ChatGPT koristi oko 700 miliona ljudi na nedeljnom nivou — to dovoljno govori o statusu tehnologije u našem svakodnevnom životu. Veštačka inteligencija više nije novina za čovečanstvo, kao ni vrtoglavi napredak i pojava novih tehnologija. Čini se da svi i sve nestrpljivo iščekujemo šta će se sledeće desiti u ovom polju — dobro ili loše — te da time nećemo biti ni iznenađeni i iznenađene.
Ako želite da budete u toku sa novitetima i predviđanjima u ovoj sferi, ovaj tekst će vam otkriti koji tehnološki trendovi će obeležiti ovu i naredne godine.
Agentska veštačka inteligencija (Agentic AI) obećava nov način rada
AI postaje sve moćniji i učestaliji. I nije neko iznenađenje, zar ne? Ali još vas može iznenaditi kojom brzinom se veštačka inteligencija unapređuje (i samu sebe i posredstvom ljudskog upliva) i prodire u sve sfere našeg društva.
Umesto alata, odnosno instrumenta koji koristimo da obavimo određeni posao, AI postaje ravnopravni član poslovne zajednice. Takozvana ,,agentska veštačka inteligencija” opisuje novu sposobnost veštačke inteligencije da radi jednako uz ljude i koristi svoj jedinstveni identitet (da, identitet) da komunicira sa ljudima i upotrebljava iste alate kao i mi.
Jednostavno rečeno, AI agenti neće postojati u stvarnosti, ali će biti tu i raditi sve isto kao i ljudi. Od razvijanja naučnih hipoteza preko generisanja sadržaja (content) do zakazivanja sastanaka, veštačka inteligencija postaje univerzalni član poslovne zajednice — i razvija svoju sposobnost razumevanja i učestvovanja u svetu.
Tehnološki trendovi u sferi veštačke inteligencije obećavaju efikasniji rad i za zaposlene i za poslodavce, ali i eliminaciju ljudskog faktora — ma koliko se vlasnici i vlasnice kapitala trudili i trudile da to zamaskiraju.
Bioinženjering doseže neverovatne razmere
Bez sumnje, ono što napredna tehnologija postiže u medicini ostavlja bez daha. Bioinženjering, odnosno upotreba principa inženjerstva za razvitak tehnologije koja rešava biološke probleme, već uveliko značajno utiče na medicinu, poljoprivredu, ekologiju i energetski sektor.
Možda najznačajniji (i najzaprepašćujući) napredak u polju bioinženjeringa jeste sposobnost inženjera da upotrebe različite nove tehnologije da promene ćelije i gene. CRISPR, na primer, predstavlja revolucionarnu tehnologiju koja omogućava izmenu gena na specifičnim lokacijama. Ovo omogućava bolje razumevanje funkcionisanja svih vrsta organizama, kao i bolji tretman različitih vrsta bolesti. Naučnici i naučnice već uveliko koriste ovaj alat u pokušaju tretmana kancera i retkih genetičkih bolesti kod čoveka i izmeni genoma biljaka kako bi bile otpornije na klimatske promene.
Organizacije u različitim zemljama rade i na inženjeringu ćelija, odnosno njihovoj modifikaciji posredstvom inovativnih tehnologija, kako bi ih podstakle da efikasnije reaguju na autoimune bolesti i kancer. Zvuči obećavajuće, ali i zastrašujuće? To nije ni mali deo tehnoloških trendova i noviteta u naučnom sektoru, a očekujemo da će ih biti još mnogo više u narednim godinama. Zato se podjednako nadamo dobroj zakonskoj regulaciji i kontroli u ovom polju.
Kako samo ime kaže, bioinženjering podrazumeva kombinaciju bioloških komponenata preuzetih od živih organizama i tehnologije — a to ga čini nepredvidivim. Naučnici i naučnice teško mogu sa sigurnošću da potvrde kakav će biti dalji, reaktivan u odnosu na druge komponente ili samoinicijativni, razvitak njihovih ostvarenja. Među najzabrinjavajućim rizicima se nalazi potencijalan razvitak novih bolesti, disrupcija ekosistema i dalje produbljivanje klasnih podela, između ostalog.
