Niko nije bezbedan u ratu, ali kada do njega dođe, međunarodno humarnitarno pravo služi kao instrument za zaštitu civila od oružanog sukoba. Novinari i novinarke, kao pripadnici i pripadnice civilnog društva, trebalo bi da imaju isti nivo zaštite, naročito jer se često nalaze u centru oružanih sukoba.
Pristup nezavisnim, objektivnim informacijama sa ratišta, kao i bilo kojim informacijama od javnog značaja, običnom narodu je omogućen samo kroz redovno izveštavanje novinara i novinarki. Njihov posao tako često uključuje prikupljanje i prezentovanje značajnih vesti bez pristrasnosti, kako bi javnost mogla da donese sopstveni sud i na njih reaguje po sopstvenom nahođenju — zbog čega su često, zapravo, meta napada.
Objektivno i nezavisno izveštavanje obično nije u interesu korumpiranih, zločinačkih vladajućih struktura i organizacija, te su novinari i novinarke često na prvoj liniji napada, kako verbalnih, tako i fizičkih. Procenjuje se da je Izrael odgovoran za ubistva čak 235 novinara i novinarki u Gazi, a Rusija za 12 u Ukrajini — koliki je broj nestalih i povređenih, teško je i zamisliti.
U globalu — uključujući oružane sukobe i druge situacije — Komitet za zaštitu novinara i novinarki procenjuje da je 2,563 osoba ove profesije ubijeno vršeći svoje poslovne dužnosti od 1992. do 2026. godine. Od toga, 2025. godina je bila najgora do sada.
Sa ovim i drugim zabrinjavajućim podacima (koje ćemo predstaviti nešto kasnije) obeležićemo Svetski dan slobode medija 3. maja ove godine, podsećajući na važnost nezavisnog, nesmetanog i objektivnog izveštavanja, naročito u trenutku pojačanih društvenih konflikata i ekonomske nestabilnosti.
Definicija slobode medija (ili represijom obesmišljena fraza)
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) definiše slobodu medija kao ,,pravo novinara i novinarki i novinarskih agencija da operišu nezavisno, bez cenzure ili uplitanja državnih aparata i ostalih entiteta.”
Ovo pravo u direktnoj je korelaciji sa pravom na slobodu govora i demokratijom. Sloboda medija, u svojoj biti, služi javnom interestu jer omogućava da stanovništvo dobije tačne, nezavisne informacije o različitim događajima na lokalnom, regionalnom i svetskom nivou, a koje su joj od značaja.
U tom smislu, od slobode medija zavisi informisanost stanovništva, ali i njegova edukacija. Individue upravo na osnovu kvaliteta i kvantiteta dostupnih informacija usvajaju stavove i donose odluke koje direktno utiču na njihov društveni život. Tako mediji deluju kao pokretač političkih odluka i služe kao stub demokratskih odluka.
Da bi se postigla sloboda medija, potrebno je da se ispuni nekoliko uslova — bezbednost i neometan rad novinara i novinarki su preduslovi. Adekvatan pristup informacijama mora biti pružen kako novinarima i novinarkama, tako i javnosti. Pluralizam medija je takođe neophodan.
Treba naznačiti da je i etičko i tačno izveštavanje, uz praćenje najviših profesionalnih standarda postavljenih od strane strukovnih regulatornih tela, takođe ključno. Ono možda ne utiče na slobodu medija ali je neophodno da bi javnost bila pravovremeno i ispravno informisana.
Podaci iz sveta o sistemskom urušavanju slobode medija
Istraživanje sprovedeno 2024. godine je pronašlo da više od polovine svetske populacije živi u zemljama gde je sloboda medija ,,u ozbiljnoj situaciji”. Pod ozbiljnom situacijom se u ovom slučaju podrazumeva rad novinara i novinarki u uslovima opasnim po njihovu slobodu i život.
Isto istraživanje je naznačilo da je politički udeo u narušavanju slobode medija najznačajniji. Drugačije rečeno, strukture vlasti su te koje su u najvećoj meri stvorile neprijateljsku atmosferu i okruženje za rad novinara i novinarki.
Osim statistika koje smo već navele, evo nekih podataka koje morate znati o narušavanju slobode i ugrožavanju bezbednosti medija širom sveta:
(Napomena: Ova lista nije iscrpna, i novinari i novinarke u mnogim zemljama sveta koje nismo uspele da spomenemo nalaze se u jednako zabrinjavajućim situacijama.)
- Predsednik Argentine, Havijer Milej, po imenovanju na funkciju ugasio je celu medijsku kuću, nazivajući je ,,mašinerijom propagande i levo-orijentisanom populističkom opozicijom”. Njegovi napadi na novinare i novinarke i opstrukcija njihovog rada nastavili su se do danas.
- Verbalni napadi koje predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) upućuje novinarima i novinarkama samo su mali deo njegovog delanja protiv slobode medija. On i njegova administracija su limitirali mogućnost izveštavanja iz zgrada vlade i delova Bele kuće, deportovali brojne novinare van zemlje, uveli državnu reviziju vesti o Pentagonu i pooštrili zahteve za vizu stranih novinara i novinarki.
- Dva dana pred izbore u Slovačkoj 2024. godine, na društvenim mrežama pojavio se deepfake snimak (video montiran tako da osoba izgleda kao da je rekla ili uradila nešto što nije) novinarke Monike Todove u razgovoru sa predstavnikom vladajuće partije kako bi se javnost izmanipulisala i glasanje usmerilo u korist te stranke.
