Dok se mnoštvo ljudi raduje raznovrsnim zimskim dekoracijama, pravi planove za januarska putovanja i jedva čeka praznična okupljanja sa porodicom, nekome je sve ovo izvor bezgraničnog stresa. Praznici su, u svojoj biti, tradicionalna vrsta obeležavanja datuma u kalendaru, i kao takvi, podrazumevaju niz karakterističnih običaja, ili za neke, strogih praksi. To znači da je jasno definisano gde bi i kako trebalo proslaviti Novu godinu, Badnje veče, Božić, Uskrs, slavu i ostale praznike tokom godine — i, naravno, mnoge individue se u ovaj koncept prosto ne ,,uklapaju”.
Koliko praznici mogu predstavljati radostan period za provesti sa porodicom i dragim ljudima, toliko mogu izazvati stres nerealističnim očekivanjima i kulminacijom konflikata u porodičnim odnosima. Ako unapred očekujete ovakve situacije i osećate narastajuću anksioznost, znajte da niste sami i same. Praznični stres je, nažalost, česta pojava, i može značajno uticati na vaše zdravlje i kvalitet vašeg života.
Zato je veoma važno posvetiti pažnju mentalnom zdravlju tokom praznika, a pogotovo novogodišnjih praznika, kada proslave traju nedeljama. Ovo je naročito slučaj kod onih ljudi koji se osećaju opterećenim onim što se tradicionalno smatra prazničnom sezonom.
Šta uzrokuje praznični stres?
Prema istraživanju koje je sprovela Američka psihološka asocijacija (American Psychological Association; prim. prev) u 2023. godini, devet od deset ispitanika i ispitanica je prijavilo povećan stres tokom praznične sezone, od novembra do januara. A skoro polovina njih je primetila da to utiče na njihovu sposobnost da uživaju u praznicima.
Šta to uzrokuje stres u vremenu koje bi, po generalno uvreženom mišljenju, trebalo da bude radosno za sve nas?
Previše obaveza a premalo vremena
Ono što dosta ljudi raduje tokom novogodišnjih praznika jesu neradni dani. Dodatno slobodno vreme uvek znači više mogućnosti za uživanje i odmor od obaveza. Da bi se došlo do ovih slobodnih dana, međutim, većina radnika i radnica, bez obzira na industriju, prolazi kroz veći obim posla nego inače, pokušavajući da sve završi na vreme i tek onda ode na ,,zasluženi” odmor.
Nemaju, međutim, svi radnici i radnice ni luksuz neradnih dana. Za neke ljude su novogodišnji praznici naročito stresni jer bi trebalo da odvoje vreme za društvene i porodične aktivnosti iako se posao nastavlja, a slobodno vreme nije ni na pomolu. Tako je anksioznost očekivana posledica pokušaja da se sve obavi u određenom vremenskom periodu, ali i shvatanja da je nemoguće ,,sve postići”.
Ne treba zaboraviti ni da ovaj stres naročito povećavaju praznične gužve. Od polovine decembra pa sve do polovine januara, saobraćaj postaje gušći a radnje su u proseku posećenije nego inače. To u prevodu znači više vremena izgubljenog tokom redovnih dnevnih putovanja, kupovina namirnica i ostalih aktivnosti. I bez drugih pritisaka i obaveza, veći dnevni utrošak vremena na osnovne radnje, kao i veliki broj ljudi na jednom mestu, pretenduju da opterete i izmore većinu ljudi, a naročito one koji ne uživaju u šopingu.
Porodični konflikti
Praznici su tradicionalno posmatrani kao vreme koje treba (i najlepše je za) provesti sa porodicom. U stvarnosti, međutim, porodična okupljanja za mnoge izazivaju ogroman stres.
Usled različitih porodičnih dinamika, načina življenja, mišljenja i perspektiva, konflikti se često rađaju baš na prazničnim okupljanjima, jer je to jedna od retkih prilika da se svi članovi i sve članice jedne porodice nađu na jednom mestu. U ovakvim situacijama, nije neobično da rasprave, kako direktne tako i prećutne, bace senku na prazničnu atmosferu i čitavu poentu ,,zajedništva”.
Finansijski pritisak
U gore spomenutoj studiji, čak 58% ispitanika i ispitanica je prijavilo da im praznični stres izazivaju primarno finansijski problemi, odnosno to što tokom praznika troše previše ili nemaju dovoljno da potroše. S obzirom da se tokom dočeka Nove godine i proslave Badnje večeri i Božića tradicionalno očekuje da sa dragim ljudima razmenimo poklone, izađemo u klubove, putujemo, priredimo večere i još mnogo toga, nije ni čudo što većina nas trpi ogroman finansijski pritisak. Proslava praznika može značajno opteretiti budžet i izazvati brigu o kontroli finansija i preživljavanju tokom ostatka meseci u godini.
Društvena očekivanja
Televizija, društvene mreže, porodica, prijatelji — sve oko nas nam govori da treba da kupujemo poklone i ukrase, priređujemo večere i zabave, putujemo i štošta još za praznike. Ali ne uživaju svi u ovim prazničnim aktivnostima.
