Budući okružen stresorima sa svih strana, ne čudi što je čovekov um morao da pronađe način da se odbrani od neželjenih i bolnih reakcija, emocija i sećanja. Mehanizmi odbrane koje naš mozak koristi na nesvesnom nivou prvenstveno služe da nas zaštite, i često nam ,,dobro dođu”. Ipak, nisu svi odbrambeni mehanizmi pozitivni — štaviše, neki mogu biti destruktivni i navesti nas na pogrešnu interpretaciju i izbegavanje stvarnosti.
U ovom tekstu otkrivamo šta su odbrambeni mehanizmi u psihologiji, njihove benefite i mane, i kako prepoznati one koji su štetni po nas.
Šta su odbrambeni mehanizmi u psihologiji?
Odbrambeni mehanizmi se u psihologiji definišu kao automatski odgovori individue na emotivne konflikte koji nastaju iz internih ili eksternih konflikata. Oni služe da nas zaštite od bolnih iskstava i emocija, omogućavajući nam da sa njima lakše izađemo na kraj.
Po ovakvoj definiciji, odbrambeni mehanizmi sami po sebi nisu ni ,,loši” ni ,,dobri”. Problem nastaje kada ih upotrebljavamo da izbegnemo suočavanje sa neminovnim situacijama na duže staze, što može izazvati dalekosežne posledice (o tome ćemo govoriti nešto kasnije).
Generalno se odbrambeni mehanizmi dele na 7 kategorija po nivoima odbrane i njihovim funkcijama i posledicama:
- Prvi nivo: Mozak prepoznaje da je izvor stresa ili konflikta eksterni, i da je čitavo iskustvo nepodnošljivo. Interno iskustvo se prenebegava, odnosno razlog unutrašnjeg negativnog odgovora na situaciju, i traži se način da se eksterni izvor izmanipuliše ili protiv-napadne. U ovim situacijama, individue ispoljavaju pasivnu agresiju, bes i frustraciju, i traže savete koje nikad ne poslušaju.
- Drugi nivo: Individua štiti sebe od anksioznosti uzrokovane kontrastiranim reprezentacijama sopstva ili objekta — jednostavnije rečeno, ona upotrebljava strategije izbegavanja i projektovanja kako bi iskrivila sliku stvarnosti i situacije, i tako lakše podnela njeno značenje. Razdvojena slika sopstva (sve je samo loše ili samo dobro), fantazija i projekcija su glavni odbrambeni mehanizmi na ovom nivou.
- Treći nivo: Na ovom nivou individua odbija da prihvati da su neki delovi njenog eksternog iskustva neprihvatljivi. Ona ne prihvata da ima problem ili pripisuje problem drugom izvoru ili razlogu. Odbrambeni mehanizmi na ovom nivou uključuju poricanje, racionalizaciju i projekciju.
- Četvrti nivo: Mozak pokušava da zaštiti individuu kada eksterna iskustva, poput kritike, neuspeha i razočaranja, prete da kompromituju njeno samopoštovanje i izazovu osećaje slabosti i stida. Odbrambeni mehanizmi u ovom slučaju menjaju sliku strvarnosti tako što eliminišu stresor kroz podizanje samopoštovanja. Oni obično uključuju idealizovanje sebe ili drugih, ali i degradaciju/omalovažavanje sebe i drugih.
- Peti nivo: Na ovom nivou mehanizmi odbrane čuvaju misli, želje i motive na nesvesnom nivou zato što ih smatraju nepodnošljivim i pretećim. Zamena objekata koji izazivaju stres je karakteristična na ovom nivou. Na primer, osoba koju šef razbesni na poslu ne sme da odreaguje jer će izgubiti posao, pa kanališe svoje negativne emocije na partnera/ku ili druge osobe u okruženju koje nemaju veze sa originalnim problemom. Disocijacija je takođe karakteristična za ovaj nivo.
- Šesti nivo: Ovde odbrambeni mehanizmi štite individuu od neprihvatljive ideje, želje, straha, sećanja ili uopšte misli i iskustva tako što je udaljuju od emocija njima izazvani. Intelektualizacija je glavni odbrambeni mehanizam u ovom slučaju.
- Sedmi nivo: Ovaj nivo opisuje najpozitivniji način suočavanja sa stvarnosti. Predstavlja sposobnost individue da u potpunosti shvati interne i eksterne stresore, i sa njima se suoči bez izvrtanja stvarnosti. Osobe na ovom nivou pokušavaju da prepoznaju sopstvene motive i limitacije i oslone se na eksterne izvore kada im je pomoć potrebna. Altruizam, anticipacija, potpuna uključenost u zajednicu, samoposmatranje i samopotvrđivanje su neki od odbrambenih mehanizama na ovom nivou.
Tipovi odbrambenih mehanizama
Neke mehanizme odbrane u psihologiji smo već navele iznad. Ovde ćemo se osvrnuti na najčešće tipove i njihovu ulogu u regulaciji emocija i reakcija.
