Sezone odmora kreću, te skoro svi mediji pozivaju stručnjake i stručnjakinje da daju savete za putovanja: šta treba izbegavati na putovanju, kome se treba obratiti za pomoć, da li je bolje putovati s agencijom ili samostalno. S druge strane, kroz društvene mreže serviraju nam se ideje o savršenim destinacijama, savršenom telu, savršenom sklopu kulture i prirode koji treba da se doživi na putovanju.
Od tolikog savršenstva i saveta, verujemo da svi/e, kao i mi iz Rezon Magazina, imate stres od pomisli na putovanja. Kako se pripremiti adekvatno i zaista odmoriti tokom neradnih dana ako postoje društvena ,,pravila”, norme koje se moraju ispuniti?
Da vam pomognemo da ove nametnute norme prevaziđete i uživate u željenim putovanjima, u ovom tekstu smo izdvojile nesavršenosti koje dominiraju u današnjim diskursima — i praktične savete za njihovo rešavanje.
1. Telo sa reklame
Bombardovanje fotografijama poznatih ličnosti koje imaju savršeno ravan stomak i izdefinisane mišiće, a nijednu boru ili opuštenu liniju lica, dostižu vrhunac u trenutku kada gubimo slojeve odeće. Biznisima, malim i velikim, ovo je sezona ogromne zarade na proizvodima za mršavljenje i korekciju, sistemima za potamnjivanje kože, uslugama depilacije i slično.
Tako na njihovim reklamama obično vidimo tela koja zahtevaju izuzetak „viška” kilograma, gravitacije i dlaka, a poseban akcenat jeste i na tenu koji vaš melanin ne može lako da proizvede. Ali, da li su nam zaista potrebni mišići stomaka izdefinisani u ,,pločice”, glatke noge i pazusi, te bronzana boja?
Naš odgovor je: ne. No, hajmo ka dekonstrukciji svakog pojma, da to naše „ne“ i objasnimo.
Zategnuto i glatko telo, od glave do pete, retko je moguće kod odraslih ljudi jer postoji nekoliko elemenata koji to sprečavaju: od gravitacije do uticaja kiseonika. Međutim, insistiranje da je telo lepo jedino ukoliko konstantno podseća na oblik barbike i/ili deteta, govori o ideologiji koja se zasniva na pervertnosti, koja se potom unovčava.
Pođimo od dlaka. U pubertetu dlake kod svih ljudi postaju izraženije i gušće, a tada svi/e postajemo svesni ideala „lepog i glatkog“. Takav ideal postoji isključivo u okviru nametnutog (vladajući narativ). Ne samo da bezdlako telo imaju najčešće deca, te je upitno zašto se, ponajviše ženama, nameće ideal „glatkih nogu“, nego je ono stvoreno kao opravdanje za proizvode koji nisu našli namenu.
Floskula dominantna u marketingu, da se ne reklamira nešto što je ljudima potrebno već da se nešto nametne kao potebno, najjasnije se vidi u pojmu žileta/brijača. Prvenstveno namenjeni muškarcima, žileti/brijači nisu našli dovoljnu publiku, te se ideal „lepog“ kod žena usmerio na nedostatak dlaka, a koje su postale sinonim neurednog i necivilizovanog.
Nadalje, nezategnuto telo i obline u predelima stomaka, ruku i nogu, postale su sinonim nezdravog i nemarnog načina života kako bi se lakše prodali proizvodi i tretmani koji nisu našli na široko tržište (u poslednje vreme Ozempik, prvenstveno namenjen dijabetičarima i hijaluron, čiji zdravstveni benefiti se najviše koriste u estetskoj korekciji).
Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, preplanulost „belih“ ljudi postao je hit jer su solarijumi i preparati za potamljivanje našli svrhu kada tamnoputost više nije bila toliko društveno odbojna. Međutim, predugo izlaganje solarijumu ili direktno suncu dovodi do promena na koži i povećava rizik od raka kože, te takav ten često znači i ozbiljne posledice.
Sve tri komponente snažno se održavaju da bi ojačale kapital, kako velikim tako i manjim kompanijama, stvarajući dodatan pritisak o savršenom telu. Takav pritisak otežava uživanje u svakodnevnom životu, a pogotovo tokom leta, na odmoru, kada nekoliko komada odeće deli ljude od nagog tela.
