Tokom ćaskanja sa alatima veštačke inteligencije poput ChatGPT-a, da li ste se ikad zapitali i zapitale koliko prirodnih resursa ova tehnologija koristi da bi mogla da funkcioniše i odgovara na vaša pitanja? IT infrastruktura je ogromna — a sa porastom tehnoloških inovacija rastu i njene osnovne potrebe.
Centri podataka čine okosnicu današnjih tehnoloških rešenja. Reč je o građevinama koje skladište mikrokompjutere, odnosno servere, pomoću kojih operišemo preko interneta. Ove zgrade su naročito postale značajne sa pojavom cloud computing sistema, koji dozvoljava skladištenje i pristup podacima sa bilo koje lokacije uz upotrebu interneta. Ipak, sve te informacije moraju biti pohranjene ,,negde”, i zato su centri podataka toliko važni.
Kompanije mogu skladištiti vaše podatke u Teksasu, dok im vi možete pristupiti iz Srbije. Zgodno, zar ne? Ovakvo skladištenje je značajno unapredilo tehnološko poslovanje, smanjujući potrebu za fizičkim prostorom koji svaka firma mora da ima da posluje, a sa tim i povećavajući efikasnost i uštedu. Ipak, tamna strana centara podataka se često zanemaruje.
Da bi pružili kontinuiranu, neometanu uslugu korisnicima i korisnicama širom sveta, centri podataka moraju da rade neprestano. Njihova povezana mreža sistema zahteva stalno električno napajanje, kao i strogu regulaciju radnih uslova. Temperatura, na primer, ne sme preći određene nivoe, kao ni vlažnost vazduha.
Šta ovaj utrošak energije znači za sve nas, sada kada se povećavaju tehnološke mogućnosti, a samim tim, i potrebe za centrima podataka? Saznajte u nastavku.
Kako veštačka inteligencija povećava potražnju za centrima podataka
Centri podataka nisu nikakav novitet. Ono što jeste novina je njihov broj i narastajuća potražnja za električnom energijom— dosad neviđena na planeti. Ova potražnja se u velikoj meri može objasniti pojavom veštačke inteligencije.
Rečeno na najprostiji način, veštačka inteligencija prikuplja i obrađuje ogromne količine podataka kako bi odgovorila na zahteve korisnika i korisnica. Kako bi vam odgovorio na pravni upit, na primer, alat veštačke inteligencije mora da (u milisekundama!) prečešlja postojeći pravni sadržaj na internetu na odgovarajuću temu, i onda da vam ponudi najbliže rešenje. To zahteva angažovanje brojnih zahtevnih procesa i pristup mnogobrojnim podacima, a samim tim, i veliku upotrebu energije.
Reference radi, treba imati na umu da alat kao što je ChatGPT za odgovor na jedan upit korisnika/ce iskoristi skoro 10 puta više struje nego Google pretraživač. Iz ovoga nije teško izvesti matematički račun, ali brojna istraživanja su ipak to učinila za nas. Goldman Sach Research predviđa da će se potražnja centara podataka za energijom povećati za čak 160% do 2030. godine.
Trenutno, centri podataka koriste oko 1-2% sveukupne energije na svetu. Do kraja decenije, upotreba će porasti na 3-4%. Na prvi pogled, ova razlika ne izgleda značajno, ali treba se setiti enormnog uticaja koje minorne razlike u temperaturama, na primer, mogu imati na planetu. Samo 1 stepen Celzijusa može napraviti haos u klimatskoj stabilnosti čitave planete.
Na isti način centri podataka svojom narastajućom upotrebom energije značajno povećavaju emisiju štetnih gasova. Tako se predviđa da će se emisija ugljen-dioksida od centara podataka više nego udvostručiti između 2022. i 2030. godine.
Stavimo to ,,samo” u kontekst Evrope. Celokupna potreba za električnom energijom u Evropi bi mogla da poraste 40-50% do 2030. godine — budući da se trenutno 15% sveukupnih centara podataka nalazi u Evropi, i taj broj će verovatno rasti. To znači da bi se potreba za električnom energijom centara podataka izjednačila sa celokupnom potrebom nekoliko evropskih zemalja — primerice, Portugala, Grčke i Holandije zajedno.
I dalje niste zapanjeni i zapanjene ovim brojkama? Hajde da vidimo šta to zaista znači za zdravlje planete, kako ekološko, tako i socijalno.
Ekološki uticaj centara podataka
Sa preko 5,000 centara podataka, Sjedinjene Američke Države (SAD) predvode u broju ovih objekata, a Kina i Evropa zauzimaju drugo i treće mesto. S tim u vezi, predviđanja su da će centri podataka predvoditi skoro polovinu celokupne potražnje električne energije čitavog SAD-a. Do kraja decenije, ovi objekti će verovatno koristiti više energije nego čitava proizvodnja aluminijuma, čelika, cementa, raznih hemikalija i drugih proizvoda koji su istorijski zahtevali najviše energetskih izvora.
Ova upotreba struje će neminovno dovesti do preopterećenja postojećih električnih mreža i potrebe za povećanjem sagorevanja fosilnih goriva. Ali to nije sve.