Cloud & edge computing nude efikasnije upravljanje podacima
Ubrzana digitalizacija je pokazala organizacijama širom sveta da mogu da unaprede svoje poslovanje i učine ga efikasnijim tako što će sve svoje operacije i podatke — ili bar dobar deo — digitalizovati. Internet of Things (IoT) je stvari ,,pogurao” i dalje od toga, omogućivši kompanijama da kroz mrežu uređaja, poput senzora, softvera i interneta, prikupljaju i skladište podatke. Tako, na primer, ovako međusobno povezani uređaji sada pomažu fabrikama da kontrolišu mašine i procese, ili skladištima da nadziru i unapređuju zalihe i isporuke proizvoda.
IoT je neminovno, dakle, doveo organizacije do sve većeg skladištenja podataka. Sada je firmama potrebno mnogo više kapaciteta da prihvate i čuvaju informacije, a to znači da njihovi stari tehnološki sistemi obično ne mogu da prihvate nove uplive podataka.
Cloud & edge computing nude rešenja i postaju atraktivni tehnološki trendovi koji će verovatno dominirati narednih godina.
- Cloud computing se odnosi na centralizaciju informacija preko upotrebe platformi koje skladište podatke online. Ovo omogućava efikasno skladištenje i pristup informacijama sa različitih lokacija, dok je druga firma u obavezi da ih zaštiti i pruži podršku prilikom problema.
- Edge computing je nešto novije rešenje koje se zasniva na obradi podataka bliže ,,ivici mreže” a ne dalekim centrima podataka. Jednostavno rečeno, ova tehnologija obrađuje podatke tamo gde su nastali i izbegava njihovo slanje u daleke centre podataka. To omogućava brže odgovore na zahteve klijenata, unapređuje bezbednost podataka i smanjuje troškove interneta, prenosa podataka i skladištenja.
Dok firme sada ubrzano biraju jedno, drugo ili oba rešenja, očekujemo da će i nove njihove verzije uskoro stići na tržište.
Imerzivne tehnologije vrtoglavo napreduju
Imerzivne tehnologije, od kojih su nam možda najpoznatije virtuelna stvarnost (virtual reality, VR) i augmentovana stvarnost (augmented reality, AR), očekivano nastavljaju da privlače nove investicije i svu pažnju i sav trud naučne sfere. Osim što unapređuju doživljaj unutar gejming industrije, imerzivne tehnologije prodiru u sferu edukacije.
Istraživanja različitih kompanija tvrde da deca koja koriste imerzivne tehnologije za učenje zadržavaju čak 75% znanja primljenog ovim putem, a da hirurzi i hiruškinje prave čak 6 puta manje grešaka. Alati ovih tehnologija, poput VR-a, koriste se i u terapeutske svrhe da ublaže simptome mentalnih stanja i bolesti poput anksioznosti i depresije. Oni to postižu tako što vode pacijente i pacijentkinje (pod supervizijom stručnih lica) kroz vizuelno osmišljenje predele i situacije, podstičući pozitivne asocijacije i sećanja.
Ono što želimo da podcrtamo, međutim, jeste da kompanije koje ove tehnologije proizvode za profit često zaborave da spomenu moguće negativne efekte njihovih proizvoda. Potencijalni benefiti imerzivnih tehnologija ne treba da zasene rizike, naročito kada je reč o riziku po zdravlje ljudi — i najosetljivije društvene grupe, dece. Tehnologija može pozitivno uticati na edukativni sektor, ali isto tako može narušiti mentalno zdravlje i kognitivni razvoj dece. Digitalna, a samim tim i psihička i fizička, bezbednost korisnika i korisnica — kao što ćemo objasniti nešto kasnije u tekstu — takođe je pod većim rizikom prilikom upotrebe imerzivnih tehnologija.
Pre nego što ovi tehnološki trendovi nađu svoj put to učionica i drugih društvenih sfera, nadamo se da će biti ustanovljena bolja regulativa i sprovedena opsežnija istraživanja o njihovim stvarnim i nedvosmislenim uticajima na čoveka.