- Od kada su talibanske grupe povratile vlast u Avganistanu (2021. godine), 43% medijskih platformi je nestalo sa scene, dve trećine novinara i novinarki je napustilo profesiju, a osam od deset žena je prestalo da obavlja ovaj posao. Preostale žene u profesiji doživljavaju još veću represiju nego muškarci na istim pozicijama, bez mogućnosti da putuju samostalno (osim u pratnji muškarca) i pojavljuju se ispred kamere. Manje plate i uznemiravanje na radu su svakodnevne pojave.
- Vladajući režim u Eritrei, zemlji u istočnoj Africi, u potpunosti kontroliše sve načine informisanja javnosti. Nezavisni mediji ne postoje. Vlada izveštava o svemu kroz nekoliko medijskih kanala. Jedini nezavisniji izvor informacija za stanovništvo je radio stanica koju emituju izgnani novinari i novinarke iz Pariza.
- Najevidentnija represija novinara i novinarki se događa u Kini, gde državni aparati kontrolišu sav sadržaj koji dolazi do javnosti i pomno prate sve individue koje se bave novinarskom profesijom. Kina ima čak i regulativu po kojoj sme da zatvori nezavisne novinare i novinarke u samice u ,,crnim zatvorima”, poznatim po tome što je u njima dozvoljena i fizička tortura zatvorenika i zatvorenica, a nije im omogućena odbrana.
A kakva je situacija na lokalu? Od istraživanja sprovedenih od strane nezavisnih agencija saznajemo da je Srbija rangirana kao 96-a zemlja po redu na Indeksu Slobode Medija (od ukupno 180. U skoro godinu dana nakon početka protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, zabeleženo je 89 fizičkih napada na novinare i novinarke. Verbalni napadi nisu beleženi, i bilo bi ih teško izbrojati.
Istraživanje nekoliko evropskih novinarskih agencija zabeležilo je opadanje pluralizma i nezavisnih medija u Srbiji uz jačanje centralnog novinarskog sistema pod direktnim uticajem vladajuće strukture. Ono je stanje medijskih sloboda u Srbiji nazvalo ,,vanrednim”.
Media Freedom Rapid Response, još jedan projekat Evropske unije, naročito je naznačio da je Srbija zemlja sa najvećim brojem slučajeva narušavanja medijskih sloboda u regionu — i da se nalazi u kriznoj situaciji.
Porast dezinformacija u kvazi medijima, iliti kako tehnološki napredak nije nužno i društveni
Mediji igraju kritičnu ulogu u promeni društva, bilo na bolje ili na gore. Oni u svojim rukama imaju ,,moć informacije” koja formira mišljenja i motiviše akciju naroda. Prema tome, veoma je važno koje informacije stignu — a koje ne — do publike.
Na ovom mestu je korisno setiti se čuvene debate dva nemačka filozofa, Valtera Benjamina i Teodora Adorna, o uplivu tehnologije u društvo i umetnost.
Sa jedne strane, Benjamin je uključenje tehnoloških inovacija u masovnu kulturu i konzumerizam video kao mogućnost, potencijal da se ostvari politički prevrat i svrgnu represivni režimi kroz nove modele komunikacije. Sa druge strane, Adorno je smatrao da novi mediji prave jednoobrazni sistem koji totalizuje društvo ,,odozdo”. On je upliv tehnologije u kulturu video ne kao revolucionarnu mogućnost već ,,glas opresora”, potencijal za zavođenje masa i njihovo navođenje na poslušnost.
U trenutku kada imamo tu mogućnost da na društvenim mrežama poput Instagrama vidimo trenutna dešavanja na različitim krajevima sveta, bez ikakvog izveštavanja medija, ova debata deluje aktuelnija nego ikad. Ona savršeno pokazuje pat poziciju u kojoj se nalazimo — sa jedne strane, protok informacija je sveobuhvatniji i brži nego ikada ranije, a sa druge strane, to nam je pokazalo da dostupnost informacija ne nosi nužno i društvenu promenu.
Dok popularnost tradicionalnih vrsta medija opada — između ostalog, zbog gubitka poverenja uzrokovanog upravo sve manjom slobodom medija — društvene mreže i drugi alati komunikacije preuzimaju primat. Većina mladih ljudi se sada informiše baš preko društvenih mreža, a zatim i AI alata, što nas sve više vodi ka ,,Adornovom scenariju”.
Iako otvaraju put lakšoj i bržoj komunikaciji i podeli informacija, društvene mreže i veštačka inteligencija takođe povećavaju rizik od dezinformacija. Lažan sadržaj na internetu je dobio na zamahu. Što je tehnologija naprednija, to je teže odrediti šta je stvarno a šta ne, pa snimak sa ratišta ujedno može biti i istinit i generisan kroz AI alate.
Kredibilnost medija je ono što ,,drži branu da ne provali”. Ako vidimo izveštavanje novinara i novinarki sa lica mesta ili sadržaj objavljen na portalima ili društvenim mrežama medijskih kuća kojima verujemo, možemo biti sigurne i sigurne da se radi o istinitom prikazu. Zato značaj medija ne može umanjiti napredak tehnologije; i zato su oni bolna tačka svih represivnih režima i institucija.
Sloboda medija, naposletku, znači mogućnost naroda da se oslobodi represije, te se represivne strukture zato toliko i trude da je oduzmu i pretvore u (kako bi rekao Adorno) sistem za zavođenje masa. Iz istog razloga, cilj naroda, svake pojedinačne individue, trebalo bi da bude (između ostalog) zaštita nezavisnog, slobodnog novinarstva. U situaciji u kojoj se nalazi, Srbija bi naročito ovo trebalo da ima u vidu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Ukrštenica iz filmskog sveta #3