Povećana upotreba vode
Voda je jedan od osnovnih resursa koji su potrebni centrima podataka. Istraživanja nam govore da jedan veći centar podataka zapravo u proseku troši oko 18 miliona litara vode dnevno, što je jednako potrošnji jednog celog grada od oko 10,000-50,000 stanivnika i stanovnica. Od ukupne količine sve vode na zemlji, samo 0.5% je sigurno za ljudsku upotrebu, a centri podataka se sada nadmeću sa našim potrebama, uzimajući vodu da rashlade svoju infrastrukturu.
Da stavimo ovo u kontekst, 100 reči koje generiše veštačka inteligencija kao odgovor na jedno vaše pitanje otprilike zahteva potrošnju jedne flašice vode od pola litra. Ne čini se mnogo? Ali vi niste jedina osoba koja trenutno ukucava pitanje u ChatGPT — milioni korisnika i korisnica rade to isto svakog minuta.
Treba naznačiti i da centri podataka ne koriste vodu samo u svrhu hlađenja prostorija u kojima je pohranjena IT infrastruktura. Proizvodnja uređaja poput čipova i servera, koji su ključni za postojanje tehnologije, takođe zahteva upotrebu vode. Tu su i drugi slični indirektni utrošci.
Ovako iskorišćena voda se samo delom vraća u atmosferu kroz ,,čista” isparenja od hlađenja prostora. Ostatak su uglavnom otpadne vode koje se neprerađene, odnosno neprečišćene, vraćaju u prirodu.
Enormna emisija štetnih gasova i otpada
Kada se govori o uticaju tehnologije na životnu sredinu, obično se prvo spominje emisija štetnih gasova u atmosferu — i to sa dobrim razlogom. Ako se razvitak veštačke inteligencije nastavi trenutnim tokom, to bi značilo da bi od 24 do 44 miliona tona ugljen-dioksida bilo otpušteno u atmosferu samo do 2030. godine.
Elektronski otpad je još jedna značajna pretnja koja dolazi sa povećanjem IT infrastrukture. Što je više baterija, servera i drugih digitalnih uređaja potrebno za nove tehnologije, to više njih završava na deponijama, gde se razlažu do toksičnih materija i zagađuju vazduh, zemljište i vodu. Primera radi, serveri se u proseku menjaju svake dve-tri godine. Gde završavaju svi odbačeni serveri? I da li uopšte možemo da zamislimo koja je to količina otpada od samo jednog tipa uređaja?
Veliko korišćenje obradive zemlje i uništenje divljine
Centri podataka zauzimaju na hiljade kvadratnih metara, a često su postavljeni prilično blizu naseljenih područja kako bi imali pristup već razrađenim energetskim infrastrkturama. To znači da neretko zahtevaju akcije poput deforestacije, kao i uzurpaciju zemljišta koje se inače koristilo za zemljoradnju. Da li treba da naglašavamo da to znači da zelenilo menja gomila betona? A redukcija izvora zdravog vazduha zapravo prati i zagađenje vazduha?
Najreprezentativniji primer u ovom pogledu je centar podataka koji u Luizijani gradi META, kompanija inače poznata kao vlasnik društvenih mreža poput Facebook-a i Instagram-a. Od početka gradnje ovog objekta, broj saobraćajnih nezgoda je značajno porastao, voda je postala zagađena i neispravna za piće, a buku, prašinu i zagađenje da i ne spominjemo. Ukratko, normalan život u okruženju ovog — a pretpostavljamo i drugih centara podataka — postaje nemoguć.
Buka
Buka koju proizvode centri podataka možda ne deluje kao važan problem, ali on itekako ima uticaj ne samo na lokalne zajednice već i na prirodu. Konstantni zvukovi servera, rutera, klima i drugih sličnih elektronskih uređaja ometaju svakodnevni život zajednica u okruženju. Oni čak mogu dovesti i do zdravstvenih problema poput oštećenja sluha, pojačanog stresa i anksioznosti, pa i kardiovaskularnih problema.
Ne treba ni spominjati kako ovakva buka može uticati na druge žive vrste. Kompletna staništa životinja mogu biti ugrožena, što dalje može uzrokovati značajnije promene ekosistema čije posledice nije uvek čak ni moguće predvideti.
Kako dalje uprkos ili sa centrima podataka?
Budući da je trenutno teško zamisliti alternativu centrima podataka, ono što bi predstavljalo najbrže i najefikasnije rešenje za njihovu enormnu upotrebu energije jeste prelazak na obnovljive izvore energije. Umesto sagorevanja fosilnih goriva, na primer, centri podataka bi mogli većinski da se oslone na solarnu energiju.
Sa druge strane, strateška gradnja centara podataka na lokacijama sa hladnijom klimom, kao i upotreba recikliranih otpadnih voda, smanjilo bi enormnu potrošnju sveže vode.
Alternative, dakle, postoje. Pitanje je da li se one uklapaju sa vizijom velikih kompanija koje uglavnom poseduju ove centre podataka — a ta vizija je, naravno, zgrtanje što većeg kapitala.
U svemu ovome ne treba zaboraviti na moć koju svi i sve mi imamo da utičemo na poslovanje velikih kompanija. Kao što su nebrojeni protesti i bojkoti pokazali, okupljanje pojedinaca u organizovane grupe oko zajedničkog problema ima snagu da promeni diskurs i izvrši pritisak na vladajuće strukture u društvu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
