Kada nas životne obaveze sateraju u kut, jedna od prvih stvari koje smo skloni i sklone da žrtvujemo jeste san. Dok obavimo zadatke jedan za drugim i odvojimo malo vremena za omiljene aktivnosti i hobije, dan uveliko prođe. A sa novim ponudama za trošenje vremena na dohvat ruke, poput društvenih mreža i streaming platformi koje stalno izbacuju nove naslove, sve je teže ,,završiti” dan i zaspati na vreme.
Ono što često zanemarujemo tom prilikom je značaj sna za naše celokupno zdravlje. U nastavku saznajte šta san čini integralnim delom naše svakodnevne rutine, i koliko sati sna je neophodno da u svaki dan uđemo sa elanom i punom energijom.
Zašto je san važan za zdravlje?
Čovek provodi jednu trećinu svog celokupnog života spavajući, pa ipak, sklon je da zanemari uticaj koji san ima na njegovo celokupno zdravlje.
Naše telo prolazi kroz različite faze tokom jednog dana. Dok spavamo, ono se praktično ,,isključuje” da bi sačuvalo i skladištilo energiju. Onda tu skladištenu energiju naše ćelije koriste tokom budnog stanja.
Tokom odmora, telu je takođe lakše da se usresredi na oporavak. Istraživanja su pokazala da se telesne aktivnosti poput rasta mišića, zaceljenja povređenog tkiva i sinteze proteina dešavaju uglavnom noću, dok spavamo.
Još jedna važna funkcija sna je ,,održavanje” moždanih aktivnosti. Dok spavamo, naš mozak razvrstava i skladišti informacije koje je primio tokom dana, što mu omogućava da lakše poveže stvari i bolje funkcionište tokom narednog dana.
Naravno, važno je imati na umu da je san mnogo kompleksnija aktivnost nego što je to ovde predstavljeno, i mnogi njegovi delovi su još uvek nejasni naučnicima i naučnicama. Ono što istraživanja definitivno potvrđuju je da nedostatak sna dovodi do problema kao što su:
- Umor
- Loša koncentracija
- Problemi sa pamćenjem
- Iritabilnost
- Povećan rizik od pada imuniteta i povreda, ali i bolesti poput visokog krvnog pritiska
- Pogoršanje mentalnih problema, poput anksioznosti i depresije
U zaključku, kada smo naspavani i naspavane, možemo bolje da funkcionišemo tokom dana, brže se oporavimo od povreda, napunimo potrošenu energiju i bolje učimo i pamtimo. Naša koordinacija i pokreti su takođe brži, što nas čini sposobnima za obavljanje određenih aktivnosti, poput upravljanja vozilima. Bez dovoljno sna, naše reakcije su usporene i povećavaju rizik od grešaka—a time i povećavaju rizik od nesreća.
Istraživanja sugerišu i da nedostatak sna utiče na metabolizam i uzrokuje smanjenje fizičke aktivnosti i sposobnosti tela da odgovori na insulin. Ovo može dovesti do gojaznosti i drugih pridruženih stanja.
Važno je napomenuti da se i raspoloženje popravlja kada se dobro naspavamo, pa smo sposobniji i sposobnije da regulišemo naše svakodnevne emocije i ostvarujemo bolje odnose sa ljudima.
Sada kada znamo zašto je san važan za zdravlje, dolazimo do glavnog pitanja: koliko sati sna je dovoljno čoveku za optimalno funkcionisanje?
Koliko sati sna je dovoljno?
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) odgovara na pitanje koliko sati sna je potrebno po godinama tako što daje detaljnu tabelu preporučenog vremena po uzrastu čoveka. Tako je novorođenim bebama potrebno najviše sati sna (čak do 17 sati!), a odraslom čoveku minimum 7 sati.
Deci od 4 do 12 godina, kao i tinejdžerima i tinejdžerkama od 14 do 17 godina, u proseku je potrebno bar 10 sati sna za dopunu energije i dobro funkcionisanje. Za odraslog čoveka između 18 i 60 godina, optimalan broj sati sna zavisi od individualnih potreba, ali ne bi trebalo da ide ispod 7 sati. Slično važi i za strarije osobe kojima je ipak možda potrebno malo duže spavanje.
Određena zdravstvena stanja mogu zahtevati veći broj sati sna. Novija istraživanja takođe pokazuju da ženama može biti potreban duži odmor zbog hormonskih promena koje uzimaju više energije i uzrokuju značajne bolove, a samim tim i zahtevaju duži oporavak. Ovom prilikom, međutim, ne smeju se izgubiti iz vida ni društveni, spoljašnji uticaji koji ženu ,,guraju” ka potrebi za većim brojem sati sna.
Često pod pritiskom da preuzmu više kućnih poslova uz profesionalne obaveze i gurnute u uloge negovateljica, žene su sklonije kraćem, nekvalitetnom snu — i anksioznosti, depresiji i insomniji.
Slična je stvar i sa marginalizovanim i ugroženim grupama u globalu. Dok se san smatra individualnom aktivnošću i biološkom potrebom a ne luksuzom, socijalni status u velikoj meri utiče na to koliko sati sna čovek zapravo može sebi da priušti. Duge smene na poslu, kombinovanje poslova, iscrpljenost i sagorevanje i finansijski stres su samo neki od uzroka nedostatka sna.
Drugi eksterni faktori uključuju loše životne uslove, odnosno nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba usled siromaštva, kao i kvalitet vazduha i generalnog okruženja. Stres i anksioznost uzrokovani faktorima iz okruženja, poput klimatskih promena i tehnologija koje se rapidno razvijaju, takođe igraju svoju ulogu u kvalitetu i količini sna.
San je kompleksna aktivnost koja zavisi od mnogih drugih procesa u našem telu. Poremećaji sna, poput insomnije, nastaju posredstvom različitih faktora iz našeg okruženja, kao i mentalnih i fizičkih stanja čoveka. Ako imate problema sa snom, od njegovog nastupanja do čestih buđenja, posavetujte se sa izabranim lekarom ili lekarkom.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukativnog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: benzoix/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Ukrštenica o književnosti #3
