Da, kompanije koje proizvode kreme za sunčanje uistinu koriste marketing strategije da prodaju svoje proizvode i istaknu se u odnosu na konkurenciju. Ali ne, kreme za sunčanje nisu prevara.
Preplanuo ten je u jednom istorijskom trenutku počeo da označava lepo, negovano i odmorno telo i postao vrsta društvenog prestiža. Ako ste preplanuli/e, znači da ste bili/e na primorju i uživali/e u ležernom odmoru na plaži.
Ovo se dalje razvilo u trend mimo odmora. Solarijumi i kreme za samopotamnjivanje (o čemu ćemo govoriti kasnije) doneli su preplanuo ten u domove daleko od primorja, i omogućili pripadnost prihvaćenom trendu lepote u svakom trenutku, čak i kad odmor nije dostupan.
Sve ovo, međutim, krije jednu mračnu istinu, a to je da preterano izlaganje suncu ima dalekosežne posledice po zdravlje čoveka. Preplanuo ten zapravo nije prirodna i zdrava pojava, i kreme za sunčanje služe da vašu kožu zaštite od jednog, suštinski, nezdravog i rizičnog stanja.
Sunce i koža: Gde prestaju benefiti a počinju rizici?
Sunce je izvor života za sva živa bića, te tako i naša koža koristi sunčevu svetlost da proizvede vitamin D i formira kosti. Ali i dobra stvar može postati loša kada se sa njom pretera.
Predugo i preveliko izlaganje kože sunčevim zracima može značajno oštetiti kožu. Spoljašnji sloj naše kože sadrži ćelije u kojima se nalazi pigment melanin. Ovaj pigment štiti našu kožu od ultraljubičastih zraka, odnosno elektromagnetnih talasa Sunca koji do nas dolaze uprkos velikoj zaštiti koju nam pruža Zemljina atmosfera.
Ultraljubičasti zraci koji dolaze do Zemljine površine se dele na UVA (duge) i UVB (kratke) talase. Prvi prodiru dublje pod površinu kože od potonjih, ali oba tipa mogu biti potencijalno štetna po zdravlje.
Jednostavno rečeno, proizvodnja melanina u koži se povećava sa povećanjem izlaganja suncu, što suštinski i uzrokuje ,,tamnjenje” tena. Ali tamnjenje tela nije znak zdravog tela koje se odbranilo od štetnih sunčevih zraka. Kada izlažete svoje telo suncu iznova i iznova, melanin se trudi da vas zaštiti, ali on nije dovoljan da se prevenira penetracija sunčevih zrakova ispod površinskih slojeva kože — a upravo to uzrokuje rizična stanja koja ćemo opisati ispod.
Benefiti sunčeve svetlosti za zdravlje
Kao što smo napomenule, sunčevi zraci su ključni za opstanak svih živih bića na zemlji — pa i nas. Kontrolisano dnevno izlaganje suncu — od 5 do 30 minuta — može doneti niz benefita za zdravlje:
- Proizvodnja vitamina D: Sunce nam pomaže da proizvedemo ovaj vitamin, koji je neophodan za zdrave kosti i dobar imunitet. Ono takođe unapređuje našu sposobnost da obradimo minerale kao što su kalcijum i fosfor.
- Regulacija sna: Jutarnje izlaganje suncu može unaprediti kvalitet sna i pomoći nam da zaspimo na vreme.
- Smanjenje telesne mase: Postoje indicije da izlaganje suncu može doprineti smanjenju telesne mase kroz sužavanje ćelija ispod kože. Neposredno, rano izlaganje suncu je povezano sa fizičkom aktivnošću, koja sama po sebi donosi veće trošenje kalorija i utiče na telesnu masu.
- Unapređenje raspoloženja: Sunčevi zraci povećavaju nivoe serotonina u mozgu — neurotransmitera i hormona koji čoveku pomaže da ostane fokusiran, smiren i pozitivan. Štaviše, niski nivoi serotonina u zimskim mesecima se direktno povezuju sa nedostatkom sunčeve svetlosti.
- Bolji razvitak očiju: U ranim godinama života, adekvatno izlaganje suncu može prevenirati probleme sa vidom, a naročito kratkovidost.
Negativan uticaj sunčevih zraka na kožu i celokupno zdravlje
Kada ultraljubičasti zraci penetriraju kožu, oni zapravo narušavaju delikatan proces koji je odgovoran za rast, razvoj i izgled kože. Zato koža koja se prolongirano izlaže suncu često gubi elastičnost i izgleda starije, tanje i grublje.
Koža, naravno, ima svoje načine da zaceli i obnovi se. Kako starimo, međutim, ona postaje sve manje sposobna za ovo obnavljanje, te se povećava rizik od trajnog oštećenja kože i vezivnog tkiva ispod nje. Tako se stvaraju veće, dublje bore i povećava rizik od oštećenja genetskog materijala, a svi znamo šta to znači.
Oštećenje dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) zapravo uzrokuje promene u ćelijama, te promoviše razvitak tumora i lezija koji mogu biti zloćudni (maligni) i bezazleni (benigni). Kancerogeni tumori i lezije putuju telom i šire se na ostale organe u telu, i mogu imati fatalan ishod.
Ako se otkriju rano, mnoge vrste raka kože mogu biti tretirane i otklonjene na vreme. Melanom je najopasniji oblik raka kože, i obično je izazvan prevelikim izlaganjem suncu ili solarijumima.
Napomena: Solarijumi se često koriste kao ,,zamena” za izlaganje suncu kako bi se postigao preplanuo ten. Ovi uređaji su, međutim, izuzetno štetni za zdravlje. Istraživanja su pokazala da korišćenje solarijuma pre 35 godine života povećava rizik od razvitka melanoma za više od 60%.
