani miris mora i vrelinu peska.”
,,Prodavačica” Sajaka Murata
Japanska savremena spisateljica, Sajaka Murata, objavila je pre skoro 10 godina neobično ,,običan” roman pod nazivom ,,Prodavačica”. Ovo književno delo je od objavljivanja prodato u čak 1.5 milion primeraka, a prevedeno na više od 30 jezika, dostižući izuzetnu popularnost širom sveta.
Kako samo ime nagoveštava, ,,Prodavačica” je priča o ženi, tridesetšestogodišnjoj Keiko Furukuro, koja radi u lokalnoj trgovini već 18 godina. Naizgled, Keiko živi monoton život bez velikih izgleda za napredak, ali je ona tim životom zadovoljna jer joj omogućava da se uklopi u društvo kome nije pripadala još od detinjstva. Njen osećaj ispunjenosti i mira, međutim, ugrožava narastajući društveni pritisak da pronađe ,,pravu karijeru” i muža, što je navodi na očajničke poteze.
,,O prirodi” R.V. Emerson
Knjiga u formi eseja, koju je R.V. Emerson sastavio od zabeleški iz dnevnika i predavanja, je zapravo traktat o lepoti i prirodi. Ukazujući na to i samim naslovom, esej ,,O prirodi” zagovara duboku umreženost čoveka i prirode i podstiče čitalačku publiku da potraži inspiraciju i sopstvo upravo kroz njene sile.
Napisano kao esej jednog filozofa, delo ,,O prirodi” je duboka samorefleksija koja predstavlja jedno unikatno istorijsko-filozofsko stanovište o načinu funkcionisanja sopstva.
Knjiga nastala nakog dugogodišnjeg proučavanja smisla čovjekovog bitisanja, upravo u prirodnom okruženju, nezaobilazno je štivo, jer jedini način da se u ovom ,,ludom" vremenu snađemo i opstanemo, upravo je u povratku prirodi. Priroda je vječna i trajna, i u njoj leže svi odgovori. U prirodi i u knjizi koja temeljno proučava i objašnjava istinu, jer, priroda je posrednik misli i odgovor za kojim svi tragamo.
,,Portret umetnika u mladosti” Džejms Džojs
Veliki irski modernista, Džejms Džojs je možda najpoznatiji široj čitalačkoj publici upravo po svom romanu ,,Portret umetnika u mladosti” — doduše, možda tek nakon ,,Uliksa”.
Ovaj roman govori o Stivenu Dedalusu, momku koji odrasta i svoj identitet pokušava da pronađe u strogoj atmosferi katoličke škole u Irskoj. U osnovi bildungsroman, ,,Portret umetnika u mladosti” nam kroz perspektivu glavnog junaka dočarava i otvara teme individualnosti, samoekspresije i nezavisnosti, naročito s obzirom na društvene norme i koncept ,,pripadanja”. Kao centralna tema ovog romana postavlja se, naravno, i pitanje pronalaska i prihvatanja onog stvaralačkog, umetničkog dela u čoveku.
Ako je naslov takav kakav jeste, onda je verovatno sudbina glavnog junaka postati umetnikom. Ipak, Stiven Dedalus, sumnjičav prema tuđim mišljenjima i otuđen od drugih, ne može da dokuči šta je njegova sudbina u stvari. Tek na obali junak dolazi do samospoznaje. Ta transformacija pomoći će Dedalusu u pronalaženju sopstvenog identiteta koje je povezano sa razvojem njega kao umetnika. Višnja Sepčić u Strukturalnom ritmu Džojsovog „Portreta umetnika u mladosti“ kaže da „scena na morskoj obali – klimatička scena Portreta što u sebi zgušnjava složenu unutrašnju spoznaju – postaje model Džojsove koncepcije epifanije“.
Naravno da je središnji lik njegove epifanije Dedal – jer zašto bi se Stiven prezivao drukčije no Dedalus, kod Džojsa ništa slučajno nije – prototip umetnika, tvorac prvih „veštačkih“ krila kojima je leteo poput ptica, te u njegovom liku Stiven vidi svoj umetnički, stvaralački poziv. Da dalje ne spojlujem, naravno da ,,Portret” ima višeslojnu građu i da je pitanje postanka umetnikom samo jedna od tema. No, Džojs je možda na tragu, to jest plaža je možda pravo mesto za epifanije i stvaranje jasnije slike o sebi, te „Portret umetnika u mladosti“ ima miris leta i morem posoljenog peska (šljunka ili kamena).”
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