Kvantna tehnologija dobija nove oblike
Milijarde dolara se slivaju u kvantnu tehnologiju, tako da očekujemo mnoga postignuća u ovom polju u narednim godinama. Kvantna tehnologija suštinski koristi principe kvantne mehanike da unapredi računarstvo — rezultat bi trebalo da bude brži protok informacija, efikasnije operacije i sigurnija upotreba tehnoloških sistema i alata.
Autonomna vozila su nadomak tržišta
Nisu leteća vozila, ali jesu autonomna i obećavaju smanjenje gužvi i uticaja na životnu sredinu i povećanje komfora i bezbednosti. Određeni nivoi autonomnosti su već postojali u automobilima, ali narednih godina ćemo verovatno videti potpuno autonomne sisteme koji uopšte ne zahtevaju upliv čoveka.
Određeni izvori tvrde da će ovakvi automobili biti potpuno bezbedni — i čak zaštititi učesnike i učesnice u saobraćaju više nego što je to moguće danas — i smanjiti troškove održavanja vozila. Autonomna vozila će takođe imati uticaja na generalni transport i logistiku dobara — i to podstiče pitanje o budućnosti radne snage u ovom sektoru.
Robotika postaje stvarnost
Više nije pitanje da li će roboti hodati među nama — već kada. Amazon je već pustio u pogon svog milionitog robota, a planira i njihovo usavršavanje kroz DeepFleet tehnologiju kako bi učinio svoja skladišta i čitave logističke procese još efikasnijim. Kompanija istovremeno trenira 700,000 radnika širom sveta kako bi ih prilagodila novim zahtevima robota i omogućila im da njima upravljaju.
Ovo, naravno, nije izdvojen slučaj. Od nadgledanja stepena radijacije do asistiranja prilikom hiruških intervencija, državne i privatne organizacije uveliko testiraju sposobnosti robota i rade na njihovom usavršavanju. Očekujemo da ćemo videti još vrtoglavih napredaka u polju robotike, a naročito pokušaje omasovljenja njihove distribucije i upotrebe.
Sajber pretnje postaju sve učestalije i sofisticiranije
Uz napredak veštačke inteligencije i drugih vrsta tehnologije neminovno dolazi i porast pretnji po bezbednost korisnika i korisnica — ali i svih ljudi na zemlji. Bilo da upotrebljavate najnovije alate dostupne online ili ne, sve dok koristite internet, pod rizikom ste od konstantnih napada malicioznih individua koje sada upotrebljavaju alate veštačke inteligencije da presretnu podatke, probiju sisteme zaštite aplikacija, i na druge načine ukradu i zloupotrebe podatke.
Čak i bez upotrebe interneta i skladištenja ličnih informacija na raznovrsnim aplikacijama, naši podaci se svakodnevno koriste i obrađuju u institucijama kojima ih neminovno moramo predati na uvid i skladištenje. A te institucije sada operišu na ,,mreži”, što ih otvara riziku od napada. Tako državni aparati, bolnice, avioprevoznici i sve ostale organizacije čije usluge koristimo imaju mnogo informacija o nama — i sve su one na potencijalnoj meti napada.
Primera radi, samo u 2025. godini bilo je nekoliko takvih velikih napada. Grad u Minesoti je preživeo sajber napad prilikom kog je obustavljen javni internet protok, sistem za plaćanje i još mnogo toga tokom cele dve nedelje. Softver za registrovanje letova koji koriste velike Evropske avio kompanije se takođe našao u ovom problemu i uzrokovao metež i obustavu saobraćaja na više od 20 aerodroma.
Zato, nažalost, očekujemo da će se ovakvi incidenti nastaviti i čak povećati što se više budemo oslanjali i oslanjale na unapređenu tehnologiju.
Tehnološki trendovi u svemirskoj sferi
I svemirska industrija očekivano napreduje posredstvom tehnoloških inovacija. Zašto je zovemo industrijom? Zato što ekonomski zakoni upravljaju i ovom sferom, a počela je i sve veća privatizacija sektora, odnosno raznovrsnih svemirskih tehnologija. Neverovatno, zar ne?