- Izbegavanje — odnosi se na strategiju izbegavanja ljudi, prostora ili objekata koji izazivaju negativne emocije
- Kompenzacija — osoba se fokusira na uspeh u jednoj oblasti da kompenzuje/iskupi se za neuspehe u drugoj ili drugim oblastima
- Poricanje — podrazumeva poricanje realnosti i fokus na unutrašnjim objašnjenjima ili pogrešnim verovanjima da bi se prevazišao problem
- Pomeranje/zamena — emotivne reakcije izazvane jednom situacijom ili objektom se prebacuju na drugu situaciju ili objekat koji sa tim nije imao veze
- Humor — služi da se opusti tenzija, anksioznost i druge negativne emocije izazvane problemom ili situacijom
- Intelektualizacija — problem se preterano analizira i razionalizuje kako bi se izbeglo suočavanje sa emocijama
- Projektovanje — odnosi se na pripisivanje sopstvenih odluka drugim ljudima ili njihovo objašnjavanje spoljašnjim faktorima kako bi se izbegla odgovornost i negativni osećaji uzrokovani lošim izborima
- Regresija — vraćanje na ranije stadijume razvoja zbog traumatičnog iskustva
- Represija — nesvesno potiskivanje želja i traumatičnih iskustava sa kojima mozak nije spreman da se suoči
- Supresija — svesno potiskivanje želja i traumatičnih iskustava
Pozitivne i negativne strane mehanizama odbrane
Dok navedeni tipovi mehanizama odbrane predstavljaju prirodan deo ljudske psihologije i donose trenutno olakšanje od snažnih emocija, pomažući ljudima da obrade informacije i suoče se sa situacijama, oni mogu biti i štetni za mentalno zdravlje. Preterano i predugo oslanjanje na odbrambene mehanizme može dovesti do neuroze, odnosno razvitka hronične anksioznosti, opsesija, fobija i histerije.
Prema tome, u nekim slučajevima, mehanizmi odbrane pomažu ljudima da postanu otporniji na uticaj spoljašnjih stresora, unaprede svoju koncentraciju i zaštite se od emotivnog stresa. Sa druge strane, oni takođe mogu dovesti do samoobmane i pogrešne predstave stvarnosti.
Na primer, izbegavanje može dobro poslužiti da izbegnete jaku negativnu reakciju u neprijatnoj društvenoj situaciji tako što ćete pribeći čitanju knjige, gledanju filma ili druženju sa prijateljima. Sa druge strane, ova strategija može postati i problematična ako vas navede da situaciju izbegavate kroz konzumaciju alkohola ili kocku.
Zbog ovoga je veoma važno da prepoznamo mehanizme odbrane — odnosno, situacije kada je najverovatnije da ćemo ih iskoristiti — i prema tome napravimo svestan, zdravi izbor za sebe.
Kako prepoznati podsvesnu odbranu mozga?
Pošto se najčešće odvijaju u nesvesnom delu uma, mehanizmi odbrane se ne mogu uvek i lako prepoznati. Ipak, to je moguće, i veoma će vam značiti ako želite da naučite da kontrolišete svoje reakcije i upravljate svojim društvenim odnosima na zdrav način.
Mehanizmi odbrane se najčešće mogu prepoznati u nedostatku procesuiranja emocija. Ako vam se desi nešto neprijatno, razmislite o tome kako ste reagovali i reagovale na situaciju? Da li ste upotrebili i upotrebile humor da smanjite tenziju? Ili niste osetili i osetile nikakvu emociju, ali ste optužili i optužile drugu osobu za celokupnu situaciju?
Odvojte malo vremena da razmislite o svojim emotivnim, fizičkim i verbalnim reakcijama, pa se zapitajte da li su one bile na mestu i ispravne. U ovome vam može pomoći vođenje dnevnika, naročito jer vam dozvoljava da se ,,hladne glave” vratite i pregledate beleške o tome kako ste se osećali i osećale u određenom trenutku. Tako možete doneti bolji sud koji će upravljati vašim narednim postupcima.
Šta možete da učinite da izbegnete destruktivne mehanizme odbrane
Umesto da pribegnete destruktivnim mehanizmima odbrane, jednom kada naučite da ih prepoznate, moći ćete da iskoristite druge, zdravije strategije za suočavanje sa problemima i neprijatnim situacijama. Samosaosećanje je jedna od njih, i veoma je važna za zdravo procesuiranje emotivnih reakcija.
Ako pokažete saosećanje prema samom ili samoj sebi, vi zapravo time dozvoljavate sebi da se osetite loše u određenoj situaciji. To znači da ne morate da izbegavate situaciju ili sopstvene osećaje, već ih možete prepoznati i prihvatiti, te tako i lakše prevazići. Samosaosećanje, na primer, podrazumeva priznanje tuge ili bola u određenoj situaciji i njihovo umanjenje kroz strategije poput meditacije ili pozitivnog razmišljanja.
U procesu regulacije mehanizama odbrane je veoma važno i da budete otvoreni i otvorene prema savetima i pomoći drugih ljudi. Porodica, prijatelji i prijateljice i terapeuti i terapeutkinje mogu mnogo pomoći u prepoznavanju odbrambenih mehanizama kada ni sami i same niste svesni i svesne da ih koristite. Oni i one takođe mogu ukazati na vaše negativne načine reagovanja, te vam tako omogućiti da brže prepoznate problem i rešite ga.
Naposletku, psihoterapija je jedna od najefektnijih strategija protiv destruktivnih i negativnih načina ponašanja i mišljenja. Kako istraživanja pokazuju, čak 75% ljudi vidi neke benefite od odlaska na terapiju, te se ne libite da potražite stručnu pomoć ako osećate da vam je ona potrebna.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukativnog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