Društvena očekivanja i inače, a naročito tokom praznika, mogu izazvati ogroman stres pojačan utiskom da se ne ,,uklapamo” i da ne uspevamo da uživamo i obavimo ono u čemu je većina društva ,,uspešna”.
Tuga za izgubljenim
Praznici su, nažalost, za neke ljude podsetnik na sve što su izgubili. Smrt voljene osobe, velika udaljenost porodice i društva i razni vidovi gubitka su razlozi da praznici ne budu vreme proslave već stresa. U takvim situacijama, umesto da pozivaju na radost i okupljanje, praznici kod mnogih osoba proizvode negativna osećanja i tužne uspomene.
Izneverena očekivanja
Strah od propuštanja i praznični stres gotovo idu ruku pod ruku. Sva pompa oko praznične sezone koja obično cirkuliše medijima, kako štampanim tako i digitalnim, ali i društvenim mrežama i drugim kanalima, može da učini da se osetimo kao da propuštamo bitne stvari u životu.
Slika tuđih aktivnosti tokom praznika, bila ona istinita ili ne, može navesti ljude da posumnjaju u svoj uspeh u prethodnoj godini. Dok drugi idu na putovanja, večere i raznorazne avanturističke misije, a vi sedite kod kuće, lako možete osetiti da propuštate nešto ,,fundamentalno” što drugi imaju i žive.
Sa druge strane, stres se može javiti i zbog osećaja da ste i ove godine propustili i propustile da ispunite baš taj jedan veliki cilj koji odavno imate. To može navesti čoveka da posumnja u sebe, što samo po sebi izaziva anksioznost i stres.
Usamljenost
Dok mnogi i mnoge jedva čekaju praznike da ih provedu sa porodicom, neki ljudi prosto nemaju tu priliku. Osećaj usamljenosti je naročito pojačan tokom praznika kod onih osoba koje ih moraju provesti individualno, okruženi svim drugim porodicama i zajednicama koje se srećno okupljaju.
Ne treba zaboraviti ni da u se toku božićnih proslava ljudi iz drugih religijskih zajednica mogu osetiti isključenima iz druženja. U gore spomenutoj studiji, ispitanici i ispitanice su takođe naznačile da se brinu da će biti diskriminisani i diskriminisane u ovom periodu zbog svoje religije, tradicije i kulture.
Sezonski afektivni poremećaj
Za neke ljude praznični stres može biti i rezultat i propratni simptom sezonskog afektivnog poremećaja. Reč je o vrsti depresije uzrokovane promenom sezona, odnosno dolaskom jeseni i zime. Simptomi uključuju tugu, anksioznost, osećaj beznadežnosti, iritabilnost, gubitak interesa za bilo kakve aktivnosti, pospanost i gubitak energije, promena navika spavanja i mnoge druge.
Tokom praznika, sezonski afektivni poremećaj naročito dolazi do izražaja jer praznici od nas očekuju više aktivnosti i energije nego inače.
Napomena: Posavetujte se sa lekarom ili lekarkom ukoliko sumnjate da imate sezonski afektivni poremećaj. Ova vrsta depresije se uspešno leči, ali bez tretmana može imati negativne posledice po metalno i fizičko zdravlje čoveka. Depresija je poremećaj koji treba uzeti ozbiljno, i prema njemu se tako i odnositi.
Kako izbeći i regulisati praznični stres?
Ne želimo da tvrdimo kako je u potpunosti moguće izbeći praznični stres, jer u gore navedenim situacijama mnogo stvari zapravo ne zavisi uvek od nas. Ipak, na neke stvari možemo da utičemo, i neke prakse da primenimo, kako bi nam praznična sezona bila prijatnija.
Odvojite vreme za sebe
Iako to nekada deluje nemoguće, pokušajte da odvojite bar malo vremena samo za sebe tokom praznika. Uzmite pauzu od posla, makar na jedan dan, ali ne da je provedete sa društvom ili porodicom već sami i same sa sobom, onako kako vam najviše prija. Ovo će vam pomoći da se relaksirate, rešite očekivanja i date svom organizmu preko potrebno vreme da se oporavi od pritiska.
Aktivnost kao što je vežbanje može delovati kao bespotrebno trošenje vremena tokom zahtevnih trenutaka kao što su praznici. Istina je, međutim, da trening baš ne bi trebalo da propustite jer vam može pomoći da napravite predah. Fizička aktivnost dokazano snižava stres, i možda vam baš ta jednočasovna sesija joge ili trening u teretani pomogne da iz sebe izbacite negativne emocije i oslobodite hormon sreće.
Prihvatite stvarnost ali postavite jasne granice
Ono što praznični stres čini najgorim jeste osećaj bezizlaznosti. Osnovano je misliti da će se porodični konflikti, koji se ponavljaju već dugi vremenski period, ponovo razbuktati na još jednom okupljanju — ili da ćete prosto morati da ,,prećutite” i ,,progutate” komentare i pitanja o svom životu. A sama pomisao na takve situacije može uzrokovati anksioznost.
