Opšte je poznato da u srcu čuvamo posebno mesto za lepote Italije, te smo i ovog leta odlučile da svoj odmor provedemo na jednoj od njenih famoznih lokacija. Palermo nas je ove godine oduševio baroknom, vizantijskom i arapskom arhitekturom koja je stopljena sa velikim parkovima.
Kao „središte” Sicilije, Palermo ima svoje prepoznatljivo kulturno-istorijsko jezgro u samom centru, koje vrvi od turistkinja i turista. Ipak, najviše su nas opčinila manje atraktivna mesta, skriveni biseri koje masovni turizam još uvek nije u potpunosti dotakao.
Među mnogim ulicama Palerma na kojima su istaknute palestinske zastave, parkovima koji na četrdeset stepeni osvežavaju grad i kolonijama maca koje treba gledati sa udaljenosti, u našem odabiru manje atraktivnih mesta našao se jedan porodičan restoran i jedan muzej koji ruši holivudske iluzije.
Ručak neokaljan konzumerizmom
Kada prođete ceo centar, krenete ka Metropolitskoj katedrali Uznesenja Svete Djevice Marije, nadivite se njenom monumentalnošću (ali se setite i Saramaga (José de Sousa Saramago) i „Sedam Sunaca i Sedam Luna“ (Memorial do Convento), te pomislite koliko je sirotog naroda stradalo gradeći velelepnu katedralu) pa dođete i do Normanske palate i kapije Porta Nuove, čeka vas manje turistički značajan deo Palerma. Nekoliko minuta od Porta Nuove, ali i dvadesetak minuta hoda od centra, u Ulici Kapučini (Vai Cappuccini) sakrio se porodični restoran koji drže supružici Jolanda i Mišel, a zove se Trattoria Familiare da Michele & Jolanda.
Maleni restoran sa tek nekoliko stolova unutra i tri plastična stola napolju, u istoj zgradi u kojoj vlasnica i vlasnik žive, otvara se u 12:30 i radi do sedam uveče, ali nikad nedeljom. U ovom restoranu nema žurbe, a nema ni pravih menija. Ručak je osmišljen poput menzi, ali za prave gastronome i gastronomkinje: predjelo, glavno jelo, desert i piće za jednu osobu staje 25 evra. Od predjela možete da birate vegansko sa povrćem iz Palerma, potom sirno predjelo sa domaćim sirom i maslinama iz Korleonea, odakle je majka vlasnika, kao i polumesnu platu, te porciju sa četiri jela od krompipra.
Glavno jelo su paste, kuvane al dente (pod zub, prim. prev; hrana koja je skuvana, ali i dalje osetno tvrđa kada zagrizemo) kojih ima pet u ponudi i koje se kuvaju od nule onog trenutka kada ih naručite. Kao i za predjela, u ponudi su i veganska glavna jela.
Piće je po izboru, od voda preko sokova do domaćih piva, a desert su kanoli koje vlasnik savetuje da rukom pridržavate dok grizete. Takvi saveti vlasnika, kao i vlasnice, i njihova briga o tome da li vam se sviđa svaki zalogaj, te relaksirani protok vremena, čine užitak većim i potpuno drukčijim od onih turističkih ubrzanih modela ugostiteljstva.
Stoga, ukoliko ste mislili i mislile da odete na odmor gde ćete povratiti prizvuk ugodne usluge toplih i odmornih konobarica i konobara, kojoj ste svedočili kao deca ili odrasli/e, mi vam jamčimo da su za vas pravi izbor Jolanda i Mišel. Odlično kuvana hrana i odbijanje asimilaciji nehumanim uslovima rada u ugostiteljstvu, doneli su ovom malom porodičnom restoranu šarm zbog kojeg vredi zaći u udaljene i uske ulice Palerma.
Mesto gde mafija ostaje bez senzacionalnosti
Sicilija i sam Palermo su u holivudskim filmovima, poput franšize „Kum“ (The Godfather), ostali sinonim za rodnu grudu mafije, mesto odakle počinje cela priča o italijanskim kriminalnim grupama. Pored Napulja (iz čije regije je poreklom televizijska porodica Soprano), Sicilija je sinonim izvora mafije, ponajviše u Holivudu. Bez obzira da li kritikuje i ogoljava mafiju pred publikom, televizijska i filmska obrada u Holivudu zahteva određen nivo „privlačnosti negativnog junaka”* te posrednu glorifikaciju mafijaškog života.
Pravično poređenje, koje Majl Korleone (Al Paćino) pravi u ,,Kumu”, između mafijaških i državnih službenika kao istih kreacija (samo) iz različitih uglova, ne pomaže dekonstrukciji pojma mafije već ih dodatno opravdava u očima publike. Dapače, kroz filmove o mafiji uvideli/e smo da se (realna) država i (umetnički oblikovana) mafija ne razlikuju prema ciljevima i načinima održavanja moći nad drugima, te je jasno zbog čega postoji simpatija publike prema kriminalnim grupama u umetnosti.
No, to koliko je teško odrediti da li je film, iako čak nepristrasan, zaslužan za propagandu ili je pogrešno shvaćen zbog političkog stanja u kome nastaje, ili su oba odgovora tačna i u pitanju je začarani krug ponavljanja diskursa, tema je za neki drugi tekst. Ipak, ta smesa holivudskog pozicioniranja mafije šteti najviše onima koji se svakodnevno, višedecenijski suočavaju sa mafijom, te je njima dekonstrukcija „kriminalnog” i te kako potrebna.
Upravo se iz želje da se dekonstruiše senzacionalnost i ambivalentnost prikazivanja i poimanja mafije rodio muzej No Mafia Memorial, antimafijaški spomenik, u srcu Palerma koji je središte Sicilije, a koja je majka svim filmskim mafijama, ali i njeno realno žarište. U muzeju prikazana je realna slika Sicilijanki i Sicilijanaca koji su decenijama živeli pod represijom mafije.
Kroz istorijski pregled saznajemo kako od jedne čiste pobunjeničke snage siromašnih koji vraćaju narodu onaj imetak koji im je (italijanska) vlast oduzela (kod nas najsličnije su delovali hajduci), nastaje aparat fašističke vlasti koji se potom odvaja u samostalnu granu moći koja terorište Palermo, te celu Siciliju. Fotografije pokolja na ulici, slike izgladnelih ljudi i novinski članci koji detaljno opisuju svaku strahotu koja se od sredine dvadesetog veka dogodila u Palermu, ogoliće i rasprštiti vašu sliku o simpatičnim kriminalcima u lepo krojenim odelima koji zbog nemaštine imaju samo jedan izbor.
No Mafia Memorial je tako učionica o istoriji Palerma i Sicilije koja teskobno odbija da bude stavljena pod holivudski glamur i zaljubljenost publike u (nenamerno) izvitoperen diskurs o mafiji. Ono što je i velika prednost muzeja u odnosu na one „komercijalnije“ jeste što je besplatan i funkcioniše samo ukoliko vi ostavite simboličnu donaciju.
Time što je besplatan, muzej i govori da je za sve ljude i da je cilj dekonstrukcije i ogoljavanja slike mafije narodu Palerma značajnije od zarade. Dakle, zbog svoje težnje i strukture No Mafia Memorial gubi na atraktivnosti jer ne glorifikuje mafiju, ali dobija na većem značaju za one koji traže nešto manje senzacionalistički za svoj odmor.
*O privlačnosti junaka možete saznati više u knjizi Negativan junak Nikole Miloševića (Vuk Karadžić; Beograd:1965)
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica o književnosti #37
Nedeljna filmska ukrštenica #36