U potrazi za energijom koju toliko nesavesno troši, čovek trenutno radi na tome da donese energiju iz svemira. Na sreću, radi se o prikupljanju obnovljive energije i njenom prenošenju na Zemlju, čime bi se obezbedilo neprestano ,,zeleno” napajanje.
Drugi tehnološki trendovi u ovoj sferi uključuju unapređenje satelitskog nadziranja planete kroz sofisticiranija rešenja za snimanje (kvantni senzori i napredna tehnologija fuzije) i sistema zaštite protiv meteorita i drugih potencijalnih pretnji po sigurnost Zemlje. Radi se i na drugim projektima koji deluju gotovo nestvarno: potencijalnom razvijanju efikasnijih lekova izvan Zemljine atmosfere i unapređenju robotike koja bi prikupljala prašinu i prljavštinu u atmosferi.
Tehnološki trendovi u ekološkoj održivosti
Tehnologija se, naravno, može upotrebiti i za smanjenje čovekovog uticaja na prirodu i njenu odgovorniju upotrebu. Precizna poljoprivreda (precision agriculture, PA; prim. prev), na primer, koristi različite tehnološke alate, poput dronova i IoT-a, da napravi strateške planove u okviru ove sfere kako bi se smanjila upotreba resursa a povećala proizvodnja dobara. Tu su i tehnološki alati koji streme da ,,uhvate” emitovan ugljen-dioksid pre nego što dotakne atmosferu, pametne solarne mreže koje sada mogu i da skladište energiju, unapređeni sistemi reciklaže i prečišćavanja vode i još mnogo toga.
Ali dok su ovo dobre vesti, ne treba zaboraviti da čovek svejedno mora odgovornije da pristupi prirodi umesto da se osloni isključivo na novitete u ekološkoj sferi. Sledeći tehnološki trend objašnjava zašto.
Centri podataka se šire
Moderna tehnologija u potpunosti zavisi od podataka, čuvene data. Tako svi i sve koji i koje koriste tehnološka rešenja, od AI alata do bioinženjeringa, neminovno moraju da prilože i unesu (upload) dovoljno informacija kako bi dobili i dobile odgovarajuću pomoć. Ovi alati zatim obrađuju unete podatke i generišu nove, multiplikujući ih do neshvatljivih razmera.
Svi ovi podaci moraju zapravo biti negde skladišteni u fizičkom obliku. Zato ne čudi što ćemo u narednim godinama videti eksploziju centara za podatke.
Centri podataka čuvaju digitalne fajlove i mrežnu opremu koja prikuplja, obrađuje i skladišti sadržaj (od slika do kodova) miliona korisnika i korisnica, od kojih su najveće kompanije. Oni su ključni za uspešan i efikasan protok informacija — ali i ogromni potrošači energije.
Centar podataka koji META gradi u državi Luizijani će trošiti dva puta više energije nego ceo grad Nju Orleans, koji inače broji preko 350 hiljada stanovnika i stanovnica. Zamislite samo koja dodatna količina fosilnih goriva je potrebna da bi se ova neophodnost za energijom ispunila. A to nije sve. Ovaj centar će pokriti veliku površinu zemljišta (i to zelenila, prirode), gomilom betona i čelika neophodnih za razvijanje skladišta i njegovu sigurnost.
Osim što će ovo ugroziti ekosisteme i uništiti prirodu, neminovno će povući i veće zagađenje okoline. Tu su i generatori koji osiguravaju centre podataka u slučaju električnih problema — a oni emituju mnogo štetnih gasova i doprinose zagađenju vazduha.
Ne treba zaboraviti ni potrebu centara podataka za vodom, jer je hlađenje tehnoloških komponenata od velike važnosti za održavanje njihove operativnosti. Tako se predviđa da će centri podataka u Teksasu koristiti preko 1 triliona litara vode u 2030.
Zato, koliko god svi napomenuti tehnološki trendovi mogu zvučati zanimljivo ili obećavajuće, ne treba zaboraviti njihove mračne strane. One, naizgled, prete da nas progutaju, ukoliko samo zatvorimo oči nad onim što zovemo ,,progresom” i odbijemo da preuzmemo odgovornost.
Izvor naslovne fotografije: DC Studio/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #13
Možemo li odrediti uticaj društvenih mreža na društvo?