Drugi rizici izlaganja UV radijaciji solarijuma uključuju oštećenje očiju i imuniteta, a dugoročno i rizike od prevremenog starenja kože, bora i kancera očiju i kože.
Kako kreme za sunčanje štite vašu kožu i zdravlje?
Kreme za sunčanje štite kožu od štetnih ultraljubičastih zraka tako što ih odbijaju od kože ili apsorbuju u sebe. Proizvodi sa mineralnim sastojcima (titanijum dioksid i cink oksid) prave zaštitnu barijeru na vašoj koži, dok oni sa hemijskim sastojcima (avobenzon i oksitalat) upijaju zrake pre nego što probiju kožu. Mnoge kreme za sunčanje zapravo kombinuju ove sastojke za veću pokrivenost i efektnost.
Kreme za sunčanje obično imaju oznaku SPF kombinovanu sa brojem (15, 30, 50, 50+). SPF se odnosi na sun protection factor, odnosno faktor zaštite od sunca, i ukazuje na stepen zaštite od sunca. Niži stepen zaštite može biti dovoljan kod ljudi koji se ne izlažu preterano suncu, dok je visok stepen neophodan za konstantno izlaganje suncu, naročito u kritičnim satima u toku dana kada su sunčevi zraci ,,najjači”.
Zanimaće vas i činjenica da čak i najniži stepen zaštite — SPF 15 — može da smanji rizik od raka kože za 40%, a specifično od melanoma za 50%. To pokazuje da su kreme za sunčanje delotvorne čak iako odaberete one ,,najslabije”.
Osim za bebe mlađe od 6 meseci (zbog njihove osetljive kože), kreme za sunčanje se preporučuju svima, i to ne samo leti. Čak i kada je oblačno, oko 80% sunčevih zraka dolazi do Zemlje, pa ćete samo imati (pogrešan) utisak da niste izloženi/e štetnim zracima.
Važnost odabira prave kreme za sunčanje
Vaša odabrana krema za sunčanje će idealno obezbeđivati zaštitu od UVA i UVB zraka ujedno, a ako planirate odmor na moru sa dosta kupanja, onda gledajte da bude i otporna na vodu.
Efektnost kreme za sunčanje, međutim, ne znači da će svi proizvodi nužno biti bezbedni za kožu. Kao i svaki kozmetički proizvod, krema za sunčanje može imati sastojke koje će kod određenih individua izazvati alergijsku reakciju.
U poslednje vreme su se pojavile i studije koje sugerišu da neki sastojci u kremama za sunčanje — poput oksibenzona, oktinoksata, homosalata i avobenzona — mogu imati negativne posledice po endokrini sistem. Cink oksid i titan dioksid su generalno prepoznati kao bezbedni, te gledajte da izaberete kreme za sunčanje sa ovim sastojcima.
Na kraju, treba naglasiti da se kreme za sunčanje obično moraju aplicirati bar 30 minuta pre izlaganja suncu, kako bi imale vremena da počnu da deluju. Ponovno apliciranje se takođe preporučuje na nekoliko sati ukoliko ste stalno izloženi/e suncu, a naročito ako se kupate, jer voda može ranije sprati kremu sa vaše kože.
Često postavljana pitanja
Da li je solarijum štetan po zdravlje?
Da, solarijumi su veoma štetni po zdravlje kože i celokupnog ljudskog organizma. Oni povećavaju rizik od kancera kože i očiju — i to za čak 60% kada se koriste pre 35 godine života. Bezbednija alternativa za postizanje preplanulog tena su nove kreme za samopotamnjivanje. Sa njima jedino morate voditi računa da ne sadrže štetne hemijske sastojke. Imajte na umu i da ove kreme nisu isto što i ulja za brže tamnjenje koja podrazumevaju izloženost suncu!
Kako rade kreme za samopotamnjivanje?
Kreme za samopotamnjivanje su generalno bezbednija alternativa za dobijanje preplanulog tela jer ne podrazumevaju izloženost suncu. Ove kreme sadrže vrstu sredstva za bojenje koje se meša sa aminokiselinama iz površinskog sloja kože, te tako uzrokuju tamniju boju. Bezbednijim ih čini to što ne prodiru ispod površinskog sloja kože već mahom koriste mrtve ćelije kože da uzrokuju tamnjenje tena. Zato se ove kreme brzo i ispiraju tuširanjem, te ovo treba gledati kao dobar znak!
Kako zaštititi kožu od sunca pored upotrebe kreme za sunčanje?
Evo nekoliko generalnih saveta koje možete ispratiti da se zaštitite od štetnih sunčevih zraka:
- Izbegavajte izlaganje suncu između 10 ujutru i 4 popodne, kada je njegova svetlost najjača.
- Uvek potražite zasenu, ali imajte na umu da zakloni kao što su drveće i suncobrani ne pružaju potpunu zaštitu.
- Voda, sneg i pesak reflektuju sunčeve zrake i mogu povećati rizik od opekotina, te smanjite vreme provedeno u vodi i na snegu i pesku kada je sunce najjače tokom dana.
- Nosite zaštitnu odeću, od dugih rukava do šešira, tako da zaštitite ne samo svoje lice, već i druge delove tela.
- Pratite UV indeks na aplikacijama za vremensku prognozu, te prema tome birajte svoje dnevne aktivnosti i izlaske napolje.
Koje štetne sastojke mogu imati kreme za sunčanje?
Neke studije sugerišu da sastojci u kremama za sunčanje — poput oksibenzona, oktinoksata, homosalata i avobenzona — mogu imati negativne posledice po endokrini sistem. Cink oksid i titan dioksid su generalno prepoznati kao bezbedni.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, informativnog su i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukativnog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: Magnific