Zato je, ma koliko se to činilo nemogućim, važno prihvatiti stvarnost. Budući da ne možete da utičete na promenu mišljenja određenih ljudi i situacija, stalne misli o tome kako ,,bi trebalo da stvari budu drugačije” mogu samo doprineti većem stresu.
Prihvatanje realnosti ne znači da sa njom morate da se slažete, ili da bi trebalo da ,,prećutite” sve komentare o sebi. Naprotiv, veoma je važno postaviti jasne granice sa članovima i članicama porodice, tako da oni i one znaju šta vam je prihvatljivo a šta nije.
Napravite praznični budžet
Ne zaboravite da praznike ne čine pokloni već uspomene. Napravite budžet za praznike pre vremena i držite ga se, tako da se ne preopteretite finansijski. Uvek imajte na umu da ne morate da potrošite ogromne svote novca na poklone i proslave da biste obeležili i obeležile praznike i učinili i učinile ih magičnim.
Recite ,,ne” društvenim očekivanjima
Prvi i osnovni korak ka dobrom mentalnom zdravlju jeste postavljanje granica. Kao i u porodičnim odnosima, veoma je važno reći ,,ne” poznanicima i poznanicama i prijateljima i prijateljicama.
Ukoliko ne uživate u prazničnom darivanju, dekorisanju ili organizovanju okupljanja i njihovom prisustvovanju, bez obzira da li je reč o društvu ili porodici, sasvim je u redu reći to i izbeći događaje i radnje koje vas ne ispunjavaju. Prioritet treba da vam budu stvari u kojima uživate.
Dozvolite svojim pravim emocijama da se ispolje
Ako ste doživeli ili doživele gubitak, i praznici vas na to podsećaju, nemojte siliti sebe da se osećate radosno i proslavljate kao što to čine drugi ljudi. Recite sebi da je u redu da se osećate tužno zbog svega što ste preživeli i preživele i potražite pomoć. Voljeni ljudi će sigurno biti i više nego radi da vam pruže podršku tokom teških dana.
Podsetite sebe na sve uspehe i radosti
Ako vas ove praznične sezone opsedaju izneverena očekivanja, podsetite sebe na sve lepe stvari koje su vam se desile u prethodnoj godini, a sigurno ih je bilo. Vežbajte da budete zahvalni i zahvalne za sve što imate. Iako su vaša osećanja validna i stvarna, nemojte biti preoštri i preoštre prema sebi, jer vas to može uvući u vrtlog negativnih misli koje parališu. Pozitivniji način mišljenja će vam pomoći da izađete iz krize i zaista ostvarite sve to što ste naumili i naumile.
Osim ovih strategija za regulaciju izneverenih očekivanja, dobro je utvrditi šta je to što u vama izaziva negativne, a šta pozitivne, misli. Tako možete pokušati da izbegavate određene situacije i činite više od onoga što vas čini srećnim.
Povežite se sa drugima
Usamljenost je teško prevazići, ali najgore što možete da učinite jeste da se još više izolujete od drugih ljudi. Iako niste fizički blizu dragim ljudima ove praznične sezone, iskoristite priliku da ih pozovete kroz digitalne kanale, i na taj način se sa njima povežete i prevaziđete praznični stres.
Ako ovo nije moguće, razmislite o tome da se povežete sa drugima u okolini. Iskoračite iz svoje ljušture i pozovite ljude koje poznajete na druženje. Volontiranje je još jedan dobar način za sticanje poznanika i poznanica — potencijalnih prijatelja i prijateljica.
Napomena: Ukoliko osećate da usamljenost i praznični stres utiče na vaš svakodnevni život i sposobnost neometanog funkcionisanja, posavetujte se sa izabranim lekarom ili lekarkom. Stručno lice će moći da vam da najbolji savet kako se izboriti sa problemom prema vašoj specifičnoj situaciji.
Značaj ,,vraćanja” kontrole u svoje ruke
Da se vratimo još jednom na gore spomenutu studiju, čak 72% ispitanika i ispitanica je prijavilo da praznici za njih izazivaju ,,gorko-slatki” osećaj, a 63% je iskoristilo negativne reči da ih opiše. Zato je i čak 88% učesnika i učesnica u studiji objasnilo da koriste određene mehanizme odbrane da se ,,izbore” sa prazničnom sezonom, kao što su razgovor sa bliskim ljudima i pokušaj regulacije očekivanja.
Na svu sreću, tek manji je broj onih ljudi — oko 38% — koji koriste negativne odbrambene mehanizme, kao šti su socijalna distanca i potpuna izolacija, drastična promena u ishrani ili traženje utehe u supstancama poput alkohola, nikotina i droge. Iako ove mere ponekad mogu delovati ,,primamljivo”, one samo privremeno maskiraju probleme i zapravo mogu uzrokovati još gore posledice, naročito po zdravlje čoveka.
Zato je veoma važno podsećati se da, koliko god praznici mogu biti izvor stresa, oni mogu biti i prilika za rešavanje problema, ili bar njihovu regulaciju, tako da živimo nešto oslobođeniji život ne samo tokom praznika, već cele godine.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