Naravno da nije lako odgurnuti takav pritisak, ali, kako težimo da vam damo savete kako da imate nesavršen odmor, želimo da zamislite sliku na kojoj nemate uvučeni stomak, niste dali/e mnogo novca za teretanu i tretmane lica i tela, imate po koju dlaku viška ili ste potpuno ulepšani/e svojim dlakama, ali vam se koža nije iritirala konstantnim brijanjem/depiliranjem i imate za nijansu tamniju kožu koja ostaje zdrava jer je niste prevođe izlagali/e suncu, već ste je zaštitili/e SPF-om.
2. Luksuzna putovanja
Među mnogim pretpostavkama u vezi sa putovanjem jesu one koje se tiču ugođaja. Da biste se osećali/e ugodno, mnogi/e savetuju da je potrebno uplatiti all inclusive putovanje (u koje je uključen let, smeštaj, obroci i pića u nekom odmaralištu). Nadalje, turističke agencije insistiraju da je sigurnije putem njih organizovati putovanje, dok platforme za izdavanje apartmana nude jeftinije, ali nepouzdane usluge.
Problem u odlučivanju kako provesti putovanje jeste u slici idealnog putovanja koje se gradi prema fiktivnim svetovima (poput onog u seriji „Beli lotus“ (The White Lotus)) ili objavama na društvenim mrežama, u kojima se mahom nešto reklamira. Savršeno putovanje, tako, nije slika nečega što je dostupno svima, te se kod ljudi, često, stvara osećaj frustracije zbog nedostižnog.
Stoga, po pitanju ugođaja, ovo su naši saveti kako da imate nesavršeno putovanje.
Ponovno putovanje na poznatu lokaciju, na kojoj znate da možete da ,,prođete” jeftino, jeste znak smislenog planiranja u trenutku kada je veliki procenat ljudi na ivici siromaštva. Potom, odlazak na kampovanje ili kod prijatelja/prijateljice/rodbine kako biste prošli/e jeftinije, odlično je rešenje da izbegnete i skupe agencije i nesigurne platforme.
Kada ste u nekom novom gradu, apsolutno je prihvatljivo da samo jednom (ili nekoliko puta) potrošite novac na lokalnu hranu, a da ostatak puta kuvate nešto što se lako sprema a jeftino je. Ukoliko uopšte ne odete na ručak u restoranu, ne morate se osećati kao da nešto gubite jer će zasigurno neki lokalac ili lokalka reći da hrana u tom gradu nije kao što je nekad bila.
Zato je nesavršena slika najbolja: sedite blizu kampa na plaži ili sa svojim prijateljem/prijateljicom blizu njihovog stana, gledate u more dok jedete skuvanu pastu i pijete vino iz prodavnice.
3. Popularne destinacije i viralne atrakcije
Naš poslednji savet za nesavršeno putovanje nadovezuje se na naše priče o solidarnosti, ali ovaj put kroz bojkot.
Naime, destinacije koje su uvek must see (morate videti, prim. prev) mahom su one koje se održavaju na izrabljivanju i eksploataciji naroda. Uzmimo za primer Nemačku koja godinama podržava projekat Ria Tinta u Srbiji (eksploatacija zemljišta zarad litijuma), a sada aktivno učestvuje u još jednom genocidu, ovaj put u Gazi (ranije, između ostalog, u Drugom svetskom ratu i Namibiji) što je eskaliralo označavanjem lubenice (koja je simbol podrške Palestini) kao simbola ekstremizma.
Dakle, bojkot Nemačke je savršen deo nesavršenog putovanja. Nema potrebe stvarati kapital državi koja insistira na ugnjetavanju drugih.
Ukoliko se, pak, nađete u državama koje zarađuju na eksploataciji (a njih ima dosta), nema potrebe da trošite novac na raznorazne muzeje, galerije i utvrđenja. Velika verovatnoća jeste da je cena ulaznice nebulozno visoka, a muzeji simbol kolonijalizma jer su eksponati ukradeni iz delova sveta koji su bili pod kolonijalnom opsadom države u kojoj se nalazite.
Stoga, nesavršeno putovanje može da sadrži razgledanje ulica, spomenika, zgrada i parkova, koji i dalje nemaju cenu na sebi. Izbegavanjem finansiranja poznatih atrakcija ostajete solidarni/e sa velikim delom planete, ali i sa nekoliko hiljada više u džepu.
Ovo su bili naši saveti za nesavršeno putovanje, a ukoliko vi imate neku drukčiju ideju, slobodno nam pišite na info@rezonmagazin.rs.
Izvor naslovne fotografije: Verica Arsić/Privatna arhiva
